Kompanija potvrdila novi program podsticaja i prelazak na nedeljne isplate, ciljevi vezani za performanse lokala

Starbucks je objavio da će baristima omogućiti godišnje bonuse do 1.200 dolara, u okviru novog programa podsticaja osmišljenog radi povećanja prodaje i unapređenja korisničke usluge. Kompanija je potvrdila da će iznosi bonusa biti određeni na osnovu toga da li pojedinačni objekti ispunjavaju postavljene ciljeve u oblasti korisničkog iskustva i prodajnih rezultata. Takođe je najavljeno da će prelazak na nedeljni režim isplata pružiti zaposlenima veću finansijsku fleksibilnost.

Prema saopštenju Starbucksa, baristi mogu ostvariti bonus od 300 dolara po tromesečju, odnosno do 1.200 dolara godišnje, ukoliko njihova prodavnica postigne ili premaši zadate performanse. Konkretni kriterijumi za ostvarivanje bonusa nisu navedeni u zvaničnoj objavi. Program bonusa trebalo bi da počne sa primenom u julu 2026. godine.

Iz kompanije navode da novi program dolazi u trenutku kada se sprovodi strategija rasta i unapređenja poslovanja, uz napomenu da su poslednji kvartalni rezultati pokazali rast prodaje u uporedivim prodavnicama od 4%. Ovaj napredak se pripisuje planu transformacije pod nazivom “Back to Starbucks”, koji uključuje uvođenje novih artikala u ponudu i promene u pravilima oblačenja zaposlenih, sa ciljem unapređenja imidža kompanije.

U saopštenju Starbucksa navodi se: “Kako se transformacija kompanije nastavlja i rezultira poboljšanim korisničkim iskustvom, novi program podsticaja prepoznaje doprinos partnera ostvarenim rezultatima.”

Pored bonusa, Starbucks je najavio i izmene u programu napojnica u okviru svoje mobilne aplikacije, kao i prilikom plaćanja putem skeniranja aplikacije na kasi. Kompanija ocenjuje da će ove novine olakšati korisnicima davanje napojnica, a procenjuje se da bi zbog ovih promena ukupni iznos napojnica za bariste mogao porasti za 5% do 8%.

Novi program podsticaja i izmene u načinu isplate deo su šire inicijative kompanije da poboljša radne uslove i motiviše zaposlene na unapređenje korisničkog iskustva. Kompanija nije precizirala sve detalje u vezi sa ostvarivanjem bonusa niti dodatne kriterijume za učestvovanje u programu.

Šerif okruga Gila potvrdio pronalazak osobe koja je nestala 1994. godine, slučaj je bio pod istragom duže od tri decenije

Šerif okruga Gila u Arizoni saopštio je da je osoba koja je nestala 1994. godine, tada trinaestogodišnja Christina Marie Plante, pronađena živa nakon 32 godine. Plante je nestala iz Star Valley-a u Arizoni, a poslednji put je viđena 19. maja 1994. godine oko 12:30 časova, dok je peške išla do štale gde je držala svog konja, navodi se u saopštenju šerifove kancelarije.

Prema navodima šerifa Adama J. Shepherd-a, devojčica je tada proglašena nestalom, a sprovedene su opsežne potrage u kojima su učestvovali lokalni i regionalni resursi. Plante je bila evidentirana u nacionalnim bazama nestale dece, a njena fotografija i podaci distribuirani su širom regiona, države i zemlje. Prema zvaničnim informacijama, u trenutku nestanka nosila je šorts, majicu i patike i smatrana je osobom nestalom pod sumnjivim okolnostima.

“Uprkos iscrpnim potragama na terenu, brojnim intervjuima i nastavku istrage, u vreme nestanka nisu pronađeni tragovi koji bi doveli do njenog pronalaska”, naveo je šerif u zvaničnom saopštenju. Tokom narednih decenija, slučaj je ostao otvoren, a istražitelji su povremeno preispitivali dokaze i pratili nove informacije koje su dolazile.

Kancelarija šerifa je kasnije formirala jedinicu za nerazjašnjene slučajeve, koja se specijalizovala za istrage dugotrajnih i nerešenih nestanaka. Detektivi ove jedinice koristili su napredak u tehnologiji, savremene istražne metode i detaljnu reviziju slučaja, što je, prema rečima šerifa Shepherd-a, dovelo do razvoja novih tragova i konačnog pomaka u istrazi.

U ovom trenutku nisu objavljeni dodatni detalji o lokaciji ili uslovima pod kojima je Plante pronađena, niti informacije o njenom trenutnom stanju, a nadležne institucije nisu iznele više podataka radi očuvanja privatnosti. Slučaj je, prema navodima šerifove kancelarije, primer dugotrajnog rada istražnih organa i koristi od modernih metoda u rešavanju nestanaka.

Zvaničnici nisu saopštili da li je istragom utvrđeno da je bilo elemenata krivičnih dela u vezi sa nestankom, a javnost je pozvana da se uzdrži od spekulacija dok se ne objave nove informacije. Kancelarija šerifa okruga Gila nastavlja da radi na drugim nerazjašnjenim slučajevima, oslanjajući se na napredak tehnologije i saradnju sa ostalim institucijama.

Američke vlasti nisu dale jasan odgovor o mogućoj deportaciji iranskih državljana, dok traje sukob sa Iranom, navode izvori iz organizacija za ljudska prava

Dva iranska državljana, koji su pod nadzorom američkih imigracionih službi, suočavaju se sa neizvesnom budućnošću u Sjedinjenim Američkim Državama. Kako navode izvori iz nevladinih organizacija, američke vlasti do sada nisu javno precizirale da li bi ovi pojedinci mogli biti deportovani u Iran, s obzirom na aktuelni ratni sukob u kojem su uključene Sjedinjene Države i Iran.

Dvojica muškaraca, koji u izveštaju koriste pseudonime Ali i Adel radi zaštite identiteta, ušli su na teritoriju SAD iz Meksika 2025. godine, neposredno pre početka drugog predsedničkog mandata Donalda Trampa. Njihov advokat i predstavnik organizacije za ljudska prava, Rebekah Wolf, izjavila je da su oni u Iranu bili optuženi za krivično delo povezano sa njihovom seksualnom orijentacijom, što, prema njenim rečima, može nositi smrtnu kaznu.

Prema Wolf, u Iranu su njeni klijenti bili izloženi krivičnom gonjenju i pretnji smrtnom kaznom, navodeći da „u mnogim slučajevima nije jasno sa čim se izbeglice suočavaju, ali ovde je situacija veoma jasna“. Wolf je takođe istakla da je slučaj ovih azilanata ilustrativan za postojanje međunarodnog sistema azila, posebno u kontekstu kada osoba može biti izložena ozbiljnoj opasnosti po povratku u matičnu državu.

Sjedinjene Države trenutno učestvuju u oružanom sukobu sa Iranom, zajedno sa Izraelom, što dodatno komplikuje mogućnost deportacije državljana Irana iz SAD. Zvaničnici američke administracije nisu javno komentarisali da li bi iranski državljani, koji se nalaze pod nadzorom ICE (Imigraciona i carinska služba), mogli biti vraćeni u Iran tokom trajanja vojnog sukoba. Pravni zastupnici i organizacije za ljudska prava navode da bi deportacija u ratnu zonu predstavljala ozbiljan bezbednosni rizik za pojedince koji traže zaštitu.

Pitanje deportacije stranih državljana tokom ratnih sukoba često izaziva pažnju međunarodnih organizacija za ljudska prava, koje apeluju na poštovanje međunarodnih konvencija i zaštitu lica izloženih riziku od progona ili smrtnog kažnjavanja. Do sada, prema dostupnim izveštajima, nije doneta zvanična odluka o sudbini pomenutih azilanata, a njihova situacija ostaje neizvesna dok traje sukob između Sjedinjenih Država, Izraela i Irana.