Connect with us

Svet

Gutereš započeo posetu Kipru, prvi dolazak šefa UN posle 16 godina

Generalni sekretar UN razgovaraće sa liderima obe kiparske zajednice, a najavljen je i zajednički sastanak u tampon zoni.

Objavljeno pre

3 months

,

Gutereš započeo posetu Kipru, prvi dolazak šefa UN posle 16 godina – poseta šefa UN Kipru Foto Izvor: Tanjug/Amir Hamzagić

Generalni sekretar UN razgovaraće sa liderima obe kiparske zajednice, a najavljen je i zajednički sastanak u tampon zoni.

Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš doputovao je na Kipar, čime je ostvarena prva poseta jednog šefa UN ovom ostrvu posle 16 godina. Poseta ima za cilj podršku dijalogu između dve kiparske zajednice i unapređenje mirovnog procesa, prema zvaničnom saopštenju.

Detalji posete i planirani sastanci

Gutereš će tokom dana odvojeno razgovarati sa predsednikom Kipra Nikosom Hristodulidesom i liderom kiparskih Turaka Tufanom Erčiurmanom. Za sredu je predviđen zajednički sastanak delegacija dve zajednice u tampon zoni pod okriljem UN. Kako je saopšteno, nakon razgovora biće održana konferencija za novinare na kojoj će biti predstavljeni rezultati posete.

Prilikom dolaska na Kipar, Gutereš je poručio da Ujedinjene nacije mogu pomoći u procesu, ali da rešenje mogu postići samo dve zajednice na ostrvu. “UN ne mogu da nametnu mir. Samo Kiprani, preko svojih lidera, mogu da ga izgrade”, naveo je Gutereš u objavi na društvenoj mreži X.

Pratnja generalnog sekretara i prethodni diplomatski kontakti

Generalnog sekretara prate zamenica za politička pitanja Rozmari di Karlo, šef mirovnih operacija Žan-Pjer Lakroa i lična izaslanica Marija Anđela Olgin. Olgin je prethodnih dana razgovarala sa zvaničnicima u Nikoziji, Ankari i Briselu radi pripreme terena za novu diplomatsku inicijativu.

Olgin se u Ankari sastala sa turskim ministrom spoljnih poslova Hakanom Fidanom. U Briselu je razgovarala sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen i visokom predstavnicom EU za spoljnu politiku Kajom Kalas. Time su ostvareni važni kontakti pre Guterešovog dolaska na Kipar, što potvrđuje širi diplomatski okvir same posete.

Moguće dalje aktivnosti i značaj posete

Najrealnijim ishodom posete smatra se najava novog neformalnog sastanka, uz učešće dve kiparske zajednice, Grčke, Turske, Velike Britanije i UN. Prema navodima iz saopštenja, taj sastanak mogao bi da bude održan početkom septembra, ali precizni datumi nisu objavljeni. Ova poseta se ističe kao važan korak u nastavku dijaloga i pokušaju pronalaženja održivog rešenja za kiparsko pitanje.

Na kraju, dolazak generalnog sekretara UN na Kipar posle duže od decenije i po ocenjuje se kao signal podrške međunarodne zajednice tekućim pregovorima. S obzirom na prethodne kontakte njegove delegacije sa visokim zvaničnicima u regionu i Evropskoj uniji, očekuje se da će poseta doprineti nastavku dijaloga i stvaranju povoljnije atmosfere za pregovore.

Povezano
Pročitaj još

Svet

SAD i Iran: Šta donosi usaglašavanje vojnih opcija u Beloj kući

Sjedinjene Američke Države završavaju pripreme za moguće raketne udare na Iran, dok se očekuje odgovor iz Teherana.

Objavljeno pre

4 minutes

,

October 30, 2026

Objavio:

SAD i Iran: Šta donosi usaglašavanje vojnih opcija u Beloj kući

Sjedinjene Američke Države završavaju pripreme za moguće raketne udare na Iran, dok se očekuje odgovor iz Teherana.

Pripreme za potencijalni sukob između Sjedinjenih Američkih Država i Irana ulaze u završnu fazu, kako je objavljeno nakon sastanka u Beloj kući. Ključni trenutak predstavlja dolazak prvog čoveka Centralne komande Oružanih snaga SAD, admirala Breda Kupera, na iznenadni sastanak sa predsednikom Donaldom Trampom.

Tokom ovog susreta, kojem su prisustvovali i sekretar odbrane Pit Hegset i predsednik Združenog generalštaba general Dan Kejn, usaglašene su vojne opcije za moguću reakciju prema Iranu. Ovi visoki zvaničnici su prethodno dan ranije podneli detaljan izveštaj potpredsedniku Džej Di Vensu, koji vodi tajne pregovore sa Teheranom.

Pripreme za raketne udare na Bliskom istoku

Svi operativni i logistički pokazatelji ukazuju da se SAD približavaju konačnoj odluci o pokretanju obimne vojne operacije protiv Irana. U poslednjih nekoliko dana, Sjedinjene Države su prebacile raketne sisteme protivvazduhoplovne odbrane „Patriot” na Bliski istok i izmestile trupe sa najranjivijih položaja. Pored toga, američki zvaničnici su uputili direktno upozorenje zalivskim saveznicima da se pripreme za kratkotrajnu, ali izuzetno silovitu vojnu akciju neposredno nakon međuizbora.

Ove aktivnosti jasno ukazuju na ozbiljnost situacije. Ipak, formalna odluka o eventualnom napadu još nije doneta, jer američka administracija čeka zvaničan odgovor iz Teherana na postavljene uslove. U međuvremenu, sve vojne opcije su predstavljene predsedniku i ključnim savetnicima u Beloj kući, čime je proces donošenja odluke ušao u završnu fazu.

Aktuelni status odnosa SAD i Irana

Prema objavljenim informacijama, aktivnosti SAD i dalje su u okviru priprema i usaglašavanja vojnih opcija. Nema potvrde o konkretnoj vojnoj akciji, ali se zvanični Vašington nalazi veoma blizu donošenja konačne odluke. S druge strane, iz Irana još uvek nije stigao zvaničan odgovor na američke zahteve, što dodatno povećava neizvesnost oko daljeg razvoja događaja.

Kao rezultat trenutnih okolnosti, region Bliskog istoka ostaje pod pažljivim nadzorom međunarodne javnosti. Očekuje se da će se naredni potezi SAD i eventualni odgovor iz Teherana odraziti na stabilnost šireg regiona. Do tada, američke snage i saveznici nastavljaju sa pojačanim merama opreza i spremnosti za moguće oružane sukobe.

Pročitaj još

Svet

Ukrajinski napad u Volgogradskoj oblasti: Dva ruska aviona uništena dalekometnim raketama

U preciznom napadu na vojnu bazu Marinovka pogođena su dva aviona Su-34, dok su četiri pripadnika ruskih snaga stradala ili ranjena.

Objavljeno pre

9 minutes

,

October 30, 2026

Objavio:

Ukrajinski napad u Volgogradskoj oblasti: Dva ruska aviona uništena dalekometnim raketama

U preciznom napadu na vojnu bazu Marinovka pogođena su dva aviona Su-34, dok su četiri pripadnika ruskih snaga stradala ili ranjena.

Ukrajinski napad u Volgogradskoj oblasti izazvao je značajne gubitke za rusko vazduhoplovstvo, kako je potvrđeno u saopštenju ukrajinskih zvaničnika. Tokom ovog udara, izvedenog krstarećim raketama „Neptun“, uništena su dva višenamenska borbena aviona Su-34 na vojnom aerodromu Marinovka, nekoliko stotina kilometara od linije fronta.

Prema podacima ukrajinske ratne mornarice i generalštaba, procenjuje se da je ukupna vrednost uništenih aviona blizu sto miliona dolara. Osim materijalne štete, poginula su dva pripadnika Jedanaestog mešovitog vazduhoplovnog puka, dok su još dva vojnika ranjena. Ovaj gubitak dodatno slabi kapacitete ruskog vazduhoplovstva, koje već oseća nedostatak savremenih letelica i obučenih posada.

Detalji napada i značaj uništenih aviona

Uništeni avioni Su-34 predstavljaju ključnu udarnu pesnicu ruske taktičke avijacije. Ovi avioni se intenzivno koriste za izvođenje napada vođenim bombama na ukrajinske gradove, odbrambene položaje i infrastrukturu. Stručnjaci ističu da je ovakav napad ukrajinskih snaga na velikoj udaljenosti pokazatelj napretka u razvoju domaćeg raketnog naoružanja, koje može da probije protivvazduhoplovnu odbranu i pogodi ciljeve duboko na teritoriji Rusije.

Pored toga, prema mišljenju zapadnih analitičara, ovakve akcije sistematski slabe sposobnosti Moskve za sprovođenje vazdušnih napada. Ističe se da ruske vojne baze više nisu sigurne ni kada su udaljene od linije fronta, što može imati dugoročan uticaj na strategiju i operativne mogućnosti ruskih snaga.

Reakcije i implikacije za rusko vazduhoplovstvo

Gubitak dva aviona Su-34 i stručnog osoblja predstavlja ozbiljan udarac za operativne sposobnosti ruske vojske. Zbog toga mnogi analitičari smatraju da će ruske snage biti primorane da preispitaju mere zaštite svojih baza i da ulože više u protivvazdušnu odbranu. Ukrajinski napad u Volgogradskoj oblasti dodatno potvrđuje trend sve češćih i uspešnijih udara ukrajinskih snaga na strateške ciljeve duboko u pozadini protivnika.

Na kraju, ovakav razvoj događaja ukazuje na promene u odnosu snaga na terenu, dok pokazuje i napredak ukrajinskih kapaciteta za precizne operacije. Sve ove činjenice ukazuju da će, s obzirom na trenutni tok sukoba, slični napadi verovatno nastaviti da se dešavaju i dalje.

Pročitaj još

Svet

Pobuna u pokrajini Sistan i Balučistan: Narodni front ‘Mobarizun’ pojačava napade na bezbednosne snage

Pokretne kontrolne tačke i serija napada obeležavaju pogoršanu bezbednosnu situaciju u strateškoj iranskoj pokrajini.

Objavljeno pre

14 minutes

,

October 30, 2026

Objavio:

Pobuna u pokrajini Sistan i Balučistan: Narodni front 'Mobarizun' pojačava napade na bezbednosne snage

Pokretne kontrolne tačke i serija napada obeležavaju pogoršanu bezbednosnu situaciju u strateškoj iranskoj pokrajini.

Pobuna u pokrajini Sistan i Balučistan privlači pažnju javnosti, jer narodni front ‘Mobarizun’ intenzivira aktivnosti protiv iranskog režima. Prema saopštenju relevantnih institucija, ova koalicija balučkih protivrežimskih grupa nedavno je uspostavila privremenu pokretnu kontrolnu tačku na putu između Haša i Saravana, što je deo njihove šire strategije za destabilizaciju vlasti u regionu.

Tokom tekućeg meseca, prema izveštajima posmatrača, zabeleženo je čak petnaest pojedinačnih napada na pripadnike iranskih bezbednosnih snaga. Kao reakciju na ove događaje, iranske snage bezbednosti sprovode obimne protivterorističke operacije, pri čemu je 27. oktobra u mestima Saravan i Iranšahr privedeno nekoliko osoba povezanih sa pokretom ‘Mobarizun’. Ova dešavanja potvrđuju da je bezbednosna situacija u pokrajini Sistan i Balučistan izuzetno napeta.

Napad u pokrajini Sistan i Balučistan: detalji o aktivnostima pokreta ‘Mobarizun’

Pokret ‘Mobarizun’ nastoji da ugrozi autoritet zvaničnog Teherana u ovom strateškom regionu. Njihova taktika uključuje uspostavljanje pokretnih kontrolnih tačaka, što im omogućava fleksibilnost i iznenađujuće napade na bezbednosne snage. Uporedo sa tim, američki posmatrači beleže sve veći broj oružanih incidenata, što ukazuje na rastuću tenziju između pobunjeničkih grupa i državnih institucija.

Pored unutrašnjih izazova, Iran se suočava i sa pritiscima u regionu zbog aktivnosti koje uključuju saradnju sa međunarodnim akterima. Prema objavljenim podacima, Ruska Federacija aktivno podržava operacije terorističkog pokreta Huta, pružajući proiranskim milicijama detaljne izviđačke podatke i satelitske snimke saudijskih naftnih i vojnih postrojenja. Ova saradnja dodatno komplikuje situaciju i doprinosi nestabilnosti na Bliskom istoku.

Odgovor iranskih vlasti i međunarodni kontekst

Kao rezultat pogoršane bezbednosne situacije, iranske snage bezbednosti su intenzivirale protivterorističke akcije u Sistan i Balučistanu. Privođenje neimenovanih boraca tokom poslednjih operacija pokazuje odlučnost režima da suzbije otpor. Međutim, stalni napadi i prisustvo pokretnih kontrolnih tačaka ukazuju da je kontrola u ovom regionu ozbiljno poljuljana.

U međuvremenu, međunarodne reakcije se usmeravaju na praćenje bezbednosnih incidenata i zaštitu energetskih i pomorskih puteva. Zapadni saveznici, kako je navedeno, preduzimaju mere za očuvanje stabilnosti, dok razvoj događaja u Sistan i Balučistanu ostaje u fokusu globalne javnosti. Ova situacija jasno pokazuje koliko je pitanje stabilnosti u Iranu povezano sa širim geopolitičkim odnosima i energetskom sigurnošću.

Pročitaj još

U Trendu