Sud izrekao presudu, istraga pokazala da je telo žrtve sakriveno u šumi kod jezera Balaton

Makenzi Elizabet Mihalski (31), medicinska sestra iz Portlanda, pronađena je mrtva nakon što je nestala tokom odmora u Budimpešti u novembru 2024. godine, saopštili su policijski izvori. Sud u Budimpešti osudio je muškarca starog 37 godina, identifikovanog inicijalima LTM, na 14 godina zatvora bez mogućnosti uslovnog otpusta.

Prema nalazima istrage, osumnjičeni je pozvao Mihalski u svoj stan nakon što su se upoznali u noćnom klubu, gde je izvršio nasilje nad njom i ugušio je. Telo žrtve najpre je sakrio u ormaru, a zatim ga je stavio u kupljeni kofer i iznajmljenim automobilom prevezao oko 150 kilometara jugozapadno do jezera Balaton, gde ga je sakrio u obližnjoj šumi.

„Okrivljeni nije pokušao da reanimira pokojnicu, niti je pozvao pomoć, prema nalazima suda, nameravao je ishod svojih postupaka, odnosno smrt žrtve“, navodi se u saopštenju suda. Obdukcija je pokazala da je žrtva ugušena tokom dva do tri minuta i zadobila povrede glave tupim predmetom.

Majka Makenzi Mihalski izjavila je pred sudom da je lice njene ćerke bilo neprepoznatljivo prilikom identifikacije. Policija je nastavila istragu kako bi rasvetlila sve okolnosti slučaja.

Britansko ministarstvo unutrašnjih poslova potvrdilo promenu toka istrage, novoosumnjičeni pod istragom za dela povezana sa terorizmom

Britanske policijske vlasti za suzbijanje terorizma preuzele su istragu o smrti bivše političarke En Vidikomb, nakon što su, prema navodima britanskog ministarstva unutrašnjih poslova, do novih informacija i dokaza došli tokom vikenda. Ministarstvo je saopštilo da su sada angažovane specijalizovane jedinice kako bi se utvrdile sve okolnosti ovog slučaja.

Istraga je pokrenuta nakon što je telo En Vidikomb, bivše poslanice Konzervativne stranke, pronađeno u njenoj kući u Hajtoru, na obodu Nacionalnog parka Dartmur na jugozapadu Engleske, u četvrtak. Prema informacijama policije, ona je imala ozbiljne povrede, a zvanična istraga o uzroku i motivima smrti vodi se od petka.

Ministarka unutrašnjih poslova Šabana Mahmood izjavila je na društvenoj mreži X da je, nakon saznanja o novim dokazima, razgovarala sa rukovodstvom britanske policije za suzbijanje terorizma. „Policija istražuje više pravaca kako bi utvrdila motivaciju počinioca,“ navela je Mahmood, dodajući da će o daljim detaljima obavestiti parlament tokom dana.

U subotu je policija uhapsila dvadesetosmogodišnjeg muškarca u Južnom Jorkširu, regionu na severu Engleske, udaljenom više od 320 kilometara od mesta gde je Vidikomb pronađena mrtva. Prvobitno je osumnjičen za ubistvo, ali je, prema navodima jedinice za suzbijanje terorizma u jugoistočnoj Engleskoj, naknadno i formalno stavljen pod sumnju za izvršenje, pripremu ili podsticanje dela povezanih sa terorizmom.

En Vidikomb bila je poslanica u britanskom parlamentu od 1987. do 2010. godine, poznata po svojim konzervativnim stavovima, među kojima su protivljenje abortusu i proširenju prava LGBTQ+ osoba. Nakon završetka političke karijere, učestvovala je u britanskim televizijskim emisijama „Strictly Come Dancing“ i „Celebrity Big Brother“. Kasnije je pristupila Bregzit partiji i obavljala funkciju portparola Reform UK stranke.

Istraga se nastavlja, a policija nije iznela dodatne informacije o identitetu osumnjičenog niti o mogućim vezama sa širim bezbednosnim pitanjima. Zvaničnici navode da će javnost biti obaveštavana u skladu sa razvojem događaja i rezultatima istrage.

Američki predsednik izjavio da bi druge zemlje mogle plaćati SAD za zaštitu strateškog prolaza, dok su tenzije sa Iranom i dalje visoke

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država izjavio je u ponedeljak da bi SAD mogle preuzeti ulogu „čuvara“ Ormuskog moreuza i najavio mogućnost da druge zemlje ubuduće plaćaju za obezbeđivanje ovog strateški važnog pomorskog pravca. U intervjuu za američku televiziju, predsednik je naveo da je američka vojska „čuvala moreuz 50 godina ili duže“ i dodao: „Nikada nismo bili plaćeni za to, dok su druge zemlje ostvarivale značajne ekonomske koristi“.

Govoreći o budućim planovima, predsednik je izjavio da bi SAD „mogle voditi glavnu reč“ u obezbeđivanju prolaza i da su, kako je naveo, „druge zemlje veoma bogate i na našoj su strani, tako da ne možemo očekivati da to radimo bez nadoknade“. U ovom kontekstu, nije precizirao koje države bi bile pozvane da finansijski doprinesu takvim operacijama, ali je implicirao da bi se to moglo odnositi na zemlje proizvođače energije iz Persijskog zaliva.

Prema navodima predsednika, dosadašnje aktivnosti SAD u ovom regionu nisu bile finansijski kompenzovane, a on je izjavio da će se to promeniti, navodeći: „Sada ćemo biti plaćeni, i to mnogo novca, za čuvanje prolaza“.

Ormutski moreuz je ključni pomorski pravac za transport nafte i drugih energenata iz Persijskog zaliva, a tenzije u regionu su porasle nakon zajedničke vojne operacije SAD i Izraela protiv Irana, koja je započela krajem februara. Pomorski saobraćaj kroz prolaz je od tada značajno smanjen, a sporovi između Vašingtona i Teherana oko kontrole tog područja dodatno su zakomplikovali mirovne pregovore.

Iran je sa svoje strane istakao da mu memorandum o razumevanju, potpisan sredinom juna sa SAD, daje pravo na kontrolu brodskog saobraćaja kroz Ormutski moreuz. Teheran se usprotivio američkim pozivima da brodovi koriste južni deo prolaza, bliže obali Omana, na čemu insistira američki predsednik. Prema navodima iranskih zvaničnika, ovo pitanje ostaje predmet spora u okviru pokušaja postizanja trajnijeg mira u regionu.

Ormutski moreuz ostaje u centru pažnje međunarodne zajednice zbog svog strateškog značaja i uticaja na globalno snabdevanje energentima. Izveštaji sa terena ukazuju da je saobraćaj u ovom pravcu i dalje pod restrikcijama, dok pregovori između SAD i Irana traju bez većeg napretka.