Connect with us

Svet

Evropska unija priprema mere zbog energetske krize izazvane ratom na Bliskom istoku

Evropski komesar za energetiku najavio dugotrajne visoke cene i moguće racionalizacije goriva

Published

2 hours ago

on

Foto Izvor: Pink.rs

Evropski komesar za energetiku najavio dugotrajne visoke cene i moguće racionalizacije goriva

Evropski komesar za energetiku Dan Jergensen izjavio je da se Evropska unija suočava sa dugotrajnom energetskom krizom usled ratnih dešavanja na Bliskom istoku, navodeći da će cene energije ostati na visokom nivou tokom narednog perioda. Ova izjava data je u intervjuu, gde je naglašeno da Brisel razmatra i ekstremne mere, uključujući racionalizaciju goriva.

Jergensen je upozorio da bi situacija sa snabdevanjem kritičnim proizvodima, poput dizela i avio-goriva, mogla postati još teža u predstojećim nedeljama. Haos na tržištu dodatno je podstaknut zatvaranjem Ormuskog moreuza i napadima na infrastrukturu u Persijskom zalivu.

Prema njegovim rečima, iako Evropska unija još uvek nije u potpunosti blokirana u pogledu snabdevanja energentima, postoji mogućnost dodatnog oslobađanja strateških rezervi nafte kako bi se postigla stabilizacija tržišta. Komesar je dodao da Brisel aktivno radi na pripremi planova za najgore scenarije.

“Ovo će biti dugotrajna kriza. Cene energije će ostati visoke veoma dugo”, izjavio je Jergensen, podvlačeći da se Unija u međuvremenu sve više oslanja na snabdevanje iz Sjedinjenih Američkih Država i drugih partnerskih zemalja.

Povezano
Pročitaj još
Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Svet

Senatorka traži povlačenje odluke o zadržavanju obuće tokom bezbednosnih provera na aerodromima

Američka senatorka zatražila je od Uprave za bezbednost saobraćaja da ukine politiku ‘obuća na nogama’, navodeći bezbednosne rizike prema izveštaju

Published

4 minutes ago

on

April 3, 2026

By

Američka senatorka zatražila je od Uprave za bezbednost saobraćaja da ukine politiku ‘obuća na nogama’, navodeći bezbednosne rizike prema izveštaju

Američka senatorka iz Ilinoisa uputila je zvaničan zahtev Upravi za bezbednost saobraćaja (TSA) da odmah povuče odluku kojom je putnicima omogućeno da tokom bezbednosnih provera na aerodromima zadrže obuću na nogama. Ova politika, koja je nedavno uvedena, našla se u centru pažnje nakon što je unutrašnji nadzornik Ministarstva za unutrašnju bezbednost utvrdio da predstavlja novi bezbednosni rizik.

U pismu koje je dostavljeno nadležnim organima, senatorka je navela da je odluka o promeni dosadašnje prakse doneta bez konsultacija sa agencijom TSA, što je, prema njenom mišljenju, dovelo do povećanja ranjivosti u sistemu provere putnika. Senatorka trenutno obavlja funkciju predsedavajuće senatskog pododbora za pitanja avijacije i u svojoj inicijativi se poziva na nalaze izveštaja unutrašnjeg nadzora, koji navodi da nova procedura može uticati na efikasnost bezbednosnih kontrola.

Prema dostupnim detaljima, izveštaj Ministarstva za unutrašnju bezbednost ukazuje na to da je politika zadržavanja obuće tokom provere stvorila dodatne izazove za otkrivanje potencijalnih pretnji. U pismu je istaknuto da odluka, za koju je navedeno da je sprovedena bez detaljne analize i konsultacija, može dovesti u pitanje bezbednost putnika u američkim avio-linijama.

Senatorka je dodatno naglasila da je nužno da TSA preispita ovu odluku i da se, u cilju zaštite putnika, vrati na prethodnu praksu. U svom obraćanju pozvala je na transparentnost i upozorila da bi produžavanje važenja trenutne politike moglo povećati rizik za sve koji koriste avio-prevoz.

Do sada iz TSA nije stigao zvaničan odgovor na zahtev senatorke, niti su iz agencije detaljnije komentarisali nalaze iz izveštaja unutrašnjeg nadzora. U prethodnim izjavama, predstavnici TSA su navodili da kontinuirano preispituju i prilagođavaju bezbednosne procedure u skladu sa procenama rizika i potrebama javnosti, ali nisu iznosili konkretne podatke ili promene u vezi sa politikom obuće tokom provere.

Ova tema je izazvala pažnju javnosti i stručnjaka za avio-bezbednost zbog mogućih posledica na sigurnost putničkog saobraćaja. I dalje se očekuje zvanična reakcija TSA, kao i eventualni koraci koji bi mogli proisteći iz zahteva senatorke i preporuka unutrašnjeg nadzora.

Pročitaj još

Svet

Trump najavljuje moguću akciju prema Kubi, pojačava izjave nakon operacija u Venecueli i Iranu

Američki predsednik ističe Kubu kao narednu metu, zvaničnici administracije komentarišu promene režima, situacija izaziva međunarodnu pažnju

Published

5 minutes ago

on

April 3, 2026

By

Američki predsednik ističe Kubu kao narednu metu, zvaničnici administracije komentarišu promene režima, situacija izaziva međunarodnu pažnju

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp u više navrata je tokom poslednjih nedelja isticao mogućnost preduzimanja akcije prema Kubi, navodeći ovu zemlju kao potencijalni sledeći cilj nakon poslednjih operacija američke vojske u Venecueli i Iranu. Izjave su usledile nakon što su američke snage u januaru izvele operaciju tokom koje je uhapšen predsednik Venecuele Nikolas Maduro, što su potvrdili zvaničnici administracije. Na konferenciji za medije posvećenoj toj akciji, državni sekretar Marko Rubio izjavio je da bi aktuelni režim u Kubi trebalo da bude zabrinut.

U februaru je, prema izjavama američkih zvaničnika, u napadu u Iranu poginuo iranski vrhovni lider Ali Hamenei, što je dodatno uticalo na zaoštravanje retorike američke administracije prema Kubi. Dana 16. marta, predsednik Tramp je u Beloj kući izjavio novinarima da smatra da bi mogao da „preuzme Kubu u nekom obliku“, naglašavajući da veruje da bi imao mogućnost da donese promene na ostrvu.

Tramp je dodatno rekao novinarima na predsedničkom avionu da je „Kuba sledeća“, potvrđujući intenziviranje pažnje administracije prema toj zemlji. Državni sekretar Marko Rubio, čiji su roditelji poreklom sa Kube, bio je još direktniji, izjavljivši pred Kongresom u januaru da bi promena režima na Kubi bila, kako je naveo, „od velikog značaja“ za Sjedinjene Države. U kasnijim izjavama, Rubio je naglasio da je potrebno da dođe do „drastičnih promena“ u ekonomiji i političkom sistemu Kube, ocenjujući da postojeće vlasti nisu u mogućnosti da reše ekonomske probleme.

Zvaničnici američke administracije nisu iznosili detalje o mogućim konkretnim koracima prema Kubi, niti je najavljena specifična vojna ili politička strategija. S druge strane, vlasti u Kubi nisu zvanično komentarisale ove izjave. Situacija je izazvala pažnju međunarodne javnosti, a pojedini analitičari navode da bi svaka potencijalna akcija prema Kubi mogla imati uticaj na regionalnu bezbednost i odnose u Latinskoj Americi.

U prethodnim decenijama, odnosi između Sjedinjenih Američkih Država i Kube bili su obeleženi brojnim krizama i dugotrajnim embargom, dok su napori za normalizaciju odnosa povremeno beležili napredak, a zatim stagnirali. Najnovije izjave američkih zvaničnika dolaze u kontekstu jačanja američkih aktivnosti u regionu, nakon nedavnih operacija u Venecueli i Iranu.

Za sada nije poznato da li će doći do konkretnih poteza prema Kubi, a međunarodni akteri pažljivo prate razvoj situacije, uz ocene da bi svaka eskalacija mogla uticati na širi bezbednosni i politički okvir u regionu.

Pročitaj još

Svet

Napad na ključnu infrastrukturu u Kuvajtu, osam poginulih u Karadžu

Nadležni istražuju napade na postrojenja u Kuvajtu i most u Iranu, dok je broj povređenih u Karadžu dostigao 95

Published

56 minutes ago

on

April 3, 2026

By

Nadležni istražuju napade na postrojenja u Kuvajtu i most u Iranu, dok je broj povređenih u Karadžu dostigao 95

Rat na Bliskom istoku ušao je u 35. dan, a situacija ostaje napeta nakon niza napada na infrastrukturu u regionu. Prema zvaničnim izvorima, iranske rakete pogodile su postrojenje za desalinizaciju vode i električnu energiju u Kuvajtu, izazvavši ozbiljnu štetu. Službe za vanredne situacije su na terenu i rade na održavanju sistema u funkciji.

Istovremeno, u gradu Karadž u Iranu, broj poginulih u nedavnom bombardovanju mosta B1 porastao je na osam, dok je 95 osoba povređeno. Centralni deo mosta potpuno je uništen tokom drugog talasa napada. Nadležni su potvrdili da je istraga u toku i da se preduzimaju mere za sanaciju štete i pomoć povređenima.

U vezi sa incidentom iznad Irana, nadležni su saopštili da je Teheran objavio da je oborio vojni avion, za koji tvrdi da je reč o stelt lovcu F-35, dok se na društvenim mrežama spominje mogućnost da se radi o modelu F-15E. Sudbina pilota za sada nije poznata, a zvanične potvrde iz Pentagona još nema.

U Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, sednica o rezoluciji za Ormuski moreuz uklonjena je sa dnevnog reda bez zvaničnog objašnjenja. Predstavnici Rusije i Kine izjavili su da je upotreba sile “nezakonita”.

Američki predsednik Donald Tramp oglasio se izjavom u kojoj je naveo da je vojska Sjedinjenih Američkih Država spremna za dalje akcije i najavio mogućnost gađanja mostova i elektrana u Iranu, uz poruku da iransko vođstvo mora brzo da reaguje.

“Istraga je u toku i sve nadležne službe su uključene u procenu štete i pružanje pomoći povređenima”, navedeno je u zvaničnoj izjavi.

Pročitaj još

U Trendu