Advokati navode da je student povređen tokom utakmice, škola nije komentarisala detalje pružene nege

Porodica košarkaša sa koledža u Oklahomi podnela je tvrdnje da njihov sin nije dobio odgovarajuću medicinsku pomoć nakon što je zadobio povredu glave tokom utakmice, saopštili su advokati porodice. Prema navodima pravnih zastupnika, student je pogođen laktom drugog igrača na terenu, nakon čega je, kako tvrde, vraćen u igru bez adekvatnog pregleda.

Ethan Dietz, student Connors State College-a iz Warnera u Oklahomi, preminuo je 25. novembra 2025. godine, tri dana nakon što je povređen tokom košarkaške utakmice u Teksasu. Imao je 20 godina. Škola nije objavila mnogo detalja o okolnostima povrede ni o tome kakva mu je medicinska pomoć pružena neposredno nakon incidenta. U zvaničnom saopštenju, portparol škole naveo je da se ne mogu izneti podaci o vrsti medicinske nege koju je Dietz primio nakon povrede, navodeći da je prioritet ustanove podrška porodici, timu i zajednici u procesu žalosti. Takođe je istaknuto da škola nije upoznata sa bilo kakvim aktivnim ili najavljenim pravnim postupkom u vezi ovog slučaja, te da ne može komentarisati potencijalne tužbe.

Prema tvrdnjama advokata porodice, Dietz nije odmah pregledan nakon udarca u glavu, već je vraćen na teren, a kasnije je putovao autobusom sa ekipom do kampusa. Nakon povratka, doživeo je napade u studentskom domu, nakon čega je prevezen u bolnicu. Advokatska kancelarija koja zastupa porodicu navodi da je pokrenuta istraga o okolnostima i postupcima tokom i nakon povrede.

Nekoliko nedelja nakon smrti Dietza, koledž je saopštio da dugogodišnji trener i atletski direktor muške košarkaške ekipe, Bill Muse, napušta svoje funkcije iz ličnih razloga. Više detalja o ovom slučaju za sada nije objavljeno, a škola nije odgovorila na dodatna pitanja o vrsti medicinske intervencije posle povrede.

Ovaj slučaj je izazvao pažnju u lokalnoj zajednici i otvorio pitanja o procedurama i standardima za bezbednost sportista u školskim i studentskim sportskim takmičenjima. Do trenutka zaključenja ovog izveštaja nema dodatnih zvaničnih komentara ni detalja o toku interne ili eksterne istrage.

Američka senatorka zatražila je od Uprave za bezbednost saobraćaja da ukine politiku ‘obuća na nogama’, navodeći bezbednosne rizike prema izveštaju

Američka senatorka iz Ilinoisa uputila je zvaničan zahtev Upravi za bezbednost saobraćaja (TSA) da odmah povuče odluku kojom je putnicima omogućeno da tokom bezbednosnih provera na aerodromima zadrže obuću na nogama. Ova politika, koja je nedavno uvedena, našla se u centru pažnje nakon što je unutrašnji nadzornik Ministarstva za unutrašnju bezbednost utvrdio da predstavlja novi bezbednosni rizik.

U pismu koje je dostavljeno nadležnim organima, senatorka je navela da je odluka o promeni dosadašnje prakse doneta bez konsultacija sa agencijom TSA, što je, prema njenom mišljenju, dovelo do povećanja ranjivosti u sistemu provere putnika. Senatorka trenutno obavlja funkciju predsedavajuće senatskog pododbora za pitanja avijacije i u svojoj inicijativi se poziva na nalaze izveštaja unutrašnjeg nadzora, koji navodi da nova procedura može uticati na efikasnost bezbednosnih kontrola.

Prema dostupnim detaljima, izveštaj Ministarstva za unutrašnju bezbednost ukazuje na to da je politika zadržavanja obuće tokom provere stvorila dodatne izazove za otkrivanje potencijalnih pretnji. U pismu je istaknuto da odluka, za koju je navedeno da je sprovedena bez detaljne analize i konsultacija, može dovesti u pitanje bezbednost putnika u američkim avio-linijama.

Senatorka je dodatno naglasila da je nužno da TSA preispita ovu odluku i da se, u cilju zaštite putnika, vrati na prethodnu praksu. U svom obraćanju pozvala je na transparentnost i upozorila da bi produžavanje važenja trenutne politike moglo povećati rizik za sve koji koriste avio-prevoz.

Do sada iz TSA nije stigao zvaničan odgovor na zahtev senatorke, niti su iz agencije detaljnije komentarisali nalaze iz izveštaja unutrašnjeg nadzora. U prethodnim izjavama, predstavnici TSA su navodili da kontinuirano preispituju i prilagođavaju bezbednosne procedure u skladu sa procenama rizika i potrebama javnosti, ali nisu iznosili konkretne podatke ili promene u vezi sa politikom obuće tokom provere.

Ova tema je izazvala pažnju javnosti i stručnjaka za avio-bezbednost zbog mogućih posledica na sigurnost putničkog saobraćaja. I dalje se očekuje zvanična reakcija TSA, kao i eventualni koraci koji bi mogli proisteći iz zahteva senatorke i preporuka unutrašnjeg nadzora.

Američki predsednik ističe Kubu kao narednu metu, zvaničnici administracije komentarišu promene režima, situacija izaziva međunarodnu pažnju

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp u više navrata je tokom poslednjih nedelja isticao mogućnost preduzimanja akcije prema Kubi, navodeći ovu zemlju kao potencijalni sledeći cilj nakon poslednjih operacija američke vojske u Venecueli i Iranu. Izjave su usledile nakon što su američke snage u januaru izvele operaciju tokom koje je uhapšen predsednik Venecuele Nikolas Maduro, što su potvrdili zvaničnici administracije. Na konferenciji za medije posvećenoj toj akciji, državni sekretar Marko Rubio izjavio je da bi aktuelni režim u Kubi trebalo da bude zabrinut.

U februaru je, prema izjavama američkih zvaničnika, u napadu u Iranu poginuo iranski vrhovni lider Ali Hamenei, što je dodatno uticalo na zaoštravanje retorike američke administracije prema Kubi. Dana 16. marta, predsednik Tramp je u Beloj kući izjavio novinarima da smatra da bi mogao da „preuzme Kubu u nekom obliku“, naglašavajući da veruje da bi imao mogućnost da donese promene na ostrvu.

Tramp je dodatno rekao novinarima na predsedničkom avionu da je „Kuba sledeća“, potvrđujući intenziviranje pažnje administracije prema toj zemlji. Državni sekretar Marko Rubio, čiji su roditelji poreklom sa Kube, bio je još direktniji, izjavljivši pred Kongresom u januaru da bi promena režima na Kubi bila, kako je naveo, „od velikog značaja“ za Sjedinjene Države. U kasnijim izjavama, Rubio je naglasio da je potrebno da dođe do „drastičnih promena“ u ekonomiji i političkom sistemu Kube, ocenjujući da postojeće vlasti nisu u mogućnosti da reše ekonomske probleme.

Zvaničnici američke administracije nisu iznosili detalje o mogućim konkretnim koracima prema Kubi, niti je najavljena specifična vojna ili politička strategija. S druge strane, vlasti u Kubi nisu zvanično komentarisale ove izjave. Situacija je izazvala pažnju međunarodne javnosti, a pojedini analitičari navode da bi svaka potencijalna akcija prema Kubi mogla imati uticaj na regionalnu bezbednost i odnose u Latinskoj Americi.

U prethodnim decenijama, odnosi između Sjedinjenih Američkih Država i Kube bili su obeleženi brojnim krizama i dugotrajnim embargom, dok su napori za normalizaciju odnosa povremeno beležili napredak, a zatim stagnirali. Najnovije izjave američkih zvaničnika dolaze u kontekstu jačanja američkih aktivnosti u regionu, nakon nedavnih operacija u Venecueli i Iranu.

Za sada nije poznato da li će doći do konkretnih poteza prema Kubi, a međunarodni akteri pažljivo prate razvoj situacije, uz ocene da bi svaka eskalacija mogla uticati na širi bezbednosni i politički okvir u regionu.