Operacija razdvajanja traje 25 sati, devojčice iz Etiopije vide se prvi put

Uspešna operacija u Sent Luisu

U bolničkom centru SSM Health Cardinal Glennon Children’s Hospital u Sent Luisu, izvedena je složena operacija razdvajanja dve dvogodišnje bliznakinje koje su bile spojene glavama. Operacija, koja je trajala nešto više od 25 sati, omogućila je devojčicama Hiyab i Wuhbto da se prvi put vide licem u lice. SSM Health Cardinal Glennon Children’s Hospital objavio je da su devojčice rođene sa retkom bolešću craniopagus, koja se javlja kod manje od 6% slučajeva sijamskih blizanaca.

Priprema i izazovi

Tim od skoro 30 medicinskih specijalista radio je gotovo godinu dana na planiranju ove operacije. Bliznakinje su putovale iz Etiopije u Misuri 2025. godine, a njihovo stanje zahtevalo je pažljivu pripremu i preciznu izvedbu.

Pogled u budućnost

Nakon operacije, očekuje se da će devojčice imati značajno poboljšanje kvaliteta života. Medicinski tim će nastaviti da prati njihov oporavak i razvoj, kako bi se osiguralo da žive punim životom.

Predsednik Trump najavio izgradnju baze, dok poljski premijer Tusk upozorava na opasnost od ruskog napada.

Planovi za novu američku vojnu bazu

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država, Donald Trump, objavio je u četvrtak na društvenoj mreži Truth Social da su planovi za uspostavljanje stalne vojne baze u Poljskoj napredovali. ‘Ako se ovo realizuje, lokacija će uskoro biti objavljena’, rekao je Trump, nazivajući ovaj korak ‘istorijskim’ za savez SAD-a i Poljske.

Poljska vlada verovatno će pozdraviti ovu inicijativu, s obzirom na rastuću zabrinutost zbog mogućeg širenja ruske invazije na Ukrajinu na teritoriju NATO-a.

Rizik od širenja sukoba

Premijer Poljske, Donald Tusk, izjavio je u parlamentu, samo nekoliko sati pre Trumpove objave, o ‘stvarnom riziku’ da dronovi ili drugi projektili mogu pogoditi teritoriju jedne ili više zemalja na istočnom krilu NATO-a i izazvati destrukciju. Prema neimenovanim obaveštajnim izvorima, Rusija bi mogla prikazati takav incident – za koji već postoji niz primera – kao slučajan, u pokušaju da oslabi volju NATO-a za zajedničkim odgovorom.

Tusk je takođe spomenuo novu generaciju mlaznih napadačkih dronova koje Rusija koristi u napadima na Ukrajinu. Za razliku od propelerskih dronova koji se koriste više od četiri godine, noviji modeli lete brže i na većim visinama, što ih čini težim za presretanje.

Nuklearna elektrana u Kursku pogođena je dronom, ali režim rada postrojenja nije promenjen, saopštila je Međunarodna agencija za atomsku energiju.

Dron je pogodio toranj za hlađenje reaktora u okviru nuklearne elektrane Kursk u Rusiji, potvrdila je Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA). Napad se dogodio dok je reaktor bio u funkciji, ali prema izveštaju IAEA, režim rada elektrane nije promenjen i nije izbio požar.

U zvaničnom saopštenju, IAEA navodi da je do incidenta došlo u ranim jutarnjim satima, a pogođena je kula za hlađenje jednog od reaktorskih blokova. Stručnjaci ističu da, iako nije došlo do poremećaja u radu postrojenja, ovakvi napadi predstavljaju ozbiljan rizik za nuklearnu bezbednost.

Reakcija Međunarodne agencije za atomsku energiju

Generalni direktor IAEA Rafael Grosi oglasio se povodom ovog događaja i istakao: „Svi napadi na nuklearna postrojenja su neprihvatljivi jer mogu ugroziti nuklearnu bezbednost, bez obzira na to gde se dešavaju.“ Ova izjava dodatno naglašava zabrinutost međunarodne zajednice kada je reč o bezbednosti nuklearnih objekata u situacijama oružanih sukoba ili napada.

Pored toga, iz IAEA navode da će nastaviti da pažljivo prate situaciju i da su u kontaktu sa nadležnim organima u Rusiji. Organizacija apeluje na sve strane da poštuju međunarodne standarde zaštite i bezbednosti nuklearnih postrojenja.

Bez promena u radu elektrane nakon napada dronom

Prema dostupnim informacijama, napad dronom nije izazvao požar ili promenu režima rada reaktora u nuklearnoj elektrani Kursk. Elektrana je nastavila sa radom po uobičajenom režimu, a nije bilo izveštaja o povređenima ili šteti izvan pogođenog tornja za hlađenje.

Ipak, stručnjaci upozoravaju da napad na ovakve objekte, bez obzira na ishod, pokazuje koliko su nuklearna postrojenja izložena rizicima u savremenim konfliktima. Takođe, incident u Kursku podseća na važnost međunarodnog nadzora i brzih reakcija, kako bi se sprečile potencijalne posledice po širu javnost i životnu sredinu.

Konačno, IAEA je ponovila svoj stav da je potrebno obezbediti dodatne mere zaštite i međunarodnu saradnju, posebno u oblastima sa aktivnim ili potencijalnim konfliktima, kako bi se očuvala bezbednost nuklearne infrastrukture.