Centar za istraživanje blagostanja saopštio rezultate najnovijeg izveštaja o globalnoj sreći, Srbija ostvarila najbolji plasman do sada

Finska je i ove godine proglašena za najsrećniju zemlju na svetu, deveti put uzastopno, prema najnovijem Izveštaju o svetskoj sreći koji je objavio Centar za istraživanje blagostanja sa Univerziteta u Oksfordu. Izveštaj pruža uvid u nivo zadovoljstva i percipirani kvalitet života građana u 147 država širom sveta.

Na drugom mestu nalazi se Island, dok su treća, četvrta i peta Danska, Kostarika i Švedska. Prvih deset zatvaraju Norveška, Holandija, Izrael, Luksemburg i Švajcarska. Na samom dnu liste nalazi se Avganistan.

Srbija je na ovogodišnjoj listi zauzela 30. poziciju, što predstavlja njen najbolji rezultat od kada se ovo istraživanje sprovodi. Najlošiji plasman Srbija je imala 2011. godine, kada je bila na 118. mestu, a od tada je u stalnom usponu.

Prema navodima iz izveštaja, Srbija se među analiziranim faktorima najviše istakla po pitanju takozvane društvene podrške, gde zauzima osmo mesto na svetu. Ovaj indikator meri spremnost rođaka i prijatelja da pruže pomoć u slučaju potrebe.

Izveštaj takođe navodi da se među zemljama bivše Jugoslavije najbolje rangirala Slovenija, koja je na 18. mestu. Bosna i Hercegovina zauzela je 47. poziciju, Crna Gora je na 60, Hrvatska na 70, dok je Severna Makedonija na 82. mestu.

“Društvena podrška definiše se kao odgovor na pitanje: ‘Ako ste bili u nevolji, da li imate rođake ili prijatelje na koje možete računati da vam pomognu kad god vam zatrebaju, ili ne’,” navodi se u izveštaju Centra za istraživanje blagostanja.

Zvanične institucije ističu da su rezultati ovogodišnjeg izveštaja pokazatelj napretka Srbije na listi, sa posebnim naglaskom na jačanje društvenih veza i opšteg zadovoljstva građana.

Tužilaštvo u Gracu vodi istragu, osumnjičeni u pritvoru u Austriji, obdukcija nije utvrdila tačno vreme smrti

Austrijska influenserka Štefani Pjeper (32) pronađena je mrtva u kovčegu zakopanom u šumi u Sloveniji, a njen bivši partner, Patrik M. (31), nalazi se u istražnom pritvoru u Austriji. Prema policijskim izvorima, mlada žena nestala je 23.11.2025, a nekoliko dana kasnije otkriveno je da je ubijena.

Obdukcija je pokazala da je Pjeper imala teške povrede po licu, dok je uzrok smrti još nije precizno utvrđen. Postoji sumnja da je žrtva možda bila živa u trenutku kada je stavljena u kovčeg i zakopana. “Obdukcija nije mogla nedvosmisleno da utvrdi kada je mlada žena umrla. Sasvim je moguće da je još bila živa kada su je stavili u kovčeg. Jednako je moguće da je pre toga ubijena gušenjem”, izjavio je portparol Državnog tužilaštva u Gracu, dr Kristijan Krošl.

Prema navodima iz istrage, osumnjičeni je tokom saslušanja rekao da je tokom susreta došlo do svađe, nakon čega je pokušao da spreči Pjeper da se povredi, uhvativši je za vrat. Međutim, medicinski nalazi ne potvrđuju u potpunosti njegovu verziju događaja. Nakon incidenta, osumnjičeni je prevezao telo u kovčegu u Sloveniju i tamo ga zakopao.

Branilac osumnjičenog navodi da je on u vreme događaja bio pod uticajem kokaina, ali rezultati toksikoloških analiza još nisu dostupni. Suđenje je u pripremi, a u slučaju osude osumnjičenom preti doživotna kazna zatvora.

Predsednik Srbije sazvao hitan sastanak, arapske zemlje osuđuju napade, Kuvajt prijavio napad dronom na rafineriju

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić danas će održati hitan sastanak sa nadležnim ministarstvima i institucijama radi sagledavanja situacije na tržištu goriva i stanja rezervi, nakon rasta cena nafte usled sukoba na Bliskom istoku. Sastanak je sazvan zbog naglog skoka cena sirove nafte na svetskom tržištu, koje su dostigle 112 dolara po barelu, nakon izveštaja o napadima na energetska postrojenja u regionu.

Kuvajt je saopštio da je napad dronom izazvao požar u rafineriji Mina Al-Ahmadi, jednoj od najvećih u regionu, ali prema navodima nema povređenih. Rafinerija ima kapacitet proizvodnje od 730.000 barela dnevno. Iranski mediji izvestili su o napadu na najveće svetsko nalazište prirodnog gasa, što je dodatno uticalo na svetsko tržište energenata.

Arapske zemlje, među kojima su Bahrein, Kuvajt, Liban, Katar, Saudijska Arabija i UAE, izdale su zajedničko saopštenje u kojem osuđuju „namerne napade” Irana na stambena područja, civilnu infrastrukturu i diplomatske objekte. U saopštenju su naglasili pravo na samoodbranu i pozvali Iran da odmah obustavi napade i poštuje međunarodno pravo, navodeći da se uzdrži od mera ili pretnji usmerenih na zatvaranje Ormuskog moreuza. Takođe su osudili napade Izraela na Liban i navedenu ekspanzionističku politiku u regionu.

Zvaničnici Irana su saopštili da su pogubljena trojica muškaraca osuđenih za ubistvo dvojice policajaca tokom januarskih protesta, a iranski ministar spoljnih poslova kritikovao je francuskog predsednika zbog izostanka reakcije na napade na iranska postrojenja.

Saudijski ministar spoljnih poslova izjavio je da Saudijska Arabija zadržava pravo na vojnu reakciju protiv Irana, navodeći da je poverenje u odnosima narušeno nakon iranskih projektila ispaljenih na teritoriju te zemlje. Iran je optužio Izrael za napad na postrojenja u gasnom polju Južni Pars i najavio napade na energetske ciljeve širom Zaliva.

Prema zvaničnim izvorima, povećane su bezbednosne mere u američkim vojnim bazama nakon što su dronovi primećeni iznad baze u kojoj borave visoki vojni zvaničnici SAD. Situacija na Bliskom istoku nastavlja da utiče na globalno tržište energenata, a nadležne institucije prate razvoj događaja.