Bezbednosne službe potvrdile identitet žrtve, istraga o okolnostima napada u toku

Izraelske odbrambene snage potvrdile su da su u napadu likvidirale Alija Muhameda Nainija, portparola i šefa uprave za odnose sa javnošću Iranske revolucionarne garde (IRGC). Do incidenta je došlo tokom aktuelnih sukoba na Bliskom istoku, navode zvanični izvori. Naini je obavljao funkciju glavnog propagandiste IRGC-a u poslednje dve godine, nadgledajući strateške medijske aktivnosti i koordinaciju sa proksi grupama u regionu.

Prema informacijama koje su saopštene, Naini je bio ključan u osmišljavanju i sprovođenju komunikacionih strategija Teherana, usmerenih na mobilizaciju i usmeravanje napada na izraelske ciljeve. Njegova eliminacija označava značajan udarac za operacije iranskih bezbednosnih i informacionih struktura.

Zvaničnici ističu da je Naini bio odgovoran za plasiranje propagandnih materijala i instrukcija saveznicima iranskog režima širom Bliskog istoka. Kroz svoj rad u sektoru za odnose sa javnošću, izgradio je mrežu komunikacije koja je služila za širenje uticaja i koordinaciju aktivnosti u regionu.

Iz bezbednosnih izvora navodi se da će gubitak Nainija otežati IRGC-u održavanje efikasne komunikacije i morala među regionalnim strukturama, čime se dodatno komplikuje sposobnost iranskog komandnog lanca da odgovori na trenutne bezbednosne izazove.

“Istraga o svim okolnostima napada je u toku”, navedeno je u zvaničnoj izjavi nadležnih službi.

Netanjahu izjavio da je živ, izneo prioritete vojne kampanje i istakao partnerstvo sa SAD

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu obratio se danas stranim novinarima, gde je prvenstveno demantovao glasine o svojoj smrti, navodeći da su prisutni svedoci da je živ. U obraćanju je predstavio ključne ciljeve izraelske vojne operacije „Uspon lava“ protiv Irana, navodeći da Izrael, zajedno sa Sjedinjenim Državama, deluje na uklanjanju egzistencijalnih pretnji koje dolaze iz Teherana.

Netanjahu je posebno izdvojio tri glavna cilja trenutne kampanje: potpuno uklanjanje nuklearne pretnje iz Irana, uništenje arsenala balističkih raketa pre nego što budu sklonjene pod zemlju, kao i stvaranje uslova da iranski narod sam odlučuje o svojoj budućnosti. Prema njegovim rečima, režim u Iranu ugrožava ne samo Izrael i SAD, već i čitav Bliski istok i Evropu, uz podsećanje na napade iranskih proksija na Kipru.

Komentarišući dosadašnje rezultate vojne operacije, Netanjahu je istakao da je iranski arsenal raketa i dronova značajno smanjen, dok su fabrike za proizvodnju oružja uništene. Izraelski premijer tvrdi da je iranska vazdušna odbrana postala neupotrebljiva, a da je mornarica pretrpela velike gubitke, uključujući jedinice pogođene u Kaspijskom jezeru.

„Uništavamo njihovu industrijsku bazu na način na koji to nikada ranije nismo radili. Komandno-kontrolna struktura Irana je u haosu, ali posao još nije završen“, izjavio je Netanjahu. Dodao je da Izrael sarađuje sa SAD u naporima da se deblokira Ormuski prolaz, koji Iran koristi za pritisak na međunarodnu zajednicu.

Posebnu pažnju u govoru posvetio je odnosima sa Sjedinjenim Državama, ističući da je američki predsednik Donald Tramp samostalno donosio odluke zasnovane na interesima SAD. Netanjahu je naveo da je Tramp još pre gotovo pola veka upozoravao na opasnost iz Irana, a tokom sastanka u Mar-a-Lagu insistirao da se spreči razvoj nuklearnog oružja u toj zemlji.

Na kraju, Netanjahu je rekao da se Izrael i SAD bore za bezbednost zapadne civilizacije i istakao da lideri širom sveta u privatnim razgovorima priznaju značaj ove operacije. Pritom je naglasio da svet duguje zahvalnost američkom predsedniku za vođstvo u ovim naporima.

Američki zvaničnici navode mogućnost okupacije ili blokade ostrva Harg, dok odluka o kopnenoj invaziji još nije doneta

Administracija predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa razmatra planove za moguću okupaciju ili blokadu iranskog ostrva Harg, sa ciljem da izvrši pritisak na vlasti u Teheranu da ponovo otvore Ormuski moreuz, prema izjavama više izvora upoznatih sa situacijom. Ostrvo Harg, koje se nalazi 25 kilometara od iranske obale, ima ključnu ulogu u iranskom izvozu sirove nafte, jer se preko njega obavlja oko 90% tog prometa.

Zbog iranske blokade pomorskog saobraćaja kroz moreuz, došlo je do rasta cena energenata na svetskom tržištu, a američka administracija razmatra različite opcije za rešavanje krize. Zvaničnici navode da bi eventualna vojna operacija bila pokrenuta tek nakon dodatnog slabljenja iranskih vojnih kapaciteta u regionu, što bi uključivalo i nove napade na vojne ciljeve u blizini Ormuskog moreuza.

“Treba nam otprilike mesec dana da dodatnim udarima oslabimo Irance, zauzmemo ostrvo, a onda ih iskoristimo za pregovore”, naveo je jedan izvor upoznat s razmatranjima u Beloj kući. Izvori potvrđuju da je reč o opcijama koje se ozbiljno analiziraju, ali da konačna odluka još nije doneta.

Američki zvaničnici ističu da bi zauzimanje ostrva Harg podrazumevalo angažovanje značajnog broja vojnika, a tri marinske jedinice su već upućene prema regionu. Ostale mogućnosti uključuju uvođenje pomorske blokade i sprečavanje pristupa tankerima ostrvu, o čemu se vode konsultacije i sa pravnim stručnjacima iz Pentagona.

Republikanski senator Tom Koton naveo je da predsednik Tramp nije isključio mogućnost kopnene invazije, ocenivši da je zatvaranje moreuza bio čin očaja od strane Irana. S druge strane, penzionisani kontraadmiral Mark Montgomeri upozorio je da bi ovakva operacija izložila američke vojnike velikom riziku, uz neizvesnu korist, ističući da bi Iran mogao jednostavno da zaustavi izvoz na drugim lokacijama.

Američka vojska izvela je masovne vazdušne udare na vojne ciljeve na ostrvu Harg, za koje zvaničnici navode da su predstavljali “pucanj upozorenja” Iranu, kao i pripremu za eventualnu kopnenu operaciju. Predsednik Tramp izjavio je da je ostrvo “potpuno nezaštićeno” i da su uništeni svi objekti osim naftovoda, ali nije potvrdio da će trupe biti upućene u region.

U američkoj administraciji navode da su marinci koji pristižu u region angažovani i za druge potencijalne zadatke, uključujući evakuaciju diplomatskog osoblja. Odluka o pokretanju bilo kakve kopnene operacije još nije doneta, a prema navodima izvora, sve opcije ostaju otvorene.