Izvori navode da su otpuštanja usledila nakon komentara o osnovanosti istrage, FBI potvrdio posvećenost proveri izbornih procesa

Dva analitičara Federalnog istražnog biroa (FBI) otpuštena su prošle nedelje nakon što su izrazila zabrinutost u vezi sa istragom rezultata izbora iz 2020. godine u okrugu Fulton, država Džordžija, saopštili su izvori upućeni u slučaj. Prema navodima tih izvora, analitičari su ukazali da postoji nedostatak dokaza i izrazili sumnju da bi istraga mogla imati političku motivaciju.

Otpuštanja su usledila nakon što je FBI ranije ove godine izvršio zaplenu fizičkih glasačkih listića iz izbora 2020. godine, kao i traka sa uređaja za brojanje glasova, digitalnih slika glasačkih listića i biračkih spiskova. Nakon toga, biro je angažovao 260 analitičara kako bi pregledali hiljade dokumenata i podataka prikupljenih tokom istrage.

Portparol FBI izjavio je da biro nastavlja da istražuje sve kredibilne navode koji se odnose na federalne izbore. „FBI će uvek istražiti kredibilne tvrdnje o pitanjima vezanim za savezne izbore“, navedeno je u zvaničnom odgovoru, uz napomenu da se svi zaposleni u toj instituciji očekuje da profesionalno obavljaju svoje dužnosti.

Prema izvorima, analitičari su navodno ukazali na to da dokazi prikupljeni tokom istrage nisu dovoljni da podrže dalje procesuiranje, kao i na potencijalno odstupanje od standardnih procedura. Zvaničnih komentara o detaljima samog procesa otpuštanja nije bilo, a informacije o mogućim žalbama ili daljim koracima nisu objavljene.

FBI je u okviru istrage izdao nalog za pretres i prikupio opsežnu dokumentaciju i materijale vezane za izborni proces u okrugu Fulton. Ova istraga deo je šireg pregleda izbornih procesa i bezbednosti glasanja u Sjedinjenim Američkim Državama. Predstavnici agencije nisu se izjašnjavali o pojedinostima slučaja, navodeći da je procedura u toku i da će svi nalazi biti analizirani u skladu sa važećim pravilima i zakonima.

Slučaj iz okruga Fulton privukao je pažnju javnosti nakon što su u više američkih država pokrenute provere izbornih rezultata iz 2020. godine. Zvaničnici su ranije isticali važnost transparentnosti i zakonitosti u svim istragama vezanim za izborne procese.

Do sada nisu objavljeni detalji o eventualnim rezultatima ove konkretne istrage niti su izneti podaci o uticaju istrage na širi proces verifikacije izbornih rezultata u Džordžiji. FBI je naglasio da će istrage biti nastavljene u skladu sa standardnim procedurama i u saradnji sa relevantnim institucijama.

Policija vodi istragu o krađi nakita vrednog 88 miliona evra, organizator nezadovoljan plenom

Dvojica muškaraca uhapšena su zbog sumnje da su učestvovali u krađi nakita iz galerije Apolo u pariskom muzeju Luvr tokom noći između 14. i 15. oktobra prošle godine, saopšteno je iz policijskih izvora. Prema dostupnim informacijama, osumnjičeni su tokom ispitivanja priznali da su delovali po naređenju nepoznatog klijenta, čiji identitet kriju zbog bezbednosti svojih porodica.

Tokom provale, osumnjičeni su koristili lift za nameštaj kako bi se popeli na balkon prvog sprata, kroz koji su ušli u muzej. U pokušaju bekstva, došlo je do incidenta kada je kruna carice Evgenije, supruge Napoleona III, ispala iz torbe jednog od osumnjičenih i pretrpela značajna oštećenja.

Na saslušanju, jedan od uhapšenih naveo je da je nalogodavac bio razočaran količinom ukradenog nakita i očekivao je veći plen. „Mislio je da smo mogli da uzmemo više“, izjavio je osumnjičeni tokom ispitivanja.

Policija nastavlja istragu radi utvrđivanja identiteta organizatora i eventualnih saučesnika, dok su uhapšeni zadržani u pritvoru. Zvanične izjave ukazuju da se razmatraju sve okolnosti ovog slučaja, uključujući procenu štete na ukradenim i oštećenim eksponatima.

„Istraga je u toku“, saopšteno je iz policije.

Stručnjaci za informacionu tehnologiju potvrđuju rast interesovanja za digitalne avatare zasnovane na podacima preminulih, pokazuju istraživanja

Tehnološke kompanije sve češće nude usluge kreiranja digitalnih simulacija preminulih osoba, omogućavajući porodici i prijateljima interakciju sa tzv. „generativnim duhovima“ putem veštačke inteligencije. Ove simulacije, zasnovane na velikim jezičkim modelima, koriste podatke kao što su objave na društvenim mrežama, elektronska pošta, audio i video zapisi, kao i fotografije, sa ciljem stvaranja digitalnog avatara osobe koja je preminula.

Jack Manning, doktorand informacionih nauka na Univerzitetu u Koloradu Boulder, proučava primenu ovakvih AI rešenja. On navodi da sektor brzo raste, uz sve veće interesovanje za načine na koje tehnologija može da pomogne u procesu tugovanja. Manning navodi da je i lično, nakon gubitka člana porodice, uvideo koliko je zahtevno kreirati memorijalne projekte, što ga je podstaklo na istraživanje mogućnosti koje nudi veštačka inteligencija.

Više startapa nudi ovakve usluge, među kojima su, prema dostupnim informacijama, platforme kao što su Séance AI, You, Only Virtual i re;memory. Na primer, servis re;memory omogućava korisnicima da putem fotografija i glasovnih zapisa generišu digitalne avatare svojih najbližih. Prema navodima kompanije, korisnici mogu da komuniciraju sa ovim avatarima i da ih vide i čuju, što proširuje mogućnosti očuvanja uspomena na preminule.

Istraživački tim sa Univerziteta u Koloradu Boulder, predvođen asociranim profesorom Jed Brubakerom, analizirao je kako korisnici reaguju na interakciju sa ovim digitalnim simulacijama. U radu objavljenom u junu, učesnici su ispunjavali upitnike o pozitivnim sećanjima na preminule, govoreći o njihovim osobinama i odrastanju. Studija je imala za cilj da sagleda emocionalne i praktične aspekte korišćenja AI avatara u procesu tugovanja.

Prema zaključcima istraživača, interesovanje za ovakva rešenja raste, dok se etička i tehnička pitanja i dalje razmatraju u stručnim krugovima. Upotreba digitalnih avatara preminulih izaziva diskusije o privatnosti, autentičnosti i mogućem uticaju na proces žaljenja. Stručnjaci ističu da je razvoj ovih tehnologija u ranoj fazi, a dalja istraživanja bi trebalo da obezbede dodatne uvide u koristi i ograničenja ovakvih servisa.