Američki predsednik upozorio na nastavak vojnih akcija, dok delegacije SAD i Irana pregovaraju u Islamabadu

Američki predsednik Donald Tramp izjavio je da će Sjedinjene Američke Države pojačati vojne akcije protiv Irana ukoliko mirovni pregovori, koji se trenutno vode u Islamabadu, ne daju rezultate. Tramp je u telefonskom razgovoru naveo da se američki ratni brodovi dopunjuju naoružanjem i municijom, ističući da je reč o “najboljem oružju ikada napravljenom”. Pregovori u Pakistanu organizovani su nakon dvonedeljnog prekida vatre, a američku delegaciju predvode potpredsednik Džej Di Vens, specijalni izaslanik Stiv Vitkof i Trampov zet Džared Kušner.

Tramp je rekao da će biti jasno u naredna 24 sata da li su pregovori uspešni. “U toku je resetovanje. Punimo brodove najboljom municijom, najboljim oružjem ikada napravljenim — čak i boljim nego što smo ranije radili, a uništili smo ih”, izjavio je Tramp i dodao: “Ako ne postignemo dogovor, koristićemo ih, i koristićemo ih veoma efikasno”.

Iransku delegaciju u Islamabadu čine ministar spoljnih poslova Abas Aragči i predsednik parlamenta Mohamed Bager Galibaf. Prema zvaničnim informacijama, Iran insistira na svom pravu da obogaćuje uranijum, dok SAD zahtevaju da Teheran preda oko 450 kilograma obogaćenog uranijuma i omogući ponovno otvaranje Ormuskog moreuza za slobodan prolaz međunarodnih brodova.

Tramp je naglasio da je otvaranje moreuza ključni uslov za bilo kakav sporazum o prekidu vatre. Dodatni zahtevi SAD uključuju i okončanje iranske podrške regionalnim posrednicima, promene u programu balističkih raketa i ukidanje američkih sankcija prema Iranu. “Imate posla sa ljudima za koje ne znamo da li govore istinu. Nama je jasno da se rešavaju svog nuklearnog oružja, sve je nestalo. A onda izađu pred štampu i kažu: ‘Ne, želeli bismo da obogaćujemo.’ Pa ćemo saznati”, izjavio je Tramp.

Očekuje se da će naredni sati biti ključni za ishod pregovora i buduće odnose između SAD i Irana.

Bivša potpredsednica izjavila da još nije donela odluku, naglašava iskustvo i aktuelne izazove

Bivša potpredsednica Sjedinjenih Američkih Država Kamala Haris izjavila je u petak u Njujorku da razmišlja o mogućnosti kandidature za predsedničke izbore 2028. godine. Haris je ovu izjavu dala tokom konferencije Nacionalne akcione mreže, odgovarajući na pitanje o svojim političkim planovima. Tom prilikom, istakla je svoje prethodno iskustvo na mestu potpredsednice i blizinu procesu donošenja odluka u Beloj kući.

“Moguće je. Razmišljam o tome”, navela je Haris u odgovoru na pitanje vodećeg na događaju. Dodala je da je četiri godine provela kao potpredsednica, navodeći da je imala priliku da neposredno učestvuje u radu najviših institucija izvršne vlasti SAD, uključujući brojne sastanke u Ovalnom kabinetu i Sobu za krizne situacije. Haris je naglasila da je tokom poslednje godine putovala širom zemlje, posebno u južnim državama, i da je uverena da postoje pitanja koja, prema njenom mišljenju, zahtevaju promene.

Haris je 2024. godine bila kandidat Demokratske stranke za predsednika, nakon što je preuzela tu poziciju od tadašnjeg predsednika Džoa Bajdena. Na tim izborima poražena je od Donalda Trampa. Pre toga, 2020. godine pokušala je da osvoji predsedničku nominaciju Demokratske stranke, ali nije uspela, nakon čega je izabrana za potpredsedničkog kandidata uz Bajdena.

Nakon izbornog ciklusa 2024, Haris je bila manje prisutna u javnosti, a prethodne godine javno je saopštila da neće učestvovati u trci za guvernera Kalifornije. Ova odluka podstakla je nagađanja među analitičarima o njenim budućim ambicijama na saveznom nivou, posebno u kontekstu mogućih predsedničkih izbora 2028. godine.

Njen eventualni ulazak u trku za predsedničku nominaciju mogao bi uticati na političku dinamiku unutar Demokratske stranke, ali za sada nije iznela konkretne planove niti najavila formiranje izbornog štaba. Analitičari ukazuju da bi Haris, kao bivša potpredsednica i bivši kandidat, imala značajno iskustvo i prepoznatljivost u budućim predizbornim procesima. Događaj u Njujorku okupio je više potencijalnih kandidata Demokratske stranke, što ukazuje na ranu fazu priprema za naredni izborni ciklus.

Sastanak na zatvorenim vratima održan u Vašingtonu, tema bili sajber bezbednost i potencijalne pretnje prema izvorima

Predsednik Federalnih rezervi Džerom Pauel i sekretar trezora Skot Besent održali su ove nedelje sastanak sa direktorima vodećih američkih banaka, saopštili su izvori upoznati sa događajem. Sastanak je održan iza zatvorenih vrata u sedištu američkog trezora u Vašingtonu, a glavna tema bila je procena sajber bezbednosnih rizika koje donosi najnoviji veštački inteligentni model kompanije Anthropic, poznat kao Mythos.

Prema navodima izvora, među pozvanim učesnicima bio je i direktor JPMorgan Chase Džejmi Dajmon, koji nije prisustvovao sastanku. Razgovor je usledio nakon što je kompanija Anthropic, poznata po razvoju AI čatbota Claude, najavila formiranje projekta sa nekoliko velikih tehnoloških kompanija, uključujući Amazon, Apple i Nvidia, sa ciljem da se Mythos koristi za jačanje odbrambenih kapaciteta u oblasti sajber bezbednosti.

Anthropic je izjavio da neće široko plasirati Mythos model zbog njegovih naprednih mogućnosti, koje su, prema navodima kompanije, otkrile ranjivosti u vodećim operativnim sistemima i internet pretraživačima. “Uzimajući u obzir brzinu razvoja veštačke inteligencije, uskoro bi slične mogućnosti mogle postati dostupne i onima koji nisu posvećeni bezbednom korišćenju”, navedeno je u zvaničnom saopštenju kompanije Anthropic.

Kompanija je objavila da je pokrenula inicijativu pod nazivom Project Glasswing, koju opisuje kao pokušaj da se AI modeli koriste za zaštitu protiv sajber pretnji. Anthropic je istakao da je projekat usmeren na upotrebu naprednih AI alata u odbrambene svrhe.

Administracija SAD je još tokom 2023. godine identifikovala napredne AI tehnologije kao potencijalni faktor rizika za stabilnost finansijskog sistema. Tema korišćenja veštačke inteligencije u finansijskom sektoru i njeni potencijalni uticaji na ekonomiju i nacionalnu bezbednost postaju sve češće predmet razgovora među regulatorima i vodećim akterima industrije.

Zvanično nije saopšteno više detalja o zaključcima sa sastanka niti o mogućim konkretnim merama koje bi mogle biti preduzete kao rezultat ovih razgovora.