Connect with us

Svet

Izraelska obaveštajna služba godinama vrbovala bivšeg predsednika Irana Mahmuda Ahmadinedžada

Obaveštajni izvori istražuju vezu Mosada i Ahmadinedžada, bivši predsednik pod optužbom za veleizdaju

Objavljeno pre

4 sata

,

Foto Izvor: Tanjug AP/Hassan Ammar

Obaveštajni izvori istražuju vezu Mosada i Ahmadinedžada, bivši predsednik pod optužbom za veleizdaju

Bivši predsednik Irana Mahmud Ahmadinedžad našao se u centru jednog od najvećih obaveštajnih slučajeva na Bliskom istoku, nakon što su obelodanjeni dokumenti pokazali višegodišnje pokušaje vrbovanja od strane izraelske službe Mosad. Prema obaveštajnim izvorima, Mosad je kroz mrežu kontakata i tajne sastanke u Evropi pokušavao da Ahmadinedžada profiliše kao tranzicionog lidera Irana u slučaju promene režima.

Sastanci su, kako je saopšteno, održavani pod strogom tajnošću, najčešće u Budimpešti i drugim gradovima Mađarske, gde je Ahmadinedžad putovao zbog akademskih događaja. Izraelska strana je koristila fiktivne organizacije i diplomatske kanale kako bi prikrila kontakte od iranske kontraobaveštajne službe. Tokom ovih susreta, bivši predsednik je identifikovan kao potencijalna figura za privremenu upravu Irana u slučaju političkih promena.

Plan Mosada aktiviran je tokom vojnog sukoba između Izraela i Irana, kada je izraelski vazdušni napad pogodio kompleks u kojem je boravio Ahmadinedžad u Teheranu. Javnost je tada verovala da je napad pokušaj atentata, međutim, prema dokumentima, cilj je bio da se prikrije operacija izvlačenja bivšeg predsednika iz grada. Specijalni tim Mosada uspeo je da ga preveze u sigurnu kuću u predgrađu Teherana, gde je prema planu trebalo da se obrati naciji i pozove na promenu režima.

Ipak, plan je prekinut kada je Ahmadinedžad iznenada nestao iz sigurnog utočišta pod nejasnim okolnostima. Iranske bezbednosne snage su ga ubrzo locirale i stavile u kućni pritvor pod optužbom za veleizdaju i saradnju sa neprijateljem. Zvaničnici su potvrdili da se bivši predsednik nalazi pod strogim nadzorom, dok državni mediji navode da je hapšenje predstavljeno kao veliki uspeh obaveštajne službe. Analitičari upozoravaju da bi ovaj slučaj mogao dovesti do značajnih promena unutar iranskog bezbednosnog aparata.

„Istraga je u toku i preduzimaju se sve mere radi utvrđivanja svih okolnosti slučaja“, naveli su iz nadležnih službi.

Povezano
Pročitaj još

Svet

Senatsko saslušanje za potvrdu Blanša kao državnog tužioca uz najavljena teška pitanja

Senatski odbor za pravosuđe zakazao je saslušanje, aktuelna pitanja u fokusu, potvrđeno iz više izvora

Objavljeno pre

15 minuta

,

jul 14, 2026

Objavio:

Senatski odbor za pravosuđe zakazao je saslušanje, aktuelna pitanja u fokusu, potvrđeno iz više izvora

Vršilac dužnosti državnog tužioca, Tod Blanš, pojaviće se u sredu pred Senatskim odborom za pravosuđe na saslušanju povodom potvrde njegovog imenovanja za stalnu funkciju. Saslušanje dolazi nakon što je predsednik Sjedinjenih Američkih Država, Donald Tramp, nominovao Blanša prošlog meseca, posle smene dosadašnje državne tužiteljke Pam Bondi početkom aprila. Blanš trenutno obavlja funkciju državnog tužioca u privremenom kapacitetu.

Kako su najavili izvori bliski Senatu, očekuje se da će članovi odbora postavljati Blanšu pitanja u vezi sa aktuelnim temama iz perioda njegovog rada u Ministarstvu pravde. Posebna pažnja biće posvećena navodima o politizaciji pojedinih istraga, načinu upravljanja dokumentacijom vezanom za Džefrija Epstajna, kao i njegovoj podršci fondu od gotovo 1,8 milijardi dolara, poznatom kao „anti-weaponization“ fond. Prema izvorima iz Senata, članovi Demokratske stranke najavili su da će ukazati na ova pitanja tokom saslušanja.

Blanš je za državnog tužioca predložen kao lični bivši advokat predsednika Trampa, što je izazvalo povećanu pažnju javnosti i političkih krugova. Njegova nominacija usledila je nakon smene Pam Bondi, čije razrešenje i dalje izaziva različita tumačenja u političkom spektru.

Iako republikanci i dalje imaju većinu u Odboru za pravosuđe, njihova prednost smanjena je nakon iznenadne smrti senatora Lindzija Grejema iz Južne Karoline, koji je bio jedan od najstarijih članova ovog odbora. Očekuje se da će novoformirani sastav odbora uticati na dinamiku saslušanja i eventualnu preporuku za Blanšovu potvrdu.

Pitanja o navodnoj politizaciji istraga i upravljanju osetljivim dosijeima biće u centru pažnje, dok će se tokom saslušanja čuti i stavovi oba politička bloka. Javnost i politički analitičari prate proces, dok iz Ministarstva pravde navode da će Blanš tokom saslušanja pružiti odgovore na sva pitanja članova odbora.

Očekuje se da će saslušanje biti prilika za razmatranje ključnih tema koje su obeležile period Blanšovog privremenog mandata, kao i za utvrđivanje njegovih stavova u vezi sa daljim radom Ministarstva pravde. Dalji koraci u procesu potvrde zavise od odluke odbora, nakon čega kandidatura ide na glasanje u Senatu.

Pročitaj još

Svet

Tramp izjavio da FBI ne bi trebalo da istražuje teorije zavere o smrti Lindzija Grejema

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država naveo da su uzrok smrti senatora potvrđeni zdravstveni problemi, dok FBI pomaže lokalnim vlastima

Objavljeno pre

15 minuta

,

jul 14, 2026

Objavio:

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država naveo da su uzrok smrti senatora potvrđeni zdravstveni problemi, dok FBI pomaže lokalnim vlastima

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država izjavio je u utorak u Vašingtonu da smatra kako Federalni istražni biro (FBI) „gubi vreme“ ukoliko istražuje navodne teorije zavere u vezi sa smrću senatora Lindzija Grejema, koja je nastupila tokom proteklog vikenda. Prema saopštenju iz Bele kuće, predsednik je naveo da je, prema dostupnim medicinskim nalazima, uzrok smrti povezan sa srčanim problemima.

Na pitanje novinara o uključenosti FBI-ja u slučaj, predsednik je odgovorio da mu nije poznat razlog, ali je ukazao na činjenicu da je Grejem imao zdravstvene poteškoće slične onima koje je imao njegov otac, koji je preminuo od srčanog udara sa 69 godina. FBI je potvrdio da pruža podršku lokalnim organima u istrazi.

Preliminarni izveštaj medicinskog islednika ukazuje da je smrt nastupila usled disekcije aorte, odnosno puknuća zida glavne krvne žile. Predsednik je dodao da je „želeo da je bolje brinuo o svom zdravlju“, naglašavajući da je bolest koja je dovela do smrti „teško uočljiva“ čak i stručnjacima.

Prema izjavama više izvora koji su razgovarali sa Grejemom pre smrti, senator je prijavljivao bolove u grudima. Nekoliko dana pre smrti, Grejem se vratio sa puta u Ukrajinu. Njegovi javni stavovi protiv Rusije i Irana izazvali su spekulacije na društvenim mrežama o mogućoj umešanosti stranih aktera, ali predsednik Sjedinjenih Država je te navode odbacio.

„Ne vidim ništa zlonamerno u ovom slučaju“, izjavio je predsednik. „Znam da kruže razne teorije zavere, ali ne mislim da FBI treba da troši resurse na to.“

FBI je ranije naveo da pruža tehničku i logističku podršku u istrazi, ali nije izneo detalje o istrazi teorija zavere. Smrt senatora Grejema, čiji je uzrok prema preliminarnim nalazima medicinske komisije zdravstveni, izazvala je pažnju i brojne reakcije u političkim i javnim krugovima.

Pročitaj još

Svet

NASA astronaut i dva kosmonauta započeli osmomesečnu misiju na Međunarodnoj svemirskoj stanici

Let uspešno realizovan iz Bajkonura, zvanično potvrđeno, posada očekuje produženi boravak na orbitalnom kompleksu

Objavljeno pre

40 minuta

,

jul 14, 2026

Objavio:

Let uspešno realizovan iz Bajkonura, zvanično potvrđeno, posada očekuje produženi boravak na orbitalnom kompleksu

Astronaut američke svemirske agencije (NASA) Anil Menon, zajedno sa ruskim kosmonautima Petrom Dubrovom i Anom Kikinom, uspešno je lansiran u svemir u utorak sa kosmodroma Bajkonur u Kazahstanu. Kako je zvanično potvrđeno, lansiranje je izvršeno u 10:47 po istočnoameričkom vremenu, a cilj misije je osmomesečni boravak na Međunarodnoj svemirskoj stanici (MSS).

Komandant letelice Sojuz MS-29/75S bio je Petar Dubrov, dok su članovi posade tokom lansiranja bili raspoređeni na levom i desnom sedištu, pri čemu je Menon zauzeo poziciju desno od komandanta. Prema podacima iz misije, raketa je nakon osam minuta i 46 sekundi stigla u orbitu, čime je omogućena dvookretajska putanja do stanice.

Fotografije sa lica mesta prikazuju poletanje ruske rakete Sojuz iz Bajkonura sa tri člana posade na putu ka MSS, što označava nastavak međunarodne saradnje u okviru svemirskih programa. Prema dostupnim informacijama, Anil Menon je prvi put u svemiru, ali ima značajno iskustvo u svemirskim operacijama i medicinskoj podršci astronautima.

Menon je prethodno radio kao letački lekar u NASA i kompaniji SpaceX, gde je učestvovao u razvoju medicinskih protokola za komercijalne svemirske letove. Njegova supruga, Ana, takođe je deo astronautskog korpusa NASA i ranije je letela u svemir tokom petodnevne privatne misije na brodu Crew Dragon 2024. godine.

Nakon rada u privatnom sektoru, Menon se 2021. godine vratio u NASA i postao član astronautskog korpusa. Njegova supruga je izabrana za astronauta 2025. godine i trenutno se priprema za buduće misije.

Ova misija označava nastavak zajedničkih letova američkih i ruskih posada na Međunarodnoj svemirskoj stanici, koji predstavljaju jedan od retkih primera kontinuirane međunarodne saradnje u oblasti svemira. Očekuje se da će posada tokom boravka na stanici učestvovati u nizu naučnih eksperimenata i tehničkih zadataka. Svi detalji misije i eventualne promene rasporeda biće objavljeni od strane zvaničnih agencija.

Pročitaj još

U Trendu