Policija sprovodi istragu nakon što je maloletnik povredio nastavnike i učenike, napadač hospitalizovan

Više osoba povređeno je jutros u napadu koji se dogodio u jednoj školi u Čeljabinsku u Rusiji. Prema prvim informacijama, učenik devetog razreda, star 15 godina, došao je u školu naoružan lukom i strelom, gasnim pištoljem i biber sprejem. On je najpre poprskao nastavnicu i nekoliko učenika biber sprejem, a zatim iz gasnog pištolja pucao jednoj devojčici u glavu, nakon čega se bacio sa četvrtog sprata školske zgrade.

Policija i hitne službe brzo su stigle na mesto događaja, a povređenima je ukazana medicinska pomoć. Napadač je preživeo pad i sa teškim telesnim povredama prevezen je u bolnicu. Devojčica kojoj je pucao u glavu nije životno ugrožena, dok su ostali povređeni takođe zbrinuti.

Policijske ekipe su na licu mesta i vrše uviđaj, a istraga o motivima napada je u toku. Kako je saopšteno, osumnjičeni učenik bio je povučen i nije se intenzivno družio sa ostalom decom.

“Istraga je u toku”, naveli su iz policije, dodajući da se preduzimaju sve mere kako bi se utvrdile okolnosti i motiv ovog incidenta.

Zvaničnici navode da je uklanjanje iranskih zvaničnika sa liste ograničeno na pet dana dok traju razgovori

Sjedinjene Američke Države i Izrael privremeno su uklonili predsedavajućeg iranskog parlamenta Mohameda Bagera Galibafa i šefa diplomatije Abasa Aragčija sa liste za eliminaciju, dok traju kontakti Vašingtona i Teherana oko mogućih mirovnih pregovora. Ova odluka, prema navodima neimenovanih američkih zvaničnika, važi najviše pet dana.

Do ove promene došlo je nakon što su se pojavile informacije o mogućem susretu američkih i iranskih pregovarača predstojećeg vikenda u Pakistanu, ali su istovremeno sa obe strane zabeležene oprečne izjave. Galibaf je dan ranije putem društvene mreže X još jednom uputio pretnje Sjedinjenim Državama, navodeći da iranske vlasti pažljivo prate kretanja američkih trupa u regionu i upozoravajući da bi svaka greška vojske SAD mogla da ima ozbiljne posledice.

U međuvremenu, vazdušne operacije SAD i Izraela protiv vojnih meta u Iranu se nastavljaju, dok se tenzije u regionu ne smanjuju. Cena sirove nafte Brent zbog ovih dešavanja nastavila je da varira i jutros je dostigla skoro 104 dolara za barel.

Nemački ministar odbrane Boris Pistorijus ocenio je aktuelni sukob na Bliskom istoku kao katastrofu za svetsku privredu. On je istakao da Nemačka ne želi da bude uvučena u rat, ali da je spremna da učestvuje u obezbeđivanju mira kada uslovi to dozvole. “Od početka nismo bili konsultovani. Niko nas ranije nije pitao. To nije naš rat i stoga ne želimo da budemo uvučeni u taj rat”, izjavio je Pistorijus.

Iako su mirovni pregovori još uvek neizvesni, privremeno uklanjanje iranskih pregovarača sa liste za eliminaciju ocenjuje se kao signal mogućeg otvaranja dijaloga, dok međunarodna zajednica pažljivo prati razvoj situacije.

Zvaničnici analiziraju potencijalne ekonomske posledice, dok portparol Bele kuće navodi da su ovakvi scenariji malo verovatni

Zvaničnici administracije Sjedinjenih Američkih Država analiziraju moguće posledice naglog rasta cena nafte, uključujući scenario u kojem bi cena mogla da dostigne 200 dolara po barelu, saopšteno je iz zvaničnih izvora. Ove analize deo su redovnih procena tokom kriznih situacija i ne predstavljaju predviđanje budućih kretanja na tržištu.

Prema navodima upućenih, cilj analize je da administracija bude spremna za različite scenarije, posebno u slučaju produženog sukoba. Ističe se da je ministar finansija SAD izrazio zabrinutost da bi sukobi mogli da dovedu do rasta cena nafte i usporavanja ekonomskog rasta. Zvaničnici finansija u više navrata upozoravali su Belu kuću na oscilacije cena nafte i benzina.

Portparol Bele kuće izjavio je da administracija redovno procenjuje različite cenovne scenarije na tržištu energije, ali je odbacio tvrdnje da se razmatra scenario u kojem bi cena nafte dostigla 200 dolara po barelu. On je naveo da ministar finansija nije bio zabrinut zbog kratkoročnih poremećaja na energetskom tržištu.

Od početka sukoba, cene nafte su u znatnom porastu. Američka cena nafte “West Texas Intermediate” porasla je za oko 30 odsto i kreće se na nivou od približno 91 dolar po barelu, dok je “Brent crude” skočila gotovo 40 odsto i trguje se za oko 102 dolara po barelu.

Ministar energetike SAD ocenio je da je scenario rasta cene nafte na 200 dolara po barelu malo verovatan. Međutim, analitičari upozoravaju da bi i niži rast cena mogao da ima značajan uticaj na ekonomiju. Procene pokazuju da bi cena od oko 170 dolara po barelu tokom nekoliko meseci mogla da poveća inflaciju u SAD i Evropi i dodatno uspori privredni rast. Kao jedan od ključnih rizika navodi se potencijalni poremećaj isporuka kroz Ormuski moreuz, kroz koji prolazi oko petina globalnog izvoza nafte i gasa.

U Sjedinjenim Američkim Državama već je zabeležen rast maloprodajnih cena benzina od oko 30 odsto. Predsednik Federalnih rezervi izjavio je da je još prerano proceniti puni uticaj rasta cena energije na američku ekonomiju.