Sud u SAD doneo odluku o ukidanju zakona, reakcije podeljene, predmet moguće stiže do Vrhovnog suda

Savezni sudija u Sjedinjenim Američkim Državama doneo je 18.03.2026. odluku kojom se ukida zakon države Arkanzas kojim se zahtevalo da Deset zapovesti budu istaknute u svim učionicama javnih škola. Odluka je doneta nakon što je sedam porodica različitih verskih i neverničkih opredeljenja podnelo tužbu protiv ovog zakona, a kao tuženi su navedeni i pojedini školski okruzi u Arkanzasu.

Zakon, koji je deo šire inicijative u nekoliko američkih saveznih država, obuhvatao je obavezu postavljanja Deset zapovesti u svim osnovnim i srednjim školama, kao i u bibliotekama. Slični propisi usvojeni su i u Luizijani i Teksasu, pri čemu su svi naišli na pravne izazove koji bi, prema navodima pravnih stručnjaka, mogli biti razmatrani na najvišem sudskom nivou u SAD.

Prema izveštajima lokalnih medija, poslednjih meseci su primećeni slučajevi postavljanja Deset zapovesti u nekoliko obrazovnih ustanova, uključujući Univerzitet Arkanzasa u Fejetvilu. Iako nije poznato koliko je škola i univerziteta ispoštovalo novi zakon, primeri izveštaja sugerišu da je praksa sprovođena u pojedinim institucijama.

Protivnici zakona ističu da je njegova primena suprotna američkom ustavu i principu odvojenosti države i crkve, dok zagovornici smatraju da Deset zapovesti imaju istorijski značaj i predstavljaju deo kulturnog nasleđa SAD. Sudija Okružnog suda SAD Timoti L. Bruks, prilikom obrazlaganja presude, naveo je da ne postoji pravno opravdanje za postavljanje Deset zapovesti u učionicama, bez obzira na to da li su objašnjene u istorijskom kontekstu.

Navedeni sudija, koji je imenovan tokom prethodne administracije, ocenio je da postavljanje ovakvih plakata nije u skladu sa sekularnim karakterom javnog obrazovanja. Odluka suda može biti predmet žalbe, a pravni eksperti procenjuju da bi pitanje ustavnosti ovakvih zakona na kraju moglo biti razmatrano pred Vrhovnim sudom SAD.

U drugim američkim državama slični zakoni takođe su predmet sudskih sporova, a javna debata o ulozi religijskih simbola u državnim institucijama ostaje aktuelna.

Nadležni organi najavili dalje mere, bez zvanične potvrde iranskih vlasti o smrti ministra obaveštajne službe

Izraelski ministar odbrane Izrael Kac izjavio je da je iranski ministar obaveštajne službe Esmail Hatib ubijen tokom noćnog vazdušnog napada u Teheranu, navodeći da se očekuju dodatne akcije protiv Irana i Hezbolaha. Incident se, prema njegovim rečima, dogodio tokom noći, a intenzitet udara na iransku teritoriju, kako tvrdi, povećava se.

Ministar Kac je dodao da su on i premijer Benjamin Netanjahu ovlastili izraelske odbrambene snage da eliminišu visoke iranske zvaničnike bez potrebe za dodatnim odobrenjem. Zvanične iranske vlasti do sada nisu potvrdile smrt Esmaila Hatiba.

Prema izjavama izraelskih predstavnika, u napadu je ciljano više značajnih iranskih ličnosti, a najavljena su i “značajna iznenađenja” koja bi, kako navode, mogla dovesti do dalje eskalacije sukoba između Izraela, Irana i Hezbolaha u Libanu.

Vlasti su saopštile da prate razvoj situacije i da će u narednim satima objaviti dodatne informacije o daljim postupcima. U kontekstu pojačanih napetosti na Bliskom istoku, izjave izraelskih zvaničnika ukazuju na mogućnost novih akcija i promenu dinamike sukoba u regionu.

“Na današnji dan očekuju se značajna iznenađenja u svim sferama koja će eskalirati rat koji vodimo protiv Irana i Hezbolaha u Libanu”, rekao je ministar Kac.

Zvaničnici u Hjustonu potpisali sporazum, naglašavajući stratešku ulogu Švedske u izgradnji sigurnih lanaca snabdevanja

Kraljevina Švedska postala je prva država članica Evropske unije koja se priključila globalnoj inicijativi Pax Silica, nakon potpisivanja sporazuma na ceremoniji u Hjustonu, u američkoj saveznoj državi Teksas. Svečanom događaju prisustvovali su predstavnici Stejt departmenta i savezne države Teksas, kao i švedska ministarka Marija Malmer Stenergard. Potpisivanje sporazuma deo je šireg odgovora na aktuelne geopolitičke izazove i ekonomski pritisak kroz kontrolu ključnih tehnologija i resursa, sa posebnim osvrtom na ulogu NR Kine u globalnom lancu snabdevanja.

Zvaničnici su tokom obraćanja istakli važnost pouka iz aktuelnih dešavanja u Hormuškom moreuzu, gde Iran koristi svoju geografsku poziciju za uticaj na svetsku ekonomiju. Kako su naveli, ove lekcije treba primeniti i na tehnološki sektor, kako bi globalni lanci snabdevanja kritičnim resursima, naprednim poluprovodnicima, veštačkom inteligencijom, 5G mrežama i kvantnim računarstvom, postali otporniji na moguće blokade ili ekonomsko ucenjivanje.

U saopštenju je navedeno da ulazak Švedske u koaliciju od dvadeset vodećih svetskih ekonomija ima veliku stratešku vrednost, s obzirom na poziciju te zemlje kao tehnološke sile, posebno zahvaljujući kompaniji Ericsson i razvoju 5G infrastrukture. Takođe, Švedska doprinosi i svojim geografskim položajem na Baltiku i Arktiku, kao i razvijenom industrijom rudarstva i proizvodnje čelika, što je čini ključnim partnerom u bezbednim lancima snabdevanja koje Pax Silica želi da izgradi.

Ovaj potez Švedske ocenjen je kao važan diplomatski i vojni zaokret, s obzirom na njen prelazak iz neutralnosti u članstvo u NATO i sada u redove osnivača Pax Silica. Zvaničnici su poručili da slobodni svet više neće dozvoliti zavisnost od autoritarnih režima kada je reč o tehnološkim i logističkim sistemima, naglašavajući važnost izgradnje suverenih i sigurnih mreža za budući prosperitet nezavisnih ekonomija.

Pax Silica je globalna tehnološko-bezbednosna inicijativa koju predvode Sjedinjene Američke Države, okupljajući više od dvadeset vodećih ekonomija sa ciljem izgradnje otporne infrastrukture za ključne tehnologije 21. veka. Inicijativa se posebno fokusira na osiguravanje lanaca snabdevanja kritičnim sirovinama i eliminaciju geografskih i tehnoloških “uskih grla”.

“Ovim korakom šalje se jasna poruka da će buduća ekonomska i tehnološka dostignuća biti zaštićena od potencijalnih pretnji i pritisaka rivalskih sila”, poručeno je tokom ceremonije.