Berzanski podaci pokazuju značajan rast cena energenata nakon napada na energetska postrojenja, a istraga o šteti je u toku

Cena nafte Brent premašila je 118 dolara po barelu danas oko 10.30 časova, usled velike neizvesnosti na svetskom tržištu nakon napada na energetska postrojenja na Bliskom istoku. Prema dostupnim podacima, cena je porasla za 10,21 odsto i iznosi 118,760 dolara po barelu.

Pored toga, evropski gasni fjučersi na berzi u Amsterdamu zabeležili su skok od 35 odsto u jednom trenutku, a njihova cena je više nego udvostručena u poređenju sa periodom pre aktuelnih sukoba u regionu.

Nagli rast cena energenata povezan je sa širenjem sukoba na Bliskom istoku, posebno u regionu Persijskog zaliva, čime su ugrožene ključne proizvodne i izvozne tačke. Napad na LNG postrojenje u Kataru izazvao je posebnu zabrinutost zbog prijavljene velike štete, što dodatno utiče na globalno tržište gasa.

Kako je saopšteno, na meti su se našli i energetski objekti u Saudijskoj Arabiji. Rafinerija Samref u gradu Janbu, koju zajednički poseduju kompanije Aramko i Ekson mobajl, pogođena je dronom, dok su saudijske vlasti presrele balističku raketu usmerenu ka istoj luci. Ovo je prvi put da je tokom aktuelnog sukoba pogođen objekat na Crvenom moru, što dodatno komplikuje logistiku snabdevanja energentima.

Kako se navodi, kompanija Aramko je povećala transport sirove nafte sa istočnih polja ka zapadnim terminalima, sa ciljem održavanja izvoza ka Evropi, gde rafinerije poput Samrefa igraju ključnu ulogu u snabdevanju dizel gorivom.

“Istraga je u toku i nadležni prate razvoj situacije na terenu”, navodi se u zvaničnoj izjavi.

Centar za istraživanje blagostanja saopštio rezultate najnovijeg izveštaja o globalnoj sreći, Srbija ostvarila najbolji plasman do sada

Finska je i ove godine proglašena za najsrećniju zemlju na svetu, deveti put uzastopno, prema najnovijem Izveštaju o svetskoj sreći koji je objavio Centar za istraživanje blagostanja sa Univerziteta u Oksfordu. Izveštaj pruža uvid u nivo zadovoljstva i percipirani kvalitet života građana u 147 država širom sveta.

Na drugom mestu nalazi se Island, dok su treća, četvrta i peta Danska, Kostarika i Švedska. Prvih deset zatvaraju Norveška, Holandija, Izrael, Luksemburg i Švajcarska. Na samom dnu liste nalazi se Avganistan.

Srbija je na ovogodišnjoj listi zauzela 30. poziciju, što predstavlja njen najbolji rezultat od kada se ovo istraživanje sprovodi. Najlošiji plasman Srbija je imala 2011. godine, kada je bila na 118. mestu, a od tada je u stalnom usponu.

Prema navodima iz izveštaja, Srbija se među analiziranim faktorima najviše istakla po pitanju takozvane društvene podrške, gde zauzima osmo mesto na svetu. Ovaj indikator meri spremnost rođaka i prijatelja da pruže pomoć u slučaju potrebe.

Izveštaj takođe navodi da se među zemljama bivše Jugoslavije najbolje rangirala Slovenija, koja je na 18. mestu. Bosna i Hercegovina zauzela je 47. poziciju, Crna Gora je na 60, Hrvatska na 70, dok je Severna Makedonija na 82. mestu.

“Društvena podrška definiše se kao odgovor na pitanje: ‘Ako ste bili u nevolji, da li imate rođake ili prijatelje na koje možete računati da vam pomognu kad god vam zatrebaju, ili ne’,” navodi se u izveštaju Centra za istraživanje blagostanja.

Zvanične institucije ističu da su rezultati ovogodišnjeg izveštaja pokazatelj napretka Srbije na listi, sa posebnim naglaskom na jačanje društvenih veza i opšteg zadovoljstva građana.

Predstavnice EU i Islanda dogovorile strateški okvir saradnje, proširena podrška Ukrajini i jačanje regionalne bezbednosti

Visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas i ministarka spoljnih poslova Islanda Torgerdur Katrin Gunarsdotir potpisale su danas u Briselu Partnerstvo za bezbednost i odbranu između EU i Islanda. Potpisivanjem ovog dokumenta saradnja dve strane podignuta je na viši, strateški nivo, sa ciljem učvršćivanja odnosa i unapređenja zajedničke bezbednosti i prosperiteta.

Novo partnerstvo predviđa prilagođeni okvir za razmenu informacija o regionalnim bezbednosnim izazovima i jačanje saradnje u ključnim oblastima, uključujući podršku Ukrajini, pitanja Arktika, pomorsku bezbednost i sajber pretnje. Dogovorom je obuhvaćena i saradnja u oblasti novih i remetilačkih tehnologija, ekonomske bezbednosti i povezivanja klimatskih promena sa globalnom stabilnošću.

Za sprovođenje partnerstva predviđeni su mehanizmi za dijalog i konsultacije, koji će omogućiti redovnu razmenu informacija i efikasan nadzor nad realizacijom dogovorenih aktivnosti. Ključni deo ovog procesa biće godišnji Dijalog o bezbednosti i odbrani, namenjen strateškom usmeravanju budućih zajedničkih poteza.

U trenutnom bezbednosnom okruženju, potpisivanje partnerstva ocenjuje se kao značajna prekretnica u odnosima EU i Islanda, koji su već decenijama razvijani kroz Sporazum o Evropskom ekonomskom prostoru. Ovim činom obe strane potvrđuju privrženost zajedničkim vrednostima i interesima u spoljnoj i bezbednosnoj politici, kao i spremnost na brži i koordinisaniji odgovor na buduće geopolitičke izazove.