Tim naučnika potvrdio prisustvo kofeina, lekova protiv bolova i kokaina kod ajkula, uticaj na zdravlje životinja još nije u potpunosti poznat

Naučnici su u novoj studiji izvestili da su ajkule u vodama oko Bahama izložene raznim supstancama, uključujući kofein, lekove protiv bolova i kokain. Istraživanje je sprovedeno analizom uzoraka krvi 85 ajkula iz pet različitih vrsta, koje su uhvaćene oko šest kilometara od obale udaljenog ostrva. Prilikom analize, istraživači su testirali prisustvo 24 različite supstance, među kojima su bile i legalne i ilegalne droge.

Prema rezultatima studije, kod 28 ajkula utvrđeno je prisustvo kofeina, dva uobičajena protivupalna leka koji se mogu nabaviti bez recepta, kao i kokaina u jednom slučaju. Neki primerci su bili pozitivni na više od jedne supstance. Naučnici navode da su lekovi, ilegalne droge i slične supstance sve češće prepoznate kao zagađivači koji predstavljaju novo pitanje za očuvanje morskih ekosistema.

Autori studije ističu da su oblasti koje prolaze kroz ubrzanu urbanizaciju i razvoj turizma posebno izložene ovom problemu. Ovo istraživanje je prvo koje se bavi prisustvom ovakvih zagađivača kod ajkula u Bahamima. “Iako otkriće kokaina, koji je ilegalna supstanca, često privlači pažnju, raširenost kofeina i farmaceutskih proizvoda u krvi analiziranih ajkula jednako je značajna”, navela je vođa tima Nataša Vosnik, zoolog i profesor na Federalnom univerzitetu Parana u Brazilu.

Vosnik ističe da su u pitanju legalne supstance koje se često konzumiraju i često zanemaruju kada je u pitanju njihov uticaj na životnu sredinu, ali da su tragovi jasno uočljivi kod morskih životinja. Naučnici napominju da efekti ovih supstanci na zdravlje i ponašanje ajkula još nisu u potpunosti poznati i da su potrebna dodatna istraživanja kako bi se utvrdio njihov dugoročni uticaj na morske ekosisteme.

Studija zaključuje da je neophodno pratiti prisustvo farmaceutskih i drugih hemijskih supstanci u životnoj sredini, posebno u oblastima sa intenzivnim ljudskim aktivnostima, kako bi se bolje razumelo njihovo potencijalno dejstvo na morske organizme.

Policija sprovodi istragu, povređena beba i još dve osobe prebačene u bolnicu

Četiri osobe poginule su, a tri povređene u teškoj saobraćajnoj nesreći koja se dogodila 30.06.2024. oko 19 časova na putu koji povezuje Pjatra Njamc sa Vaslujem u okrugu Njamc, Rumunija, saopštili su policijski izvori. Među povređenima je i petomesečna beba, koja je preživela zahvaljujući tome što ju je zaštitilo telo njene majke.

Do nesreće je došlo kada je 38-godišnji vozač izvršio zabranjeno preticanje i direktno udario u automobil kojim je upravljao 20-godišnji mladić. Zbog siline sudara, oba automobila su uništena, a jedan od njih se zapalio dok je drugi sleteo sa puta.

Kako je izjavila portparolka lokalne službe za vanredne situacije, odmah je proglašen “crveni plan intervencije” i na lice mesta su upućene dodatne ekipe. “Nakon udara, šest osoba je ostalo zarobljeno. Jedan automobil se zapalio, a drugi je sleteo sa puta”, navela je portparolka.

U nesreći su život izgubila oba vozača i dve žene. Povređene su još tri osobe, uključujući petomesečnu bebu i sedamnaestogodišnjeg maloletnika, koji su prevezeni u bolnicu, dok će dete zbog težine povreda biti transportovano u specijalizovanu ustanovu u glavnom gradu. Među povređenima je i 68-godišnja žena, koja je jedina samostalno izašla iz vozila pre dolaska spasilačkih ekipa.

Prema rečima predstavnika saobraćajne službe okruga Njamc, ovo je najteža saobraćajna nesreća u poslednje tri godine u toj oblasti. Zvaničnici su apelovali na vozače da poštuju saobraćajne propise, posebno u vezi s preticanjem i brzinom kretanja.

“S obzirom na razmere događaja i veliki broj žrtava, snage i sredstva za intervenciju su dopunjene dodatnim ljudstvom i opremom”, saopštila je portparolka službe za vanredne situacije.

Senat odbio amandman o foto-identifikaciji za birače; rasprava o izbornom zakonu i dalje traje, saopštili zvaničnici

Amandman kojim bi se uveo zahtev za ličnu foto-identifikaciju prilikom glasanja nije usvojen u američkom Senatu 26. marta 2026. godine. Rasprava je vođena tokom razmatranja izbornog zakona poznatog kao SAVE America Act. Prema zvaničnim informacijama, Senat je odbio amandman sa 53 glasa za i 47 protiv, što nije bilo dovoljno da se dostigne prag od 60 glasova potrebnih za njegovo usvajanje.

Predlog je podneo senator Džon Hjasted iz Ohaja, a njime su kao validni dokumenti za identifikaciju predviđeni vozačka dozvola, državna lična karta, pasoš, vojna ili plemenska identifikacija. Prema navodima predlagača, ovakvi dokumenti su već široko korišćeni u svakodnevnom životu građana SAD.

Senat je razmatrao amandman u sklopu višenedeljne debate o širem izbornom zakonu, koji predviđa i obaveznu proveru državljanstva prilikom registracije za glasanje i određene oblike lične identifikacije na biračkom mestu. Iako je predsednik Donald Tramp pozvao republikanske članove Senata da pronađu način za usvajanje zakona, nije postignut konsenzus potreban za njegovo izglasavanje.

Vođa demokrata u Senatu Čak Šumer izjavio je tokom rasprave da bi predloženi amandman uveo najstrože jedinstveno pravilo za identifikaciju birača na saveznom nivou u SAD, ukidajući postojeće različite regulative u 50 saveznih država. On je ocenio da bi takvo rešenje predstavljalo “previše restriktivan, jedinstveni pristup” za sve savezne izbore.

Republikanski senatori, uključujući Džona Tun-a iz Južne Dakote, istakli su da su predloženi identifikacioni dokumenti oni koje građani već poseduju i svakodnevno koriste. Prema njihovim navodima, cilj amandmana je jačanje poverenja u izborni proces kroz standardizovanu proveru identiteta.

Debata o izbornom zakonu nastavlja se u Senatu, dok trenutni predlozi nisu dobili potrebnu podršku za usvajanje. Glasanje o amandmanu deo je šire rasprave o reformi izbornog sistema u Sjedinjenim Američkim Državama.