Prema najnovijim procenama, Evropa bi mogla da se suoči sa smanjenjem zaliha dizela i benzina od sredine aprila

Prema najnovijoj analizi investicione banke, cene nafte na svetskom tržištu mogle bi naglo da porastu u narednim nedeljama, dok Evropa i Azija ulaze u period rizika od nestašice goriva. Ključni putevi snabdevanja su pod pritiskom, a posledice se očekuju već tokom aprila.

Investiciona banka procenjuje da bi cene nafte mogle da dostignu između 120 i 130 dolara po barelu u kratkom roku. U slučaju nastavka poremećaja u snabdevanju kroz Ormuski moreuz do sredine maja, postoji mogućnost da cena pređe čak 150 dolara po barelu. Osnovni scenario predviđa da će poremećaji biti rešeni pregovorima, ali tek nakon perioda smanjenih zaliha i ograničene ponude, pri čemu bi cene ostale iznad 100 dolara po barelu tokom drugog kvartala.

Prve posledice očekuju se u Aziji, gde bi zemlje poput Kine i Indije, koje se u velikoj meri oslanjaju na uvoz kroz Ormuski moreuz, mogle da osete smanjenje isporuka već početkom aprila. Mere štednje se uvode u nekim državama, uključujući skraćivanje radne nedelje. U Evropi bi kritična faza mogla da nastupi oko 10. aprila, posebno za dizel, jer značajan deo uvoza dolazi sa Bliskog istoka. To bi moglo da utiče na transport, poljoprivredu i sisteme grejanja, a do kraja aprila postoji rizik od stvarne nestašice benzina i dizela u pojedinim državama, uključujući Nemačku.

Severna Amerika bi posledice poremećaja mogla da oseti nešto kasnije, sredinom aprila, dok se za Australiju procenjuje da bi mogla da bude pogođena krajem aprila. Na tržištu rafinisanih proizvoda već se beleže poremećaji, a dizel, kerozin i nafta su najkritičniji proizvodi, što utiče na industriju, avio-saobraćaj i hemijski sektor. Prvi otkazi letova i rast cena već su zabeleženi.

Stručnjaci upozoravaju da bi i u slučaju brzog smirivanja situacije posledice mogle da se osećaju još dugo, zbog već narušenih lanaca snabdevanja i neravnomernog pražnjenja skladišta. Energetska kriza razvija se u fazama, počevši od Azije, a zatim se preliva na Evropu.

Seizmološki centar saopštio da su potresi trajali dugo; izveštaja o povređenima ili šteti nema

Zemljotres jačine 4,6 stepeni po Rihterovoj skali registrovan je u Grčkoj u 6.20 časova po lokalnom vremenu, saopšteno je iz Evropsko-mediteranskog seizmološkog centra. Epicentar potresa nalazio se na dubini od pet kilometara, na udaljenosti od 149 kilometara od grada Larise.

Prema navodima seizmoloških službi, potres se osetio i u pojedinim delovima Albanije. Građani su prijavili da je potres bio snažan i da je trajao duže nego inače. Na deset kilometara od epicentra, tlo se treslo dovoljno jako da su vrata na objektima lupala, kako su naveli očevici.

Za sada nema izveštaja o povređenima ili materijalnoj šteti nakon zemljotresa. “Za sada ne postoje prijave o povređenima ili većoj materijalnoj šteti u pogođenom području”, navedeno je u zvaničnoj izjavi nadležnih službi.

Seizmolozi nastavljaju da prate stanje na terenu i prikupljaju podatke o eventualnim posledicama. Stanovništvo u pogođenoj regiji pozvano je na oprez i da prati obaveštenja nadležnih organa.

Američka vojska sprovela operaciju spasavanja, potvrđeno preusmeravanje resursa usled napetosti između Vašingtona i Teherana

Američke oružane snage izvele su hitnu operaciju spasavanja pilota koji je bio prinuđen da se katapultira iz aviona F-15E iznad jugozapadnog Irana, potvrdili su brojni zvaničnici upoznati sa tokom akcije. Prema dostupnim informacijama, američki oficir je proveo gotovo dva dana skrivajući se u planinskom području, dok su jedinice specijalnih operacija tragale za njim kako bi ga izvukle pre nego što ga pronađu iranske bezbednosne snage.

Operacija spasavanja odvijala se u trenutku pojačanih napetosti na relaciji Sjedinjene Američke Države – Iran, posebno u regionu Ormuskog moreuza, strateški važnog za svetsku trgovinu naftom. Izvori navode da su američke vlasti, uključujući tadašnjeg predsednika Donalda Trampa, preusmerile pažnju i resurse sa drugih planiranih vojnih aktivnosti, fokusirajući se na lociranje i izvlačenje pilota.

Prema navodima više američkih zvaničnika, u operaciji su učestvovale desetine pripadnika specijalnih snaga i više letelica koje su usmerene prema signalu sa uređaja za lociranje koji je nosio oboreni pilot. Spasavanje je, prema istim izvorima, izvršeno u dnevnim satima u nedelju po lokalnom vremenu.

Zvanične informacije o tačnim okolnostima obaranja aviona i eventualnim gubicima nisu objavljene. Državni mediji u Iranu izvestili su da su u operaciji spasavanja učestvovali američki transportni avion i dva helikoptera, te da su ti vazduhoplovi navodno oboreni u provinciji Isfahan. Ove tvrdnje nisu nezavisno potvrđene, a američka strana nije komentarisala izveštaje o dodatnim gubicima.

Spaseni američki pilot, prema navodima zvaničnika, prebačen je na sigurno nakon što je lociran pomoću signala sa terena. Tokom trajanja operacije, prioritet američke vojske bio je da spreči njegovo zarobljavanje od strane oružanih formacija Irana. Zvaničnici nisu naveli detalje o zdravstvenom stanju pilota, niti su objavljene informacije o eventualnim žrtvama tokom spasavanja.

Sukobljene strane nisu izdale dodatne komentare u vezi sa incidentom, dok su napetosti u regionu i dalje visoke. Ormuski moreuz ostaje ključna tačka za globalni transport energenata, a događaji poput ovih dodatno komplikuju bezbednosnu situaciju u tom delu sveta. Nezavisna potvrda svih navoda sa terena nije bila moguća u trenutku objavljivanja ovog izveštaja.