Zvaničnici Kube najavili izmene ekonomske politike, uz pritisak američke administracije i nestašice energenata

Vlada Kube planira da omogući kubanskim državljanima koji žive u inostranstvu, uključujući Sjedinjene Američke Države, da investiraju u preduzeća na ostrvu, izjavio je visoki državni zvaničnik tokom intervjua. Ova najava dolazi u trenutku kada se Kuba suočava sa ozbiljnom ekonomskom krizom i značajnim pritiscima američke administracije.

Zamenik premijera Kube, Oskar Perez-Oliva Fraga, rekao je da je zemlja spremna na komercijalnu saradnju sa kompanijama iz SAD, kao i sa kubanskim državljanima i njihovim potomcima koji žive u Sjedinjenim Državama. Naglasio je da su otvoreni ne samo za mala, već i za velika ulaganja, posebno u oblasti infrastrukture. Prema njegovim rečima, detalji nove politike trebalo bi da budu objavljeni tokom večeri.

Ovu najavu preneli su međunarodni mediji, dok su izveštaji ukazali da je Kuba decenijama imala ekonomiju pod snažnom državnom kontrolom, uz ograničenja za privatno preduzetništvo koja su ukinuta tek 2021. godine.

Planirane promene politike dolaze u vreme kada se Kuba suočava sa ozbiljnim izazovima, uključujući teškoće u energetskom sektoru i povremene proteste građana. Prethodno je administracija SAD uvela oštrije trgovinske mere, najavivši visoke carine na zemlje koje isporučuju naftu Kubi. Ove mere su, prema navodima izvestaja, dovele do ograničenja u snabdevanju naftom i nestašica goriva na ostrvu.

Zvaničnici SAD-a do sada nisu zvanično komentarisali najavu novih ekonomskih mera sa Kube. Međutim, izveštaji navode da je američka administracija ranije saopštila kako su aktuelni trgovinski i politički pritisci deo šire strategije prema Kubi.

Prema analitičarima, otvaranje mogućnosti za investicije državljanima Kube iz inostranstva predstavlja značajan pomak u ekonomskoj politici ostrva, koje je tradicionalno imalo ograničene veze sa dijasporom, naročito sa zajednicom u SAD. Ova inicijativa dolazi u trenutku kada su privredni izazovi i problemi sa infrastrukturom dodatno naglašeni zbog globalnih i regionalnih geopolitičkih tenzija.

Izvori navode da je energetska kriza na Kubi uslovila nestabilnost u snabdevanju električnom energijom i izazvala nezadovoljstvo među stanovništvom. U prethodnom periodu zabeleženi su protesti građana zbog uslova života, dok je vlada pokušala da odgovori merama za stabilizaciju ekonomije i privlačenje stranih ulaganja.

Ostaje da se vidi kako će nova politika uticati na ekonomski oporavak Kube i odnose sa inostranstvom, posebno imajući u vidu aktuelne međunarodne okolnosti i pritiske.

Prema zvaničnoj izjavi, kapetan Tim Hokins naveo je da je oko 200 američkih vojnika ranjeno, više od 180 se vratilo na dužnost

Oko 200 američkih vojnika ranjeno je od početka rata sa Iranom, izjavio je kapetan Tim Hokins, portparol američke Centralne komande (CENTCOM). Prema njegovim rečima, više od 180 povređenih vojnika vratilo se na dužnost nakon zadobijenih povreda.

U zvaničnoj izjavi navodi se da je od ukupnog broja ranjenih, 10 vojnika zadobilo teže povrede. Pentagon je nedavno saopštio da je od početka rata ranjeno oko 140 američkih vojnika, od kojih je osam teško povređeno.

Kapetan Hokins je precizirao da su najnoviji podaci rezultat ažurirane evidencije povreda, napominjući da je većina povređenih zbrinuta i sposobna za povratak na dužnost. “Od 200 ranjenih američkih vojnika, više od 180 se vratilo na dužnost”, izjavio je Hokins.

Nadležni organi nastavljaju sa prikupljanjem i ažuriranjem podataka o povređenima, dok se zvanični izveštaji redovno objavljuju javnosti.

Sukobi između američkih snaga i Irana doveli su do povećanja broja povređenih vojnika, a zvaničnici naglašavaju važnost pružanja medicinske pomoći i podrške vojnicima.

Bivši predsednik SAD naveo da bi bez američke intervencije došlo do trećeg svetskog rata

Donald Tramp, bivši predsednik Sjedinjenih Američkih Država, obratio se javnosti iz Ovalnog kabineta u okviru 17. dana rata protiv Irana. U svom izlaganju, Tramp je naglasio da ne želi ratove, ali je istakao da je reakcija Sjedinjenih Država bila neophodna kako bi se izbegao veći globalni sukob.

“Ne želim ratove. Oni su nasilni, opaki ljudi. Da imaju nuklearno oružje, upotrebili bi ga”, izjavio je Tramp, misleći na Iran. Dodao je da oni koji smatraju da Iran treba da poseduje nuklearno oružje, greše, jer bi, prema njegovim rečima, upotrebili to oružje ne samo protiv Izraela, već i na širem području Bliskog istoka.

Tramp je takođe pomenuo da su Iran iznenada počeli da šalju projektile u radijusu od 1.000 milja i da su eliminisali pojedine osobe odgovorne za finansije unutar svojih struktura. U obraćanju je istakao i podršku drugih zemalja tokom sukoba, navodeći da je očekivao više pomoći od pojedinih država, uključujući Kinu i Japan, i izrazio razočaranje u odnos NATO saveznika prema Sjedinjenim Državama.

“Kina i Japan ne bi trebalo da nam zahvaljuju, trebalo bi da nam pomažu. Neke zemlje su me razočarale. Problem s NATO je što ćemo mi uvek biti uz njih, ali oni neće biti uz nas”, rekao je Tramp. On je naveo da su SAD potrošile bilione dolara na odbranu drugih zemalja, dok je pomoć saveznika izostala.

Tramp je posebno istakao svoju odluku da poništi nuklearni sporazum sa Iranom koji je prethodno potpisao Barak Obama, tvrdeći da bi, da to nije učinio, Izrael bio ugrožen. “Da nisam uništio nuklearni sporazum Barka Huseina Obame sa Iranom, Izraela danas ne bi bilo”, rekao je Tramp.

Govoreći o trenutnoj situaciji, Tramp je naglasio da je svojim potezima sprečio izbijanje trećeg svetskog rata. “Da nismo reagovali protiv Irana, došlo bi do nuklearnog rata. Došlo bi do trećeg svetskog rata. Ako verujete da Iran ne bi trebalo da ima nuklearno oružje, onda mora da vam se sviđa ono što sam učinio. Oni nemaju oružje, nemaju vodstvo. Moj najveći problem je što ne znam s kim bi trebalo da razgovaram. Vrlo sam ponosan na ono što smo učinili”, izjavio je Tramp.

Na pitanje novinara o mogućem kraju rata, Tramp je odgovorio da očekuje da će sukob uskoro biti završen.