Američki predsednik ističe spremnost za dijalog i bolje odnose sa Rusijom i Ukrajinom nakon okončanja sukoba

Donald Tramp, predsednik Sjedinjenih Američkih Država, izjavio je da želi da se sastane sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom kada bude postojala mogućnost za mirovni sporazum u vezi sa ratom u Ukrajini. Prema njegovim rečima, sastanak bi mogao da se dogodi čim se rat bude približio kraju, jer smatra da je tada najrealnije postići dogovor o miru.

Tramp o napetostima i mirovnim pregovorima

U razgovoru sa novinarima, Tramp je naglasio da želi da se inicira dijalog sa Rusijom u trenutku kada napad u Ukrajini bude pri kraju i kada se pojavi realna šansa za mirovni sporazum. On je istakao da bi voleo da ima dobre odnose sa Rusijom, Ukrajinom i svim drugim stranama, ocenjujući da bi to pozitivno uticalo i na poslovanje. “Želim to da uradim kada budemo spremni za mirovni sporazum”, rekao je Tramp.

Ogromno neprijateljstvo između lidera kao prepreka

Prema njegovim rečima, sastanak sa Putinom mogao bi da se organizuje odmah, ali bi radije sačekao da rat bude blizu kraja kako bi razgovori imali veće šanse za uspeh. Tramp je posebno ukazao na “ogromno neprijateljstvo” koje postoji između ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog i Vladimira Putina, navodeći da je to jedna od ključnih prepreka za okončanje rata. “Moraju da okončaju ovaj glupi rat”, istakao je američki predsednik.

Tramp o svojoj ulozi u zaustavljanju sukoba

Osim toga, Tramp je ponovio tvrdnju da je tokom svog mandata uspeo da zaustavi osam ratova, od kojih su, prema njegovim rečima, neki bili znatno teži za rešavanje od sukoba između Rusije i Ukrajine. “Ja sam zaustavio osam ratova. Osam. Neki od njih su smatrani mnogo težim za okončanje od ovog, a ja sam ih zaustavio. Ali postoji ogromno neprijateljstvo između dvojice predsednika”, naglasio je Tramp.

Mogućnost za napredak u međunarodnim odnosima

Tramp je istakao da bi obnovljeni odnosi sa Rusijom, kao i stabilizacija situacije u Ukrajini, predstavljali značajan korak ka miru i ekonomskom napretku. On je naglasio važnost dijaloga i mirovnih pregovora, posebno u trenutku kada se sukob približava okončanju. Njegove izjave ukazuju na potencijalne promene u pristupu međunarodnim odnosima i mogućnost za nove razgovore o miru na globalnoj sceni.

Američki predsednik Donald Tramp izjavio je da vojna kampanja neće trajati dugo, a CENTCOM navodi uspešne udare na iranske vojne ciljeve.

Obnovljena vojna kampanja Sjedinjenih Američkih Država protiv Irana izazvala je dodatne tenzije na Bliskom istoku nakon napada u Ormuskom moreuzu. Američki predsednik Donald Tramp saopštio je danas da nova faza američkih vojnih dejstava protiv Irana neće trajati predugo. On je istakao da su američke snage uništile iransku raketu namenjenu za polaganje mina i nove radarske i raketne sisteme koje je Iran postavljao u regionu.

“Uništili smo svu novu opremu koju su pokušali da postave duž Ormuskog moreuza, kako odbrambenu, tako i ofanzivnu. Sinoćni napad je bio izuzetno žestok, a spremni smo da izvedemo novi kad god to poželimo”, poručio je Tramp novinarima u Ovalnom kabinetu.

Detalji napada u Ormuskom moreuzu

Centralna komanda američke vojske (CENTCOM) objavila je da je završila niz udara na vojne ciljeve u Iranu, počev od 1. septembra. Prema saopštenju, američke snage gađale su položaje protivvazdušne odbrane, radarske sisteme, pomorske objekte, sredstva za postavljanje mina i komunikacione lokacije Korpusa islamske revolucionarne garde (IRGC). Udari su usledili nakon pokušaja napada IRGC-a na komercijalne brodove i američke vojnike u Ormuskom moreuzu.

S druge strane, Crveni polumesec Irana naveo je da je najmanje pet osoba, uključujući jedno dete, poginulo, a 68 drugih je ranjeno. Šrapneli od američkog napada pogodili su stambenu zgradu u južnoj pokrajini Hormozgan, gde se održavalo svadbeno veselje. Meta napada bio je grad Kuhestak, u okrugu Sirik.

Odmazda Irana i reakcije

Nakon napada na Sirik, IRGC i iranska vojska izveli su seriju raketnih i napada dronovima na američke baze u Jordanu, Erbilu u Iraku, Kuvajtu, Bahreinu i Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Ova akcija predstavljala je odgovor na američku vojnu operaciju.

Pored toga, situacija u regionu ostaje napeta. Tokom poslednje razmene vatre, zabeležene su najveće tenzije između Teherana i Vašingtona još od jula. Zvanična saopštenja ukazuju da su obje strane spremne na dalju eskalaciju, ali i da postoji oprez u pogledu širenja sukoba.

Na kraju, ostaje otvoreno pitanje koliko će trajati obnovljena vojna kampanja SAD protiv Irana. Tramp je naglasio da su američke snage spremne za dalju akciju, ali je takođe izrazio očekivanje da operacija neće biti dugotrajna. Sa druge strane, reakcije iz Irana ukazuju na mogućnost novih napada kao odgovor na američke vojne poteze.

Avion C-37A izvršio je prinudno sletanje blizu Vašingtona, D.C., sa 14 osoba na brodu.

Prinudno sletanje zbog kvara motora

Avion Obalske straže SAD, model C-37A, koji je prevozio sekretara za unutrašnju bezbednost Markvejna Malina i druge visoke zvaničnike DHS-a, izvršio je hitno sletanje u sredu popodne nakon što je došlo do kvara na jednom od motora. Incident se dogodio blizu Vašingtona, D.C., a pilot je uspešno prijavio gubitak motora kontrolnom tornju nacionalnog aerodroma Ronald Reagan.

Profesionalnost pilota spriječila paniku

Prema izjavi Markvejna Malina na platformi X, piloti Obalske straže uspešno su izveli sletanje sa jednim motorom, demonstrirajući visok nivo profesionalnosti. ‘Nije bilo panike, samo rutinska procedura’, napisao je Malin. Nakon sletanja, piloti su ga informisali da im je to bila prva takva situacija.

Odgovor DHS-a i budući koraci

DHS je ranije izrazio zabrinutost zbog starenja flote aviona C-37A, koji su stari preko 22 godine. Ovaj incident mogao bi ubrzati planove za obnovu flote. Obalska straža uputila je daljnje komentare na DHS, koji još nije dao zvaničnu izjavu o detaljima incidenta.