Prema tvrdnjama iz nove biografije, tenzije u britanskoj kraljevskoj porodici rasle su nakon venčanja princa Harija i Megan Markl, dok zvanične izjave porodice izostaju

Prema navodima iz najnovije knjige kraljevskog biografa Toma Bauera, otkrivene su nove tvrdnje o odnosima unutar britanske kraljevske porodice, posebno između kraljice Kamile i Megan Markl. U knjizi se navodi da su tenzije između princa Harija i Megan Markl sa jedne strane i ostatka porodice sa druge počele ubrzo nakon njihovog venčanja tokom 2018. godine.

Autor tvrdi da je kraljica Kamila, supruga kralja Čarlsa III, u razgovorima sa svojim prijateljima iznosila zabrinutost zbog uticaja koji Megan Markl ima na princa Harija. U knjizi se navodi i da je Kamila navodno izjavila da je Megan “isprala mozak” svom posinku, što je dodatno pojačalo zabrinutost u porodici.

Navodno je održan i sastanak pomirenja na kojem je došlo do sukoba između Megan i princa Vilijama. Prema izvorima iz knjige, Megan je tokom tog susreta oštro reagovala na ponašanje princa Vilijama. U knjizi se dalje tvrdi da su Vilijam i Kejt Midlton izražavali sumnje povodom uticaja Megan Markl na Harija i smatrali da se njihova veza razvija prebrzo.

Zvaničnih izjava iz britanske kraljevske porodice povodom ovih navoda nije bilo. Autor knjige Tom Bauer je poznat po ranijim delima koja se bave britanskom monarhijom, a novi detalji iz njegove najnovije knjige izazvali su veliko interesovanje javnosti.

Organizacija izdvojila sredstva iz Fonda za hitne slučajeve radi podrške raseljenima i jačanja zdravstvenih službi

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) saopštila je da je iz Fonda za hitne slučajeve izdvojila dva miliona dolara za podršku zdravstvenom odgovoru u Libanu, Iraku i Siriji, usled krize na Bliskom istoku. Prema navodima SZO, sukobi su izazvali značajna kretanja stanovništva, pa je više od 100.000 ljudi u Iraku premešteno, dok je do 700.000 osoba interno raseljeno u Libanu.

Za Liban je obezbeđen milion dolara kako bi se unapredila koordinacija hitnih službi kroz Centar za hitne javnozdravstvene operacije, povećala medicinska pomoć povređenima, pojačalo nadgledanje bolesti i omogućila nabavka osnovnih lekova i medicinskog materijala. Za Irak i Siriju po 500.000 dolara predviđeno je za podršku hitnoj koordinaciji, upravljanju masovnim nesrećama, nabavku i distribuciju lekova, kao i za pružanje zdravstvene pomoći raseljenim osobama i jačanje rada sa lokalnim zajednicama.

“U vreme kada se zdravstvene službe već suočavaju sa značajnim izazovima, podrška je ključna kako bi se sačuvali radnici u prvim linijama i održale kritične zdravstvene usluge”, izjavila je Hanan Balki, regionalna direktorka SZO za istočni deo Sredozemnog mora.

Zdravstvene službe u regionu nastavljaju da rade pod otežanim okolnostima, dok SZO prati situaciju i pruža logističku, medicinsku i organizacionu pomoć pogođenim državama.

Direktor Nacionalnog ekonomskog saveta saopštio da administracija ima dovoljno sredstava, a OMB razmatra buduće zahteve

Direktor Nacionalnog ekonomskog saveta Sjedinjenih Američkih Država Kevin Haset izjavio je da su napadi koje je administracija predsednika SAD Donalda Trampa izvela na Iran do sada američki budžet koštali 12 milijardi dolara. Ovu informaciju Haset je izneo u zvaničnoj izjavi, navodeći da je to poslednji podatak o troškovima koji je dobio, ali nije precizirao na koji vremenski period se brojka odnosi.

Prema ranijim procenama Pentagona upućenim Kongresu, očekivalo se da bi potencijalni rat u prvoj nedelji SAD mogao da košta 11,3 milijarde dolara. Na pitanje da li će biti potrebna dodatna sredstva iz budžeta, Haset je naveo da administracija trenutno ima dovoljno sredstava za dalje operacije. O mogućnosti traženja dodatnog novca odlučivaće Kancelarija za upravljanje i budžet (OMB).

Sjedinjene Američke Države i Izrael izveli su 28. februara ujutro napade na Iran. Zvanično je saopšteno da su napadi bili preventivnog karaktera, a do njih je došlo nakon neuspešnih pregovora o iranskom nuklearnom programu. Kao odgovor, Iran je pokrenuo masovne udare na Izrael i ciljeve povezane sa SAD širom Bliskog istoka.

“Za sada imamo dovoljna sredstva za dalje aktivnosti, a eventualnu potrebu za dodatnim sredstvima razmatraće OMB”, izjavio je Kevin Haset.

Prema dostupnim informacijama, detalji o daljim koracima i finansijskim zahtevima biće poznati nakon narednih procena i odluka relevantnih institucija.