Letelica sa šest osoba, među kojima je pet hodočasnika i pilot, nestala u teškim vremenskim uslovima tokom leta iz Badrinata.

Helikopter sa šest muškaraca, uključujući pet hodočasnika i pilota, nestao je tokom leta iz Badrinata ka Dehradunu u indijskoj saveznoj državi Utarakand. Potraga za nestalim helikopterom u Utarakandu je u toku, a prema navodima, letelica se navodno srušila u teško pristupačnom planinskom predelu u okolini Džošimata, oblasti Čamoli. Za sada nema informacija o preživelima, dok spasilačke ekipe pretražuju zahtevni teren.

Helikopter je poleteo sa hinduističkog hodočasničkog odredišta Badrinat u petak oko 13:14 časova. I pored snežnih padavina i loših vremenskih uslova, let je realizovan, a sudbina putnika još nije poznata. Zvanična istraga o uzroku nesreće još traje, a vojska je angažovana u spasilačkoj akciji.

Spasilačke ekipe pretražuju planinske predele Utarakanda

Potraga za nestalim helikopterom u Utarakandu uključuje vojsku, lokalne spasilačke službe i policiju. Prema rečima glavnog ministra Utarakanda Puškara Singa Dama, akcija je u punom jeku, dok spasilački timovi pokušavaju da pronađu letelicu u okolini Džošimata, gde se pretpostavlja da je nestala sa radara. Komunikacija sa helikopterom je izgubljena dok je letelica bila iznad doline Džošimat, a istovremeno je prestao da funkcioniše i sistem za praćenje.

Prema informacijama lokalnih vlasti, reč je o helikopteru kompanije “Trans Barat eviejšn”, registarskih oznaka VT-HCX, na liniji od Badrinata do Sahastradare u Dehradunu. Svi putnici su muškarci, identifikovani kao Pratapa, Arun, Šankar Gova, Sudir K, HS Nataradža i pilot, kapetan Himanšu.

Poteškoće zbog vremenskih uslova i ranijih incidenata

U momentu nestanka, region su pogodile obilne kiše i sneg, dok je na snazi bilo narandžasto meteorološko upozorenje. Vlasti su isticale mogućnost grmljavinskih oluja i grada, što dodatno otežava potragu. Utarakand je poznat po tome što svake godine privlači milione hodočasnika, a poslednjih godina je zabeležen porast korišćenja helikoptera za prevoz između svetilišta.

U poslednjih deset godina, Utarakand je zabeležio najmanje 12 incidenata sa helikopterima. Pet nesreća je imalo smrtni ishod, dok je u sedam slučajeva došlo do prinudnih sletanja ili povreda. Posebno je zabeležena nesreća iz juna 2025. godine, kada je sedam osoba izgubilo život kod Kedarnata, kao i tragedija iz oktobra 2022. godine na sličnoj hodočasničkoj ruti.

Slične nesreće i globalni kontekst

Paralelno sa potragom za nestalim helikopterom u Utarakandu, u regionu su zabeležene i druge helikopterske nesreće. U Bosni i Hercegovini, u padu italijanskog vojnog helikoptera u Brčkom, poginula su četiri člana italijanske vojske, uključujući dvoje pripadnika Italijanskog crvenog krsta. Uzrok te nesreće još nije utvrđen, a istraga je u toku.

Takođe, u američkoj saveznoj državi Oregon došlo je do sudara dva helikoptera, pri čemu nije bilo preživelih, dok su među poginulima bili britanski student pilot, instruktorka i pilot iz Oregona. Sve ove nesreće ističu bezbednosne izazove u nepovoljnim vremenskim uslovima i zahtevnim terenima.

Istraga o nestanku helikoptera u Utarakandu se nastavlja, a spasilačke ekipe ulažu napore da pronađu letelicu i utvrde šta se tačno dogodilo tokom leta iz Badrinata.

Drugi poziv u okviru SAFE mehanizma obezbeđuje povoljne zajmove za 19 članica EU, s fokusom na protivvazduhoplovnu zaštitu i saradnju sa ukrajinskom industrijom.

Evropska unija pokreće novi ciklus finansiranja kroz program SAFE, stavljajući na raspolaganje 21,3 milijarde evra povoljnih zajmova za unapređenje odbrane i protivvazduhoplovnih sistema. Prema saopštenju, ovaj potez ima za cilj da odgovori na urgentne bezbednosne potrebe članica i ojača ukupnu vojnu spremnost Evrope.

SAFE mehanizam je već u upotrebi u 19 država članica, koje koriste sredstva radi unapređenja borbene gotovosti. Dosadašnji sporazumi omogućili su brzu isplatu značajnog dela novca, posebno za hitne nabavke u oblasti odbrane. Novi poziv nudi dodatne mogućnosti za ulaganje u protivvazduhoplovnu i protivraketnu zaštitu, municiju, sisteme protiv letelica bez posade i ostalu vojnu opremu.

SAFE program: prioriteti i ciljane oblasti ulaganja

Glavni fokus drugog ciklusa SAFE programa su urgentne vojne potrebe članica Evropske unije. Pored protivvazduhoplovne i protivraketne zaštite, značajna sredstva usmeravaju se na nabavku savremene municije i sistema za borbu protiv dronova. Na taj način, EU želi da modernizuje i osnaži vojne kapacitete kako bi odgovorila na aktuelne izazove bezbednosti.

Osim toga, Evropska komisija podstiče članice da deo sredstava ulože u zajedničke proizvodne projekte. Posebna pažnja posvećuje se saradnji sa ukrajinskom namenskom industrijom, čime se njeni kapaciteti direktno povezuju sa evroatlantskim bezbednosnim sistemom. Na taj način, EU i Ukrajina jačaju strateške veze kroz praktičnu saradnju i ugovore o nabavci.

Kako SAFE program utiče na evropsku bezbednost

Prema zvaničnoj izjavi, SAFE program služi kao instrument za ubrzanje vojnih nabavki i unapređenje spremnosti članica Evropske unije. Devetnaest država već koristi ovaj mehanizam, a sredstva iz prvog poziva omogućila su hitne intervencije i jačanje odbrambenih potencijala.

Novi ciklus SAFE programa ima poseban značaj zbog trenutne bezbednosne situacije na evropskom kontinentu. Pored modernizacije oružanih snaga, program podstiče zajedničku proizvodnju i povezivanje industrija. To ne doprinosi samo vojnoj snazi, već i dugoročnoj stabilnosti i otpornosti Evrope na sve vrste izazova.

Šta SAFE program donosi članicama i Ukrajini

Članice Evropske unije, uz podršku iz SAFE fonda, mogu brže i efikasnije nabaviti savremenu vojnu opremu i razviti zajedničke projekte. Brisel naglašava važnost povezivanja sa ukrajinskom industrijom, što doprinosi integraciji Ukrajine u evroatlantski bezbednosni okvir. Takođe, ova saradnja omogućava da evropska sredstva budu iskorišćena za jačanje kapaciteta koji su ključni za očuvanje mira i suverenosti.

Konačno, program SAFE predstavlja deo šire strategije Evropske unije za osiguranje dugoročne stabilnosti kontinenta. Spajanjem finansijske snage EU i iskustva ukrajinske namenske industrije, stvara se odbrambeni bedem sposoban da odgovori na sve bezbednosne izazove. Na taj način, evropski kontinent jača svoju sposobnost da odvrati svaku pretnju miru.

Sjedinjene Američke Države završavaju pripreme za moguće raketne udare na Iran, dok se očekuje odgovor iz Teherana.

Pripreme za potencijalni sukob između Sjedinjenih Američkih Država i Irana ulaze u završnu fazu, kako je objavljeno nakon sastanka u Beloj kući. Ključni trenutak predstavlja dolazak prvog čoveka Centralne komande Oružanih snaga SAD, admirala Breda Kupera, na iznenadni sastanak sa predsednikom Donaldom Trampom.

Tokom ovog susreta, kojem su prisustvovali i sekretar odbrane Pit Hegset i predsednik Združenog generalštaba general Dan Kejn, usaglašene su vojne opcije za moguću reakciju prema Iranu. Ovi visoki zvaničnici su prethodno dan ranije podneli detaljan izveštaj potpredsedniku Džej Di Vensu, koji vodi tajne pregovore sa Teheranom.

Pripreme za raketne udare na Bliskom istoku

Svi operativni i logistički pokazatelji ukazuju da se SAD približavaju konačnoj odluci o pokretanju obimne vojne operacije protiv Irana. U poslednjih nekoliko dana, Sjedinjene Države su prebacile raketne sisteme protivvazduhoplovne odbrane „Patriot” na Bliski istok i izmestile trupe sa najranjivijih položaja. Pored toga, američki zvaničnici su uputili direktno upozorenje zalivskim saveznicima da se pripreme za kratkotrajnu, ali izuzetno silovitu vojnu akciju neposredno nakon međuizbora.

Ove aktivnosti jasno ukazuju na ozbiljnost situacije. Ipak, formalna odluka o eventualnom napadu još nije doneta, jer američka administracija čeka zvaničan odgovor iz Teherana na postavljene uslove. U međuvremenu, sve vojne opcije su predstavljene predsedniku i ključnim savetnicima u Beloj kući, čime je proces donošenja odluke ušao u završnu fazu.

Aktuelni status odnosa SAD i Irana

Prema objavljenim informacijama, aktivnosti SAD i dalje su u okviru priprema i usaglašavanja vojnih opcija. Nema potvrde o konkretnoj vojnoj akciji, ali se zvanični Vašington nalazi veoma blizu donošenja konačne odluke. S druge strane, iz Irana još uvek nije stigao zvaničan odgovor na američke zahteve, što dodatno povećava neizvesnost oko daljeg razvoja događaja.

Kao rezultat trenutnih okolnosti, region Bliskog istoka ostaje pod pažljivim nadzorom međunarodne javnosti. Očekuje se da će se naredni potezi SAD i eventualni odgovor iz Teherana odraziti na stabilnost šireg regiona. Do tada, američke snage i saveznici nastavljaju sa pojačanim merama opreza i spremnosti za moguće oružane sukobe.