Porodice u Severnoj Karolini suočene sa izazovima nakon promene osiguranja, potvrđuju izvori iz zdravstvenog sektora

Osmogodišnja devojčica iz Severne Karoline, koja je kao dete bila u hraniteljskoj porodici i kasnije usvojena, suočava se sa ponovnim povratkom neuroblastoma, retke vrste raka, navodi njena porodica. Prema izjavama roditelja, pokušaj uključivanja u kliničku studiju inovativne terapije u medicinskoj ustanovi u Čapel Hilu naišao je na prepreke zbog promene zdravstvenog osiguranja.

Njena majka navodi da su u martu obavešteni iz finansijske službe bolnice da novi državni program osiguranja za decu iz hraniteljskih porodica neće pokrivati predvičenu terapiju. Ova vrsta osiguranja, poznata kao specijalizovani plan upravljanog zdravstvenog osiguranja, deo je saveznog programa Medicaid i namenjena je osobama sa niskim prihodima ili invaliditetom.

Od decembra prošle godine, stotine hiljada dece širom SAD koja su deo sistema hraniteljstva, uključujući i one koji su usvojeni iz tog sistema, prebačena su na ovakve specijalizovane planove. Severna Karolina je jedna od 14 američkih saveznih država koje su uvele ovakve planove, prema podacima Nacionalne akademije za državnu politiku zdravstva. Cilj ovakvih programa je proširenje zdravstvene zaštite za ovu ranjivu grupu dece.

Međutim, izvori iz zdravstvenog sektora u Severnoj Karolini potvrđuju da su porodice naišle na poteškoće u pristupu specijalizovanim medicinskim uslugama. Navodi se da hiljade lekara koji su prethodno bili deo državnog Medicaid programa nisu uključeni u novi specijalizovani plan koji je uveden 1. decembra. Zbog toga su staratelji i roditelji dece koja su usvojena iz sistema hraniteljstva morali da traže alternativna rešenja za nastavak lečenja.

Prema dostupnim informacijama, država Severna Karolina planira da tokom naredne četiri godine izdvoji 3,1 milijardu dolara za ovaj program. Uvođenje specijalizovanih planova, prema navodima sa terena, dovelo je do privremenih poteškoća za porodice koje su se oslanjale na postojeću mrežu zdravstvenih usluga. Slične izazove, prema izveštajima, imale su i druge države tokom prelaska na ovakve modele osiguranja.

Zdravstveni stručnjaci ukazuju da je cilj specijalizovanih planova da omoguće bolju koordinaciju i obimniju zaštitu dece iz hraniteljskog sistema. Ipak, u praksi se pokazalo da prelazak na novi model može privremeno ograničiti dostupnost određenih medicinskih tretmana. Nadležne institucije u Severnoj Karolini još nisu dale zvanične komentare o planiranim rešenjima za porodice koje su pogođene ovim promenama.

Situacija porodice iz Edena u Severnoj Karolini ilustracija je šireg problema sa kojim se suočavaju korisnici specijalizovanih zdravstvenih planova za decu iz hraniteljstva, a slični slučajevi zabeleženi su i u drugim delovima SAD. Pristup naprednim medicinskim terapijama, posebno kod teških bolesti poput raka, zavisi od usklađenosti osiguravajućih planova i medicinskih ustanova. Prema izveštajima, proces prilagođavanja još traje, a porodice i stručnjaci očekuju unapređenje sistema u narednom periodu.

Rubio najavio mogućnost povlačenja, Tramp kritikovao saveznike zbog nedostatka podrške tokom sukoba u Iranu

Odnosi unutar NATO alijanse nalaze se na prekretnici nakon što su visoki američki zvaničnici javno doveli u pitanje dalji angažman Sjedinjenih Američkih Država u savezu. Državni sekretar SAD Marko Rubio izjavio je u intervjuu da Vašington mora da ispita da li članstvo u alijansi i dalje donosi koristi. On je naglasio da, prema njegovom mišljenju, “NATO postaje jednosmerna ulica” u kojoj su Sjedinjene Države tu prvenstveno da štite Evropu, dok saveznici izostaju sa podrškom kada je potrebna Americi.

“Moramo da preispitamo da li je NATO postao jednosmerna ulica gde je Amerika tu samo da brani Evropu, a kada nama zatreba pomoć, saveznici nam odbijaju osnovna prava i prelete preko svojih teritorija”, izjavio je Rubio.

Predsednik Donald Tramp se pridružio kritikama tokom sinoćnjeg obraćanja, izražavajući nezadovoljstvo zbog neangažovanja evropskih saveznika u vezi sa operacijama tokom sukoba u Iranu. Tramp je naveo da se očekuje završetak sukoba u naredne dve do tri nedelje, ali je istakao da će saveznici u budućnosti morati sami da preuzmu odgovornost za bezbednost strateški važnog Ormuskog moreuza ako žele nesmetan protok nafte.

Rubio je, govoreći za BBC, potvrdio da su pregovori sa Iranom u toku i da postoji potencijal za direktan susret između dve strane. Ipak, naglasio je da predsednik Tramp neće prihvatiti nikakve pregovore koji ne donose konkretne rezultate.

Zvaničnici ističu da je trenutna situacija izazvala ozbiljna pitanja o budućnosti odnosa između SAD i evropskih partnera u okviru NATO-a. “Analiziramo sve opcije i tražimo obostrano korisna rešenja”, saopšteno je iz američke administracije.

General Den Kejn potvrdio potpunu kontrolu američke avijacije nad iranskim vazdušnim prostorom, infrastruktura odbrane uništena

Američki strateški bombarderi B-52 zvanično su započeli misije iznad teritorije Irana, saopštili su vojni izvori. Ova operacija označava značajnu promenu strategije, jer su prethodno Sjedinjene Američke Države koristile krstareće rakete, ali je sada, nakon uništenja iranske protivvazdušne odbrane, omogućeno neometano delovanje avijacije.

General Den Kejn, načelnik Združenog generalštaba vojske SAD, izjavio je da je američka nadmoć u vazduhu iznad Irana apsolutna. Prema njegovim rečima, američke snage sada imaju punu kontrolu nad vazdušnim prostorom, što omogućava prelazak u novu, intenzivniju fazu vazdušne kampanje.

“Krstareće rakete nam više nisu potrebne”, izjavio je general Kejn, naglašavajući da američke snage mogu slobodno da biraju ciljeve bez straha od iranskog odgovora. Stručnjaci ocenjuju da je iranska protivvazdušna infrastruktura svedena na minimum i da je režim u Teheranu ostao bez ključnog odbrambenog štita.

Prema rečima zvaničnika, misije američkih bombardera nastavljaju se nesmetano, dok je protivvazdušna odbrana Irana praktično neutralisana. Dalji koraci operacije nisu saopšteni, ali vojni izvori navode da se očekuje intenziviranje vazdušnih aktivnosti.