Najmanje 50 ljudi poginulo je u sudaru vozova kod grada Urda, a svedoci opisuju haotične scene i napore spasilaca.

Najmanje 50 ljudi poginulo je u sudaru vozova u Toledu, prema saopštenju Službe civilne zaštite Kastilje-La Manče. Teška železnička nesreća dogodila se jutros kod grada Urda, na pruzi Madrid-Sevilja, a više od 179 osoba je povređeno. U sudaru su učestvovali voz kompanije “Irjo” i brzi voz AVE, a prizori sa mesta nesreće svedoče o razmerama tragedije.

Sebastijan Erero (46), putnik iz Sevilje, nalazio se u vagonu broj 7 voza “Irjo” kada se, prema njegovim rečima, dogodio snažan udarac. “Iz tri poslednja vagona ‘Irja’ spasioci bez prestanka izvlače tela ljudi i prekrivaju ih čaršavima. Prizor je apokaliptičan. Sve je zgužvano, smrskano, gomila gvožđa. Izgleda kao da je neko postavio bombu”, ispričao je. On je naveo da je imao sreće što se nalazio skoro na početku kompozicije, jer je, kako kaže, u zadnjim vagonima verovatno bilo vrlo malo preživelih.

Sudar vozova u Toledu: svedočenja sa mesta tragedije

Prema izjavama putnika, voz je krenuo iz Madrida u 7:54, a u 8:39 se zaustavio na pruzi. “Pomislio sam da je u pitanju tehnički kvar. Međutim, u 8:51 ili 8:52, dok smo mirno sedeli, odjednom sam poleteo pravo na sedišta ispred sebe. Bio je to stravičan udarac”, naveo je Sebastijan. On je procenio da je posle udara nekoliko sekundi bio u vazduhu i da je bio okružen ljudima sa vidljivim povredama: “Svuda oko mene bili su ljudi sa polomljenim nosevima, slomljenim rukama. Odjednom je sa svih strana počeo da se širi gust dim.”

Za evakuaciju putnika brinuo se policajac u civilu koji je odmah započeo hitno izvlačenje ljudi iz vagona. “Rekao nam je: ‘Otvarajte vrata i izlazite svi napolje!'”, opisuje preživeli. Preživeli su se, kako dodaje, spustili niz strmi nasip pruge, a meštani su im otvorili ogradu obližnjeg imanja, gde su čekali dolazak Civilne garde, vatrogasaca i sanitetskih helikoptera.

Istraga o uzroku nesreće i reakcije zvaničnika

Prema prvim informacijama iz transportnih izvora, sudar vozova u Toledu uzrokovala je ljudska greška. Radnik javnog preduzeća, koji je popravljao kvar na glavnom signalnom sistemu, nije upozorio brzi voz AVE na prisustvo voza “Irjo” na pruzi. Ova okolnost je, kako navode izvori, bila ključna za nastanak nesreće.

Premijer Pedro Sančez izrazio je užasnutost zbog tragedije i istakao da su sve službe na terenu kako bi pomogle pogođenima i osigurale bezbednost. “Hitne službe rade na terenu kako bi pomogle pogođenima i osigurale njihovu bezbednost, u koordinaciji sa svim uključenim administracijama”, izjavio je premijer. Na licu mesta angažovane su ekipe Civilne garde, vatrogasaca i tri sanitetska helikoptera.

Migel Anhel Perez, novinar koji se nalazio u jednom od vozova, opisao je da je sudar bio izuzetno snažan i da je voz “Irjo” odleteo u vazduh. “Voz ‘Irjo’ je odbačen sa jedne na drugu stranu”, naveo je. Oštećenja su velika, a pet vagona voza AVE sada se nalazi na mestu na kojem su pre sudara bili vagoni “Irja”.

Pomoć preživelima i nastavak istrage

Preživeli putnici iznose da im nije jasno kako je došlo do sudara na ravnoj deonici pruge i smatraju da je sistem signalizacije morao da spreči ovakvu nesreću. Istraga o uzrocima sudara je u toku, a nadležni organi prikupljaju dokaze i svedočenja sa mesta događaja.

Tužilaštvo i dalje utvrđuje sve okolnosti koje su dovele do sudara vozova u Toledu. U međuvremenu, ekipe na terenu nastavljaju pretragu i pružaju pomoć povređenima, dok se porodice žrtava informišu o sudbini svojih najbližih.

Putnici voza na liniji Madrid–Andaluzija prepričali su kako su doživeli nesreću, a hitne službe reagovale su odmah.

Putnici su doživeli železničku nesreću u Španiji na liniji između Madrida i Andaluzije, što je izazvalo potres u tamošnjoj javnosti. Prema navodima svedoka, incident se dogodio u blizini Sevilje, kada je brzi voz AVE naišao na probleme ubrzo nakon polaska sa stanice Atoča. Ova železnička nesreća u Španiji ostavila je snažan utisak na sve koji su se zatekli u vozu ili u njegovoj blizini.

Hesus Heronimo (54), koji je bio u drugom vagonu ovog voza, istakao je da je u trenutku nesreće radio na svom laptopu. Prema njegovim rečima, iznenadno ubrzanje bacilo ga je na sedište ispred njega. “Ljudi su izletali iz voza. Mislili smo da smo iskliznuli iz šina. Zatim smo, malo-pomalo, izašli i videli da je naš voz nagnut. Bilo je mnogo povređenih ljudi i mnogo onih koji su bili potreseni. Video sam papire na podu i dete koje je bilo dobro. Odmah smo pomagali ekipama hitne pomoći, držeći infuzione kese rukama… Vatrogasci, međutim, rade na najteže oštećenom delu voza”, ispričao je Heronimo telefonom.

Iskustva preživelih iz voza AVE

Voz se, prema rečima Heronima, zaustavio ubrzo nakon polaska, otprilike 20 minuta od početka putovanja. Nakon kratkog zastoja, nastavio je put, ali je ubrzo došlo do sudara sa vozom Irijo. Pored toga, Heronimo je naveo da je situacija bila veoma haotična, sa mnogo povređenih i uznemirenih ljudi. Putnici su pomagali jedni drugima, ali i ekipama hitne pomoći, dok su vatrogasci pokušavali da dođu do najteže pogođenih delova voza.

S druge strane, Marisol, majka jednog od putnika, rekla je da je njen sin krenuo vozom AVE za Sevilju rano ujutru na poslovnu konvenciju. Samo pola sata kasnije, obavestio ju je da je doživeo nesreću i da je situacija bila izuzetno teška. “Nikome nisu dozvolili da uđe u vagon, ljudi su umirali. Užasno je. Bio je van sebe zbog svega što je gledao. Govorio mi je da ništa ne razume. Ne znam šta će se još dogoditi ovoj zemlji”, izjavila je Marisol u jednoj emisiji.

Reakcija hitnih službi i stanje putnika

Hitne službe su reagovale odmah po dojavi o incidentu. Vatrogasci i medicinski timovi na licu mesta pružali su pomoć povređenima i pokušavali da izvuku one koji su ostali zarobljeni u oštećenim vagonima. Marisol je potvrdila da je njen sin zadobio nekoliko povreda, ali da one nisu teške. Ipak, kako kaže, psihičke posledice ovog događaja su značajne za sve koji su prisustvovali nesreći.

Zbog toga je železnička nesreća u Španiji otvorila brojna pitanja o bezbednosti na železnici i reakciji nadležnih službi. Putnici i njihove porodice ističu važnost brzog odgovora spasilačkih ekipa, ali i potrebu za dodatnom podrškom u prevazilaženju trauma nakon ovakvih događaja.

Nemačka, Francuska, Poljska, Velika Britanija i Italija najavile su zajedničku obaveštajnu i protivvazduhoplovnu pomoć Ukrajini pred zimske mesece.

Pet najuticajnijih evropskih država, među kojima su Nemačka, Francuska, Poljska, Velika Britanija i Italija, dogovorile su se o novim merama za jačanje vojne snage Kijeva pred dolazak zime. Sastanak ministara odbrane ovih članica NATO održan je u Parizu, a prema saopštenju, ubrzano se pripremaju paketi vojne i tehničke pomoći sa posebnim naglaskom na protivvazduhoplovnu zaštitu ukrajinskih gradova i energetske mreže.

Prema dogovoru, evropske sile fokusiraće se na kontinuirano dostavljanje raketnih sistema i prateće opreme kako bi Kijev mogao da odgovori na potencijalne napade tokom hladnih meseci. Ova podrška uključuje i obaveštajne podatke, kao i satelitske snimke bojišta, što dodatno osnažuje ukrajinsku odbranu.

Dogovor evropskih sila: Pomoć Ukrajini pred zimu

Ministar odbrane Nemačke Boris Pistorijus naglasio je važnost pravovremene pomoći, ističući da vlasti u Moskvi računaju na surove zimske uslove kako bi pogoršale svakodnevni život stanovništva i uticale na moral. Zbog toga evropska petorka smatra da je ključno održati neprekidan tok pomoći, posebno u oblasti protivvazduhoplovne odbrane.

Pored isporuke savremenih raketnih sistema, zemlje su dogovorile i pojačani diplomatski angažman kako bi osigurale da Sjedinjene Američke Države nastave da pružaju ključnu obaveštajnu podršku. Time žele da obezbede da napadi na energetsku infrastrukturu i gradska područja ne dovedu do ozbiljnijih posledica po civilno stanovništvo.

Obim i značaj najavljene pomoći

Prema zvaničnim izjavama, udružena podrška evropskih sila ima za cilj da onemogući ostvarenje prednosti napadača na terenu putem ucena i uništavanja osnovnih životnih resursa. Štaviše, insistira se na tome da će ukrajinske odbrambene snage imati potrebnu logističku i tehničku podršku tokom čitave zime.

Kroz ovu koordinisanu akciju, evropski saveznici jasno pokazuju rešenost da objedine vojne, obaveštajne i privredne resurse. Kao rezultat, očekuje se da će ukrajinsko nebo ostati zaštićeno, a stanovništvo dobiti olakšanje pred izazove koje donosi zimski period.

Pored toga, evropske države poručuju da njihova saradnja sa SAD ostaje od presudnog značaja za nastavak obaveštajne podrške i međunarodne koordinacije. Na taj način, Kijev će, prema najavama, moći da računa na sveobuhvatnu pomoć kako bi se suprotstavio eventualnim napadima u predstojećim mesecima.