Par ne planira obnovu kraljevskih dužnosti nakon povratka iz SAD

Princ Hari i njegova supruga Megan, vojvotkinja od Saseksa, najavili su svoj povratak u Ujedinjeno Kraljevstvo, više od šest godina nakon što su se preselili u SAD i nastanili se u Kaliforniji. Kralj Čarls III je obavešten o ovoj odluci prošle nedelje.

Odluka o povratku

Par je 2020. godine saopštio da se povlači iz ‘seniorskih’ kraljevskih uloga težeci finansijskoj nezavisnosti. Njihov povratak ne uključuje nastavak kraljevskih dužnosti, potvrđeno je iz Bakingemske palate.

Harry i Megan imaju dvoje dece, Arčija rođenog 2019. i Lilibet rođenu 2021. godine. Njihova odluka o preseljenju u SAD bila je ispraćena napetostima unutar kraljevske porodice, koje su dodatno intenzivirane intervjuom sa Oprom Vinfri 2021. godine.

Život posle kraljevske porodice

U intervjuu su diskutovali o izazovima s kojima su se suočavali unutar kraljevske porodice, uključujući razgovore o tituli i sigurnosti njihovog sina Arčija. Megan je takođe pomenula rasprave o boji kože njihovog sina tokom trudnoće.

Hari je izrazio razočaranje u svog oca, Kralja Čarlsa III, i naglasio da njihova budućnost neće uključivati povratak kraljevskim dužnostima ali će nastaviti sa humanitarnim radom preko svoje nove dobrotvorne organizacije.

Novo pravilo zabranjuje prekrivanje lica na javnim mestima, uz izuzetke za određene situacije i lokacije.

Zakon kojim je uvedena zabrana burki u Portugalu stupio je na snagu nakon što ga je predsednik Antonio Žoze Seguro proglasio u utorak, 18. avgusta. Prema ovom propisu, prekrivanje lica u javnosti, poznato kao „zabrana burki u Portugalu“, može biti kažnjeno novčanim iznosima od 150 do 3.000 evra. Zakon je usvojen na inicijativu krajnje desnice, a u praksi se odnosi pre svega na muslimanske žene koje nose burku ili sličnu odeću koja potpuno prekriva lice.

„Lice se mora smatrati centralnim elementom ljudskog identiteta i komunikacije“, izjavio je Seguro u zvaničnom saopštenju prilikom proglašenja zakona. Bivši generalni sekretar Socijalističke partije, koji je na predsedničkim izborima u februaru pobedio lidera krajnje desnice Andrea Venturu, dodao je da je ovo pitanje veoma društveno i kulturno osetljivo.

Zabrana burki u Portugalu i novčane kazne

Prema tekstu zakona, nošenje odeće kojom se lice prekriva ili onemogućava identifikacija na javnim mestima sada je zabranjeno. Osim toga, zabranjeno je i prisiljavanje druge osobe da pokrije lice iz razloga povezanih sa polom, verom, uzrastom ili poreklom. Osobe koje prekrše ovu odredbu suočavaju se sa novčanim kaznama od 150 do 3.000 evra, u zavisnosti od težine prekršaja i okolnosti.

Konačna verzija ovog zakona, koji lokalni mediji nazivaju „zakonom o burki“, usvojena je u parlamentu tokom jula. Vladajuća koalicija desničarskih i krajnje desničarskih stranaka podržala je zakon, dok su levičarske partije glasale protiv.

Izuzeci i posebni slučajevi

U zakonu su predviđeni izuzeci za određene situacije. Na primer, prekrivanje lica dozvoljeno je iz zdravstvenih, profesionalnih, umetničkih ili klimatskih razloga. Takođe, izuzeci važe u verskim objektima, diplomatskim predstavništvima i tokom boravka u avionima. Na taj način zakon pokušava da uvaži specifične okolnosti u kojima je prekrivanje lica opravdano.

Predsednik Seguro naglasio je u saopštenju da je donošenje ovog zakona od velikog društvenog značaja. Ipak, ukazao je i na osetljivost teme, ističući da se radi o pitanju koje zahteva balans između bezbednosti i poštovanja verskih ili kulturnih običaja.

Društvena i politička reakcija

Kako je objavljeno, zakon izaziva različite reakcije unutar portugalskog društva. Dok deo javnosti smatra da zabrana burki u Portugalu doprinosi bezbednosti i lakšoj identifikaciji, drugi upozoravaju na potencijalno ugrožavanje prava na slobodu veroispovesti i ličnog izbora. Ipak, zakon je zvanično stupio na snagu i biće primenjivan u skladu sa definisanim izuzecima.

Obilne kiše dovele do klizišta i poremetile pristup Stazi Inka, dok su gradske vlasti u Limi prijavile značajne štete.

Obilne kiše koje je prouzrokovao vremenski fenomen El Ninjo izazvale su poplave u Peruu i dovele do zatvaranja pristupa znamenitom gradu Maču Pikču. Prema saopštenju, poplave su danas pogodile više područja, a pristup turistima ka ovom arheološkom lokalitetu je privremeno obustavljen zbog bezbednosti.

Auto-putevi su zatvoreni jer su klizišta onemogućila saobraćaj, dok su u glavnom gradu Limi poplavljene brojne kuće. Kao rezultat, stanovnici su se suočili sa otežanim vodosnabdevanjem i poremećajem u sistemu kanalizacije. Zbog posledica koje je doneo El Ninjo, nastava je obustavljena u tri južna okruga glavnog grada.

Uticaj El Ninja na turizam i svakodnevni život

El Ninjo je vremenski fenomen koji zagreva površinu Tihog okeana i donosi promene u padavinama širom Latinske Amerike. U ovom slučaju, obilne kiše dovele su do naglog rasta vodostaja, što je rezultiralo klizištima i poplavama na glavnim rutama ka Maču Pikčuu. Zbog toga je pristup Stazi Inka, najvažnijoj turističkoj ruti ka ovom lokalitetu, do daljeg zabranjen.

Zvaničnici su istakli da se zabrana kretanja odnosi do subote, a razlog je voda koja se zadržala na putevima i nagomilani otpad koji ometa prolaz. Osim toga, gradske službe u Limi rade na sanaciji poplavljenih područja kako bi se što pre normalizovalo vodosnabdevanje i funkcionisanje grada.

Šira slika: posledice El Ninja na Peru

Fenomen El Ninjo ne utiče samo na turizam, već ima posledice na ribarstvo i poljoprivredu u zemlji. Ribari i poljoprivrednici već osećaju pad proizvodnje zbog promenjenog klimatskog režima. Za žitelje Lime, poplave su donele i dodatne izazove, uključujući puni kapacitet kanalizacije i privremeno zatvaranje škola u pogođenim okruzima.

Iako su službe konstantno na terenu, šteta na infrastrukturi i privremena obustava turističkih aktivnosti ukazuju na ozbiljnost situacije. Zvaničnici apeluju na građane i posetioce da prate zvanična obaveštenja i poštuju privremene zabrane, dok se stanje na terenu ne popravi.

Poplave su podsetile na važnost praćenja i prilagođavanja klimatskim promenama koje El Ninjo donosi, posebno u zemljama Latinske Amerike poput Perua. Konačno, ostaje da se vidi kada će uslovi dozvoliti ponovno otvaranje pristupa Maču Pikčuu i normalizaciju života pogođenih zajednica.