Investitori u svetu prate geopolitički razvoj, dok su berzanski indeksi i cene ostalih energenata takođe u fokusu.

Cene energenata beleže značajne promene jer je cena nafte Brent porasla iznad 94 dolara po barelu nakon što su novi sukobi na Bliskom istoku uzdrmali globalno tržište, prema saopštenju. Nafta Brent zabeležila je rast od 3,99 odsto, dostigavši 94,664 dolara po barelu u 9.45 časova. Cena američke nafte WTI porasla je za 4,13 odsto i iznosila 87,793 dolara po barelu.

Prema saopštenju, investitori su reagovali na povećan geopolitički rizik nakon što je Teheran odgovorio napadima na američke vojne ciljeve u regionu. Zbog toga su očekivanja o mogućem primirju ili diplomatskom rešenju smanjena, što se odmah odrazilo na cenu nafte Brent. U međuvremenu, evropski berzanski indeksi su uglavnom zabeležili rast.

Kretanje berzanskih indeksa i energenata

Nemački DAX indeks porastao je za 0,34 odsto, dok je francuski CAC 40 zabeležio rast od 0,37 odsto. Britanski FTSE indeks povećao se za 0,11 odsto, dok je moskovski MOEX pao za 0,68 odsto. Osim toga, evropski fjučersi gasa za avgust su na otvaranju amsterdamske berze TTF dostigli cenu od 59,8 evra za megavat-sat.

Cena zlata takođe je porasla na 4.119,36 dolara za trojsku uncu, a vrednost pšenice pala je na 6,8108 dolara za bušel, što odražava promene na tržištu osnovnih roba. U međuvremenu, vrednost evra prema dolaru na valutnoj berzi Foreks iznosi 1,14126 dolara.

Uticaj izveštaja kompanija i američkih berzi

Nakon zatvaranja američkih berzi, očekuju se izveštaji o zaradi kompanija Alphabet, Tesla i IBM, koji bi mogli imati uticaj na dalja kretanja globalnih berzi. Prema poslednjim podacima, američki berzanski indeks Dow Jones porastao je za 0,74 odsto i iznosi 52.224,64 poena, S&P 500 se povećao za 0,89 odsto na 7.509,20 poena, dok je Nasdaq zabeležio rast od 1,29 odsto na 25.837,21 poen.

Cena nafte Brent ostaje u fokusu investitora, a naredni period doneće nove podatke o eventualnim promenama na tržištima, zavisno od razvoja situacije na Bliskom istoku i rezultata izveštaja najvećih svetskih kompanija.

Telo deteta iz Maroka pronađeno nakon višesatne potrage, roditelji u šoku napustili mesto nesreće

Jedna devojčica se udavila u jezeru Komo, prema saopštenju vatrogasne službe u ovom italijanskom gradu. Nesreća se dogodila tokom porodičnog izleta, kada dete nije izronilo nakon što je ušlo u vodu kod hrama Volta, u blizini takozvanih „Vrtova uz jezero” u centru grada. Devojčica je bila u Italiji sa svojim roditeljima, u poseti rođacima koji žive u okolini Monce.

Detalji događaja: devojčica se udavila u jezeru Komo

Prema zvaničnim informacijama, dete se igralo na velikom peščanom sprudu koji povremeno izlazi iznad površine, a koji je poznat kao mesto okupljanja stranih kupača iako je kupanje zabranjeno. Oko 15 časova, pretpostavlja se da je jaka vodena struja odnela devojčicu koja je iznenada nestala iz vidokruga rođaka koji su bili u vodi, kao i odraslih na obali, udaljenih svega nekoliko metara.

Prvi na lice mesta stigli su policajci koji su se zatekli u blizini, nakon što su roditelji uputili očajničke pozive za pomoć. Brza reakcija nije bila dovoljna da spreči tragičan ishod. U potrazi su učestvovali pripadnici Pomorske jedinice, vatrogasci sa čamcima i ronioci koji su helikopterom stigli iz Torina, kao i hitna pomoć.

Tok potrage i reakcije porodice

Potraga za detetom koje se udavilo u jezeru Komo trajala je do kasno uveče. Nade da će devojčica biti pronađena živa postajale su sve manje kako su sati odmicali. Na kraju je telo pronađeno, a roditelji su, prema navodima, bili u šoku i morali su da napuste mesto nesreće. Devojčica je sledećeg meseca trebalo da napuni 10 godina.

Za grad Komo, ovaj slučaj je izazvao podsećanja na prethodne nesreće, jer u poslednje dve godine nije bilo sličnih događaja na tom mestu. Između 2017. i 2023. godine, na istom delu jezera život je izgubilo više osoba, što dodatno naglašava potrebu za oprezom na ovoj lokaciji.

Istraga o okolnostima pod kojima se devojčica udavila u jezeru Komo je u toku. Zvanične službe ponovo su apelovale na poštovanje zabrane kupanja na rizičnim mestima, posebno kada su u pitanju deca.

Nakon velike pljačke, kolekcija dragulja iz galerije Apolo ostaje u trezoru dok se istraga nastavlja

Galerija Apolo u okviru Luvra u Parizu, iz koje je prošle godine ukraden krunski nakit vredan 88 miliona evra, ponovo se otvara za javnost u sredu 22. jula. Međutim, eksponati neće biti izloženi, jer su, kako je saopšteno, svi dragulji premešteni u trezor radi bezbednosti. Ova odluka dolazi nakon što je pljačka galerije Apolo u Luvru izazvala veliku pažnju javnosti i otvorila pitanja o sigurnosti muzeja.

Prema izjavama zvaničnika, galerija Apolo će se vratiti svojoj istorijskoj funkciji državne galerije iz 17. veka, ali bez izloženih kolekcija. Ministarka kulture Katrin Pegar najavila je da će prisustvovati ponovnom otvaranju. Predsednik muzeja Kristof Leribo potvrdio je da su svi dragoceni predmeti i zbirke uklonjeni iz izložbenog prostora i smešteni u sigurnu sobu bez prozora, u drugom delu muzeja.

Detalji pljačke i bezbednosne mere

U oktobru prošle godine, pljačkaši prerušeni u građevinske radnike upali su u galeriju Apolo koristeći kamionsku dizalicu. Tom prilikom ukradeno je osam komada krunskog nakita, među kojima su bile tijare, broš, ogrlice i minđuše. Tokom bekstva, počinioci su izgubili dragocenu krunu optočenu dragim kamenjem, koju je u 19. veku nosila carica Eugenija, supruga Napoleona III.

Procenjuje se da je vrednost ukradenih dragulja iznosila oko 88 miliona evra (oko 10,3 milijarde dinara). Dragulji koji nisu ukradeni sada su u posebnom trezoru, izvan prostora galerije Apolo, kako je naveo Leribo. Pljačka galerije Apolo u Luvru šokirala je svetsku javnost i ukazala na ozbiljne propuste u sistemima zaštite jednog od najposećenijih muzeja na svetu.

Uticaj pljačke na rad muzeja

Pljačka je izazvala i unutrašnju krizu u Luvru, što je rezultiralo promenama u rukovodstvu. Komisija za sigurnost muzeja u Francuskoj istakla je da su bezbednosna pitanja prethodnih godina bila zapostavljena. Osim toga, godišnje Luvr poseti oko devet miliona ljudi, pa je bezbednost izloženih predmeta od izuzetnog značaja.

Kao rezultat, povratak galerije Apolo u funkciju državne galerije iz 17. veka bez izloženih eksponata predstavlja privremeno rešenje dok traje istraga i dok se ne preduzmu dodatne mere bezbednosti. Otvaranje prazne galerije šalje poruku o važnosti zaštite kulturne baštine, ali i podseća na posledice koje je pljačka galerije Apolo u Luvru ostavila na muzej i posetioce.