Na istoku zemlje moguće temperature do 41 stepen, meteorolozi upozoravaju na ekstremne uslove i nestabilno vreme narednih dana

Austriju je zahvatio snažan toplotni talas i prema zvaničnim prognozama danas bi mogao biti oboren dosadašnji nacionalni rekord. Na istoku zemlje očekuju se temperature koje bi mogle da dostignu 41 stepen Celzijusa, što bi predstavljalo najvišu izmerenu vrednost od početka zvaničnih merenja. Prema saopštenju meteorološke službe, epicentar toplotnog talasa nalazi se upravo u ovom regionu, gde su uslovi posebno ekstremni.

Toplotni talas u Austriji preti istorijskim rekordom

Trenutni temperaturni rekord u Austriji iznosi 40,5 stepeni Celzijusa i izmeren je u mestu Bad Dojč-Altenburg 2013. godine. Međutim, stručnjaci smatraju da bi danas mogao biti premašen, s obzirom na to da najprecizniji modeli pokazuju mogućnost dostizanja 41 stepena. Jedan od glavnih razloga za ovako visoke temperature je izrazito suvo zemljište, koje dodatno pojačava zagrevanje vazduha.

Takođe, kako navode meteorolozi iz službe Unwetterzentrale (UWZ) i meteorolog Manuel Oberhuber, situacija je opisna rečima „danas postaje potpuno ludo”.

Ekstremne vrućine i nestabilno vreme na istoku zemlje

Dok će istočni deo zemlje i južne kotline biti pod uticajem nesnosne vrućine, u zapadnim i centralnim planinskim predelima tokom popodneva očekuju se lokalni, ali veoma intenzivni pljuskovi, grad i olujni udari vetra. Osim toga, prema najavama meteorologa, toplotni talas se neće odmah završiti. I narednog dana, kako se navodi, biće sunčano i veoma toplo, a temperatura na krajnjem istoku ponovo može da dostigne 40 stepeni.

U međuvremenu, od sredine dana u planinskim krajevima, a uveče i u nižim delovima Austrije, raste verovatnoća razvoja snažnih grmljavinskih oluja praćenih jakim vetrom.

Očekivani razvoj vremena narednih dana

U četvrtak se predviđa još nestabilnije vreme, naročito na severnoj strani Alpa gde su mogući česti pljuskovi i grmljavina. Temperatura na zapadu i severu zemlje počeće da opada i uglavnom će biti iznad 25 stepeni, dok jugoistok i dalje ostaje pod uticajem veoma toplog vazduha sa vrednostima do 38 stepeni.

Konačno, osveženje meteorolozi najavljuju za petak, kada dolazak oslabljenog ciklonskog sistema treba da donese svežiji vazduh, kišu i grmljavinu u većem delu zemlje. Tada se očekuje pad dnevnih temperatura, koje će se kretati između 20 i 31 stepena Celzijusa.

Zbog toga stručnjaci apeluju na građane da budu oprezni, posebno tokom najtoplijih sati i da prate savete meteoroloških službi.

U selu Le Porge, nakon šumskog požara, pronađeno 400 komada municije iz Drugog svetskog rata.

Veliki šumski požar blizu Bordoa u jugozapadnoj Francuskoj otkrio je municiju iz Drugog svetskog rata u selu Le Porge, gde su svi stanovnici u ponedeljak vratili svoje domove nakon višednevnih operacija deminiranja. Oko 400 granata i komada municije pronađeno je na području gde je vatra uništila preko 180 domova, prema lokalnim vlastima.

Detalji incidenta

Za vreme požara čuli su se prasak, koji su u početku bili pogrešno protumačeni kao eksplozije gasnih boca, ali su to zapravo bile ove granate, rekao je komandant vatrogasaca Thomas Mimiague. Prema BBC News, više od 100 eksplozija čulo se druge noći požara, a gradonačelnik Martial Zaninetti za francuski medij France Info rekao je da su eksplozije zvučale kao ‘zvuk rata’.

Pozadina o munici

‘Postojala su skladišta municije zakopana na našem području, ali to nismo znali i eksplodirala su,’ rekao je Zaninetti. Dodao je da je čak jedna granata prošla kroz kuću. Municija, kako nemačka tako i francuska, uglavnom se sastojala od minobacačkih granata, uz nekoliko protivtenkovskih projektila visoke eksplozivnosti. ‘Ne znamo tačno zašto su tu; mislimo da su jednostavno ostavljene,’ rekao je Mimiague.

Porast vodostaja Dunava za 1,5 centimetara sprečio obustavu rada, dok je u Rumuniji izvedena kontrolisana eksplozija radi zaštite elektrane Černavoda.

Nizak vodostaj Dunava izazvao je ozbiljnu zabrinutost u Mađarskoj, gde je prema zvaničnoj izjavi premijera Petera Mađara zemlju od potpunog gašenja nuklearne elektrane Pakš delilo svega nekoliko milimetara. Prema njegovim rečima, oko 1.30 časova ujutru vodostaj Dunava je prestao da opada i do jutra je zabeležen rast od 1,5 centimetara. Poslednja turbina elektrane trenutno radi bezbedno. Ova situacija pokazuje koliko je nivo Dunava ključan za stabilan rad nuklearnih postrojenja u regionu.

Uticaj vodostaja Dunava na energetsku stabilnost

Napomenuto je da elektrana Pakš već radi smanjenim kapacitetom, na nešto više od 10 odsto, nakon što je Dunav dostigao rekordno nizak nivo. To je onemogućilo njeno pravilno hlađenje i povećalo rizik za energetsku bezbednost zemlje. Prema rečima ministra energetike Ištvana Kapitanjija, niz mera za uštedu energije uspeo je da smanji potrošnju, čime je mreža ostala stabilna i bezbedna.

Gardijan navodi da nizak vodostaj Dunava i dalje predstavlja izazov za zemlje jugoistočne Evrope. Osim toga, situacija je pomno praćena i u drugim državama regiona, gde su slični problemi primetni zbog uticaja na industriju i snabdevanje električnom energijom.

Kontrolisana eksplozija na Dunavu u Rumuniji

U Rumuniji je juče izvedena spektakularna kontrolisana eksplozija, sa ciljem preusmeravanja toka Dunava radi hlađenja nuklearne elektrane Černavoda. Prema dostupnim informacijama, nivo vode je nakon toga porastao za dva centimetra, što je vlada Rumunije pozdravila kao pozitivan razvoj situacije. Ova mera je omogućila dodatnu zaštitu elektrane i pokazala efikasnost koordinisanog odgovora na izazove uzrokovane niskim vodostajem Dunava.

Pored toga, stručnjaci ističu da Dunav ima centralnu ulogu u snabdevanju vodom za hlađenje nuklearnih postrojenja u regionu. Zbog toga je kontinuirano praćenje nivoa reke neophodno, kako bi se na vreme preduzele odgovarajuće mere i sprečile potencijalne posledice po energetsku sigurnost.

Dalji razvoj situacije i značaj za region

Iako je porast vodostaja Dunava za sada osigurao nastavak rada elektrana, nadležne institucije u Mađarskoj i Rumuniji nastavljaju da pažljivo prate situaciju. S obzirom na to da nizak vodostaj može da ima značajne posledice po rad energetskih postrojenja, očekuje se da će i u budućnosti biti potrebne dodatne mere za zaštitu infrastrukture.

Na kraju, trenutni razvoj događaja pokazuje koliko je važno regionalno praćenje i saradnja u upravljanju prirodnim resursima, posebno kada su u pitanju ključni izvori energije. Porast vodostaja Dunava, makar i za nekoliko centimetara, za sada je omogućio stabilnost energetskog sistema, ali nadležni upozoravaju da je neophodna stalna pripravnost.