Stručnjaci analiziraju tok pregovora, diplomatske inicijative i eskalaciju napetosti između Vašingtona i Teherana

Tokom 2025. godine, odnosi između Sjedinjenih Američkih Država i Irana obeleženi su nizom važnih događaja i promena u pristupu, što je uticalo na bezbednosnu i političku situaciju u regionu. Hronologija ovih događaja pruža uvid u uzroke i posledice koji oblikuju trenutne tenzije.

Nakon što je Donald Tramp 20. januara 2025. godine preuzeo predsedničku funkciju, njegova administracija obnovila je politiku “maksimalnog pritiska” s ciljem da primora Iran na novi nuklearni sporazum i ograniči njegov regionalni uticaj. Tramp je naglasio da neće tolerisati razvoj nuklearnog oružja u Iranu i istakao da su moguće sve opcije, uključujući vojnu akciju, ukoliko diplomatija ne bude uspešna.

Vrhovni vođa Irana, ajatolah Ali Hamnei, 7. februara 2025. godine, ocenio je predložene pregovore sa Sjedinjenim Državama kao “neinteligentne, nemudre i nečasne”. Sledećeg meseca, savetnik vrhovnog vođe, Ali Larijani, izjavio je da će Iran biti prinuđen da razvija nuklearno naoružanje u slučaju napada od strane SAD ili Izraela. Predsednik Tramp je 7. marta 2025. godine poslao pismo Hamneiju sa predlogom za novi nuklearni sporazum, na šta je iranski vrhovni vođa odgovorio da pojedine vlade pregovaraju kako bi nametnule svoja očekivanja.

Situacija je dodatno eskalirala 15. marta 2025. godine, kada su Sjedinjene Države pokrenule intenzivne vazdušne napade na Hute u Jemenu, članove takozvane “Osovine otpora” povezane sa Iranom. U aprilu iste godine, direktor Organizacije za atomsku energiju Irana, Mohammad Eslami, najavio je planove za izgradnju dodatnih nuklearnih elektrana, dok je Iran predložio korake za deeskalaciju, uključujući ograničavanje aktivnosti određenih savezničkih grupa.

Početkom aprila 2025. godine najavljeni su direktni pregovori između SAD i Irana u Omanu, ali je Teheran potvrdio da će razgovori biti indirektni. Prva runda održana je 12. aprila, uz posredovanje omanskog ministra spoljnih poslova, dok je druga runda 19. aprila organizovana u Italiji, gde su delegacije imale i kratki direktni susret. Treća runda pregovora održana je 26. aprila, zajedno sa razgovorima na ekspertskom nivou. U isto vreme, Francuska je upozorila na mogućnost pokretanja “snapback” mehanizma za vraćanje sankcija Iranu ukoliko ne dođe do sporazuma.

U maju 2025. godine, istraživanje javnog mnjenja u Sjedinjenim Državama pokazalo je da većina Amerikanaca podržava bombardovanje iranskih nuklearnih postrojenja. Prvog maja, američki sekretar odbrane Pit Hegset izjavio je da će Iran snositi posledice zbog podrške napadima Huta na trgovačke brodove, dok je predsednik Tramp najavio moguće sekundarne sankcije za subjekte koji sarađuju sa Iranom.

Analitičari ističu da precizno praćenje hronologije pomaže u razumevanju uzroka i logike događaja, kao i identifikaciji ključnih trenutaka koji su uticali na razvoj situacije. “Hronologija nije samo beleženje prošlosti, već način da se sagleda čitava priča, od uzroka do posledica koje se osećaju i danas”, navodi se u stručnoj analizi.

Bivši predsednik SAD kritikovao NATO zbog pasivnosti, Iranska revolucionarna garda najavila odgovor na pretnje

Donald Tramp, bivši predsednik Sjedinjenih Američkih Država, izjavio je da će Iran snositi ozbiljne posledice ukoliko ne pristane na ultimatum u vezi sa svojim energetskim postrojenjima. U razgovoru za izraelski Kanal 13, Tramp je naglasio da će ishod biti “veoma dobar” za Sjedinjene Američke Države, dodajući da se očekuje “potpuno uništenje Irana” ukoliko Teheran ne popusti pod pritiskom.

Tramp je u istoj izjavi uputio kritike članicama NATO saveza zbog nedostatka aktivnosti prema Iranu, ocenivši da “zemlje NATO-a ne rade ništa”, što je, kako je naveo, velika šteta. On je dodao da je Iran, prema njegovim rečima, “bio veoma loš 47 godina” i da sada “dobija zasluženu kaznu”.

Na ove pretnje reagovala je Iranska revolucionarna garda, koja je saopštila da će, u slučaju američkog napada na energetska postrojenja, doći do potpunog zatvaranja Ormuskog moreuza. U zvaničnom saopštenju navedeno je i da će kompanije u regionu gde Sjedinjene Američke Države imaju udeo biti “potpuno uništene”, kao i da će energetska postrojenja u državama regiona u kojima postoje američke baze postati “legitimne mete” iranskih snaga.

Prethodno je Tramp postavio rok od 48 sati za ponovno otvaranje Ormuskog moreuza, zapretivši uništenjem iranskih energetskih postrojenja ukoliko se to ne desi.

Sukobi su dodatno eskalirali nakon što su Sjedinjene Američke Države i Izrael 28. februara izveli, kako je saopšteno, “preventivne napade” na Iran, posle neuspelih pregovora o iranskom nuklearnom programu. Kao odgovor, Iran je pokrenuo masovne udare na mete povezane sa SAD i Izraelom širom regiona Bliskog istoka.

“Zemlje NATO-a ne rade ništa, što je velika šteta”, izjavio je Donald Tramp u intervjuu, dok je Iranska revolucionarna garda poručila da će “u slučaju američkog napada sve američke baze i interesi u regionu biti legitimne mete”.

Nemačka policija vodi istragu, u kući tokom incidenta bilo četvoro dece

Muškarac (49) osumnjičen je da je u porodičnoj kući u blizini Hanovera ubio svoju partnerku (38) i teško povredio njihovu ćerku (13), saopšteno je iz policijskih izvora. Do incidenta je došlo u ponedeljak u 2.10 časova, kada je maloletni sin (15) prijavio da je otac napao majku.

Policijska ekipa je odmah upućena na adresu u ulici Rebrink, gde je osumnjičeni zatečen ispred kuće i predao se bez otpora. Unutar kuće, policajci su pronašli ženu (38) bez znakova života. Hitna pomoć je pokušala reanimaciju, ali je preminula na licu mesta usled zadobijenih povreda.

Takođe, u domu je zatečena njihova ćerka (13) sa teškim telesnim povredama opasnim po život, a prema navodima policije, i ona je bila napadnuta od strane oca. Devojčica je hitno prebačena u bolnicu.

Policija je iz kuće evakuisala i dečaka (15) koji je prijavio napad, kao i još dvoje maloletne dece koja su se nalazila u objektu tokom incidenta.

Osumnjičeni je lišen slobode, a istraga o okolnostima ovog teškog krivičnog dela je u toku. “Istraga je u toku”, saopšteno je iz policije.