Program predviđa ulaganje od 330 miliona evra, fokus na čistu energiju i inovacije u nuklearnoj medicini

Evropska komisija donela je danas odluku o usvajanju Programa rada za Euratom istraživanja i obuku za period 2026–2027. godine, sa ciljem jačanja energetske nezavisnosti i tehnološkog razvoja u Evropskoj uniji. Prema zvaničnim izvorima, ukupna vrednost investicije iznosi 330 miliona evra, a sredstva će biti usmerena na oblasti fuzione i fisijske energije, nuklearne medicine i obuke stručnjaka.

Program je nastavak strateških prioriteta definisanih u Aktu o industriji sa neto nultom emisijom i Strategiji o malim modularnim reaktorima, predstavljene ranije ovog meseca na samitu u Parizu. Cilj je omogućiti stabilno snabdevanje čistom energijom i povećati konkurentnost evropske industrije na globalnom nivou.

Najveći deo investicija, 222 miliona evra, biće izdvojen za ubrzani razvoj tehnologija fuzione energije, sa namerom da se omogući izgradnja prve komercijalne fuzione elektrane i formira novo javno-privatno partnerstvo. Očekuje se dodatna podrška startap kompanijama, kroz instrumente Evropskog saveta za inovacije, kako bi se podstakao prelazak inovacija iz laboratorija u realnu primenu.

Za inovacije u području nuklearne fisije opredeljeno je 108 miliona evra. Fokus biće na bezbednom upravljanju radioaktivnim otpadom, zaštiti od zračenja i poboljšanju sigurnosti postojećih nuklearnih elektrana, sa posebnim akcentom na razvoj malih modularnih reaktora i naprednih goriva. Prema dostupnim podacima, očekuje se da će potražnja za električnom energijom u EU do sredine veka biti udvostručena.

Program rada za 2026–2027. godinu uključuje i sredstva za istraživanja u oblasti nuklearne medicine, kako bi se obezbedila autonomija Unije u snabdevanju radioizotopima neophodnim za savremene terapije. Planirano je privlačenje novih stručnjaka kroz stipendije i omogućavanje pristupa više od 230 istraživačkih postrojenja širom Evrope. Program takođe predviđa nastavak integracije ukrajinskih nuklearnih istraživača u evropski istraživački prostor.

Euratom program istraživanja i obuke uspostavljen je na pet godina, a nedavna odluka Saveta o produženju omogućava njegov kontinuitet do 2027. godine. Ovakav okvir, prema zvaničnim izvorima, ima za cilj dugoročni razvoj tehnologija koje su ključne za energetsku sigurnost i klimatsku strategiju Evropske unije.

Blagi pad vrednosti nafte usled smirivanja tenzija na Bliskom istoku, tržište ostaje nestabilno

Globalno tržište energenata zabeležilo je korekciju cena nafte nakon jučerašnjeg naglog rasta izazvanog napadima na energetska postrojenja na Bliskom istoku. Prema poslednjim podacima, cena fjučersa nafte Brent danas iznosi 106,90 dolara po barelu, što je pad od oko 1,6 odsto u odnosu na prethodni dan.

Jučerašnji skok cene bio je posledica straha od prekida snabdevanja nakon vojnih akcija u regionu, kada je cena Brent nafte u ranim jutarnjim satima dostigla 112 dolara po barelu, a do 10:30 časova porasla na 118,76 dolara. Ovakav rast predstavlja jedan od najdramatičnijih porasta u kratkom vremenskom periodu na svetskom tržištu nafte.

Danas je došlo do blage korekcije, što se pripisuje najavama vodećih evropskih zemalja i Japana da će zajedno raditi na obezbeđivanju stabilnog snabdevanja energentima. Tržišni analitičari ističu da se situacija i dalje ocenjuje kao nestabilna i da je mogućnost novih promena cena visoka, u zavisnosti od daljeg razvoja političkih i bezbednosnih prilika u regionu Bliskog istoka.

“Tržište nafte ostaje pod snažnim uticajem geopolitičkih tenzija, a investitori pažljivo prate dešavanja i najave vodećih država koje mogu uticati na stabilnost snabdevanja”, navodi se u zvaničnoj izjavi ekonomskih analitičara.

Situacija će se i dalje pratiti, a stručnjaci upozoravaju da bi svaka nova eskalacija mogla dovesti do ponovnog povećanja cena nafte na svetskim berzama.

Nadležni potvrdili izostanak žrtava, vatrogasne jedinice na terenu obezbeđuju postrojenje

Rafinerija Mina Al-Ahmadi u Kuvajtu pretrpela je požar u nekim jedinicama nakon višestrukih napada dronovima u ranim jutarnjim satima, saopštila je državna naftna kompanija. Prema prvim informacijama, u incidentu nije bilo žrtava, a vatrogasne jedinice su odmah reagovale i zatvorile nekoliko postrojenja radi bezbednosti zaposlenih.

U saopštenju nadležnih navodi se da je prioritet zaštita radnika i sprečavanje širenja požara. “Vatrogasci su na terenu i preduzimaju sve neophodne mere kako bi požar bio pod kontrolom”, navodi se u zvaničnoj izjavi. Uzrok napada i dalje je predmet istrage, a dodatne bezbednosne mere su uvedene u okolini rafinerije.

U odvojenom događaju, skladište goriva u Bahreinu takođe je bilo zahvaćeno požarom, dok su eksplozije odjekivale tokom noći. Nadležni organi prate situaciju i procenjuju štetu.

Istovremeno, FBI je zaplenio četiri domena veb stranica hakerske grupe iz Irana, koja je, prema američkom Ministarstvu pravde, preuzela odgovornost za sajber napad na kompaniju iz SAD. Ministarstvo pravde navodi da su domeni korišćeni za upućivanje pretnji novinarima i disidentima, kao i izraelskom narodu.

Prema podacima međunarodne agencije za ljudska prava, broj žrtava sukoba u Iranu premašio je 3.100, dok je više od 18.000 ljudi povređeno. Nadležni u Ujedinjenim Arapskim Emiratima saopštili su da su razbili “terorističku mrežu” povezanu sa Hezbolahom i Iranom, optužujući je za pranje novca i ugrožavanje nacionalne bezbednosti.

Istraga o napadima i požarima u regionu je u toku, a bezbednosne službe nastavljaju rad na identifikaciji odgovornih.