Savezne službe potvrdile da su stope izostanka i dalje iznad proseka, dok zaposleni počinju da primaju zaostale zarade

Stope izostanka službenika Uprave za bezbednost saobraćaja (TSA) i dalje su povišene na većim američkim aerodromima, iako su zaposleni počeli da primaju deo zaostalih plata nakon 45-dnevne delimične obustave rada. Prema podacima savezne agencije, u nedelju je zabeležen izostanak od 10,6%, što odgovara 3.101 službeniku, dok je nekoliko dana ranije ta stopa bila 12,4%. Ove vrednosti značajno premašuju uobičajene nivoe izostanaka, koji su inače oko 2%, ukazujući na nastavak problema u kadrovskoj popunjenosti na kontrolnim punktovima bezbednosti.

Nadležni su naveli da se prosečno vreme čekanja na kontrolnim punktovima stabilizovalo početkom nedelje, ali su na određenim aerodromima zadržavanja i dalje iznad nacionalnog proseka. Na nekim lokacijama putnici su izveštavali o dužim čekanjima pri prolasku kroz bezbednosnu kontrolu, dok su drugi aerodromi zadržali standardne procedure.

Nedostatak osoblja usled izostanaka poklopio se sa periodom tokom kojeg Kongres Sjedinjenih Država nije postigao dogovor o finansiranju Ministarstva unutrašnje bezbednosti, što je prouzrokovalo kašnjenja u isplati plata zaposlenima u ovom sektoru. Zakonodavci su napustili zasedanje u petak, odlazeći na dvonedeljnu pauzu, dok su privremene mere finansiranja ostale nerešene.

Predsednik SAD je potpisao izvršno naređenje kojim je naloženo Ministarstvu unutrašnje bezbednosti da isplati plate zaposlenima TSA tokom trajanja obustave rada. Prvi deo zaostalih zarada počeo je da se isplaćuje tokom vikenda, što je potvrdio i portparol agencije.

Savezni zvaničnici navode da je povećana stopa izostanaka posledica finansijske neizvesnosti zaposlenih, ali i pojačanih opterećenja usled dužeg perioda bez primanja. Zaposleni su u prethodnim nedeljama isticali izazove sa pokrivanjem osnovnih životnih troškova zbog odloženih isplata.

Uprkos izazovima, nadležni iz TSA navode da prioritet ostaje održavanje bezbednosti putnika i da se preduzimaju mere za ublažavanje posledica smanjenog broja zaposlenih. Preduzimaju se i privremene preraspodele osoblja između aerodroma, u skladu sa potrebama na terenu.

Situacija ostaje dinamična, dok se očekuje da nastavak isplate zaostalih plata može pozitivno uticati na smanjenje izostanaka u narednim danima. Savezne službe apeluju na putnike da na vreme dolaze na aerodrome i prate aktuelne informacije o radu kontrolnih punktova.

Prema zvaničnim podacima, napadi izazvali ozbiljna oštećenja na više ključnih postrojenja, deo kapaciteta privremeno obustavljen

U poslednjih sedam dana, više napada dronovima pogodilo je rusku naftnu infrastrukturu, uključujući rafineriju Kirišinjefteorgsintez (KINEF) u Kirišiju, Lenjingradska oblast, kao i luke Ust-Luga i Primorsk na Baltičkom moru, prenose zvanični izvori. Prema saopštenju guvernera regiona Aleksandra Drozdenka, industrijska zona u Kirišiju pretrpela je štetu nakon napada bespilotnih letelica. KINEF, jedna od najvećih rafinerija u Rusiji, proizvodi benzin, dizel, kerozin i druge petrohemikalije.

Nakon serije napada, izvoz nafte i derivata iz terminala Ust-Luga i Primorsk privremeno je obustavljen. Lokalna uprava potvrđuje da je u Ust-Lugi izbio požar, dok su prema tržišnim podacima oko 40 odsto kapaciteta ruskog izvoza nafte onemogućeni. U pitanju je, kako se navodi, najteži poremećaj u snabdevanju naftom u novijoj istoriji Rusije.

Rusija je drugi najveći izvoznik nafte u svetu, a proizvodnja i izvoz ovog energenta čine značajan deo državnog budžeta. Prema proceni tržišnih analitičara, cene nafte su nakon ovih dešavanja premašile 100 dolara po barelu, što dodatno utiče na globalno tržište.

Ukrajina je tokom meseca intenzivirala napade na rusku infrastrukturu, ciljajući tri ključne luke za izvoz nafte: Novorosijsk na Crnom moru, Primorsk i Ust-Lugu na Baltičkom moru, kao i naftovod Družba prema Mađarskoj i Slovačkoj.

Istovremeno, na Bliskom istoku zabeležena je razmena pretnji između američkog predsednika Donalda Trampa i vlasti u Teheranu, što je rezultiralo odlaganjem potencijalnih vojnih udara i započinjanjem indirektnih pregovora uz posredovanje Pakistana. Tramp je upozorio da će SAD uništiti iranske elektrane ukoliko Iran ne otvori Ormuski moreuz, dok je Teheran uzvratio pretnjom napada na elektroenergetske objekte u regionu. Kasnije je potvrđeno da su dve strane, posredno, započele razgovore o prekidu vatre, pri čemu je SAD poslala plan od 15 tačaka Iranu putem posrednika iz Pakistana.

Iranski zvaničnici su odbacili tvrdnje o direktnim pregovorima, navodeći da se razgovori vode uz posrednike i da neće prihvatiti uslove koje smatraju preteranim. Među zahtevima Irana su prekid napada na njihovu teritoriju i konkretne garancije za sprečavanje ponovnog izbijanja sukoba, kao i nadoknada za pretrpljenu štetu.

“Istraga o posledicama napada je u toku i situacija se pažljivo prati”, saopštili su nadležni organi.

Vlada suočena sa ekonomskim izazovima i nesuglasicama u vrhu, prema navodima iz privatnog razgovora

Privatni razgovor, koji je nedavno procureo u javnost, otkriva ozbiljne nesuglasice na najvišem nivou iranske vlasti. Prema navodima iz transkripta, predsednik Masud Pezeškijan suočava se sa ograničenjima u obavljanju svojih dužnosti, a u razgovoru sa komandantom Revolucionarne garde, Ahmadu Vahidiju, iskazuje osećaj nemoći i pritiska.

U transkriptu se navodi da je Pezeškijan istakao važnost dogovora sa Sjedinjenim Američkim Državama za opstanak iranske ekonomije, dok u isto vreme izražava zabrinutost zbog svoje ograničene uloge i nemogućnosti da podnese ostavku ili donosi samostalne odluke. On navodno navodi: „Osećam se kao talac. Ne dozvoljavate mi da podnesem ostavku, niti mi dozvoljavate da bilo šta uradim.“

Prema navodima iz istog izvora, iranska ekonomija je pod velikim pritiskom usled inflacije i međunarodnih sankcija, dok su vojni gubici i porazi proksi saveznika dodatno oslabili poziciju režima. U razgovoru se dodatno ističe da Revolucionarna garda blokira pokušaje diplomatskog rešenja sa SAD i zadržava predsednika kao fasadu dok traje politička kriza.

Analitičari procenjuju da ovakve unutrašnje podele i pritisci ukazuju na dublju krizu u iranskom političkom sistemu. Građani, prema navodima, trpe posledice ekonomske nestabilnosti i političke paralize. Zvaničnih komentara o autentičnosti procurenog razgovora i daljim potezima vlasti za sada nema.