Advokati tvrde da je Krista Pajk svesna, ali oporavak ostaje neizvestan nakon neuspelih smrtonosnih injekcija

Krista Pajk preživela neuspešno pogubljenje u Tenesiju i sada se oporavlja u bolnici, kako navodi njen pravni tim. Prema izjavi doktora koji je savetovao advokate, Krista Pajk se seća svog imena i ima fragmentarna sećanja na boravak u bolnici, ali ne i na sam pokušaj pogubljenja. Ova informacija dolazi nakon što je Pajk prošle nedelje postala prva osuđenica na smrt za koju se veruje da je preživela pokušaj izvršenja smrtonosne injekcije.

Advokati su u utorak saopštili da je Pajk, koja ima 50 godina, svesna i govori, ali da je njen oporavak i dalje medicinski bez presedana. “Ona se nečega seća u vezi sa boravkom u bolnici, ali, verujem, nema sećanja na pokušaj pogubljenja”, izjavio je anesteziolog dr Džoel Zivot, koji savetuje njen tim. Dodao je da Krista može da komunicira na osnovnom nivou, ali je pogrešno procenila datum, misleći da je još uvek septembar. Takođe, Pajk je skinuta sa respiratora, nakon što su lekari radili na uklanjanju pentobarbitala iz njenog organizma.

Detalji neuspešnog pogubljenja Krista Pajk

Pajkova je dobila dve doze pentobarbitala, upotrebljeno je najmanje sedam igala, a advokati tvrde da je jedna igla izašla iz ruke savijena pod uglom od 90 stepeni. Nakon neuspelog pogubljenja, Krista Pajk je bila bez svesti i u kritičnom stanju, zbog čega je hitno prebačena iz zatvora maksimalne bezbednosti Riverbend u Nešvilu u bolnicu. Prema rečima advokata, i dalje je vezana za krevet zbog povreda na rukama, a njen trenutni oporavak je bez presedana, dok prognoza ostaje neizvesna.

“Uprkos svim izgledima, Krista Pajk je svesna, govori, te i dalje dobija intenzivnu medicinsku negu”, stoji u izjavi njenog pravnog tima. Osim toga, ističu da je proces njenog oporavka izuzetno složen i dugotrajan, a u ovom trenutku nije poznato koliko će trajati. Pajk je osuđena na smrtnu kaznu zbog brutalnog ubistva 19-godišnje školske drugarice Kolin Slemer u naletu ljubomore tokom januara 1995. godine.

Reakcije advokata i postupci nakon neuspelog pogubljenja

Advokati su zatražili od guvernera Tenesija Bila Lija da preinači kaznu Kristi Pajk, navodeći da je ona pretrpela veću kaznu od bilo koje druge osobe u istoriji američke smrtne kazne. U petak su podneli zahtev sudu da Ministarstvo za izvršenje kazni Tenesija (TDOC) sačuva sve dokaze vezane za neuspešno pogubljenje. U zahtevu su postupanje TDOC-a opisali kao “nesposobno i nepromišljeno”. Prema njihovim tvrdnjama, nijedan član tima za pogubljenje nije primetio da intravenske linije nisu postavljene pravilno ili da su vene pukle, što je dovelo do toga da pentobarbital uđe u telo delimično ili u celosti na pogrešan način.

Konačno, slučaj Krista Pajk izazvao je široku pažnju javnosti i pokrenuo diskusiju o procedurama pogubljenja u Sjedinjenim Američkim Državama. Advokati i dalje insistiraju na očuvanju svih dokaza i preispitivanju načina na koji je pokušaj pogubljenja izveden. Očekuje se da će njen oporavak potrajati, dok ostaje nepoznato kakve će biti dalje odluke institucija u ovom slučaju.

Dve najveće sindikalne organizacije u zemlji najavile su generalni štrajk 11. novembra, tražeći rešenja za stambenu krizu pred vanredne izbore.

Najveći španski sindikati, Opšti sindikat radnika (UGT) i Radničke komisije (CCOO), najavili su održavanje generalnog štrajka 11. novembra. Ova odluka dolazi u trenutku kada su rast kirija i prinudna iseljenja ključne teme uoči vanrednih izbora koji će biti održani krajem meseca. Prema njihovom saopštenju, štrajk je usmeren na rešavanje stambenih pitanja, a očekuje se formalno odobrenje i drugih sindikata.

Ovo je prvi put u poslednjih 14 godina da su dve najveće sindikalne organizacije u Španiji zajedno podržale poziv na generalni štrajk. Kako su naveli, na ovaj način žele da ukažu na hitnost rešavanja stambene krize, koja sve više pogađa građane širom zemlje.

Stambena kriza u fokusu španskog društva

Aktuelni talas protesta pokrenut je nakon što je u Madridu došlo do prinudnog iseljenja 87-godišnje žene. Taj incident izazvao je snažnu reakciju javnosti, a aktivisti su postavili kamp na jednom od centralnih trgova glavnog grada. Zbog toga, tema stambene krize postala je centralna u predizbornoj kampanji, sa posebnim naglaskom na rast cena kirija i povećanje broja iseljenja.

Protesti su dodatno pojačani nakon što je parlament prošle nedelje odbacio predložene uredbe kojima bi se smanjila prinudna iseljenja i ograničio rast kirija. Kao rezultat, premijer Pedro Sančes odlučio je da raspiše vanredne izbore za 29. novembar. Očekuje se da će upravo stambena politika biti jedno od glavnih pitanja u predstojećoj izbornoj trci.

Nedostatak stanova i porast kirija kao razlog za štrajk

Prema poslednjim podacima Banka Španije, u zemlji postoji nedostatak od oko 750.000 stambenih jedinica, a prognoze ukazuju da bi taj broj do 2028. godine mogao premašiti milion. Zbog toga, kupovina nekretnina postaje sve teža, pa se sve veći broj građana oslanja na tržište iznajmljivanja. Ovakva situacija dodatno opterećuje sektor izdavanja stanova, što posebno pogađa mlade ljude.

Istraživanje Španskog saveta mladih pokazuje da prosečna mesečna kirija iznosi čak 1.176 evra, što predstavlja gotovo 98,7 odsto prosečne mesečne plate mlade osobe u Španiji. Ova činjenica jasno pokazuje zašto je najavljeni generalni štrajk u Španiji postao centralna tema u javnosti.

Generalni štrajk u Španiji, planiran za 11. novembar, osim protesta protiv rasta kirija i prinudnih iseljenja, ima za cilj da podseti vlasti na potrebe građana i važnost rešavanja stambene krize. Sindikati poručuju da će nastaviti da se bore za prava radnika i stanovništva, a naredni dani pokazaće da li će biti postignut širi konsenzus oko predloženih mera.

Zvaničnici negirali vezu slučaja sa kugom, dok su nezavisni izvori naveli karantine i zabrinutost zbog mogućeg curenja bolesti.

Smrt laboratorijske tehničarke izazvala je zabrinutost zbog kuga u Rusiji, posebno u Sibiru, nakon što su se pojavile različite informacije o uzroku njene smrti. U početku su zvaničnici ovu smrt povezivali sa kugom, ali su kasnije demantovali tu vezu, dok su nezavisni izvori naveli uvođenje karantina i druge mere predostrožnosti.

Darija Šipilova, 28-godišnja laboratorijska tehničarka koja je radila u Institutu za borbu protiv kuge Sibira i Dalekog istoka, primljena je u bolnicu krajem septembra. Tri dana kasnije, ona je preminula u Šelehovu, gradu blizu Irkutska. Prema nekim izveštajima, smrt je nastupila 2. oktobra, iako to nije zvanično potvrđeno. U bolnici je odmah bio uveden karantin, a lokalna fabrika aluminijuma uvela je obavezno nošenje maski. Veliki javni događaj u Irkutsku je otkazan.

Zvanične reakcije i promena informacija o kuga u Rusiji

Guverner Irkutske oblasti Igor Kobzev izjavio je da je glavni ruski sanitarni inspektor doputovao kako bi istražio “sumnjivi slučaj naročito opasne infekcije”. Nadležni su identifikovali i pratili sve koji su bili u kontaktu sa Šipilovom, a prema nekim informacijama, oko 197 ljudi bilo je pod medicinskim nadzorom.

Iste večeri, guverner susedne Republike Burjatije izjavio je da je laborantkinja preminula od kuga u Rusiji. To je izazvalo nagađanja o mogućem curenju iz laboratorije, posebno nakon što je lokalni novinar naveo, bez potvrde, da je Šipilova navodno razbila epruvetu, što bi moglo biti uzrok zaraze.

Zvanično saopštenje i dalje mere predostrožnosti

Ruska Federalna služba za zaštitu prava potrošača i nadzor javnog zdravlja (Rospotrebnadzor) demantovala je ovu verziju. U saopštenju je rečeno da je laborantkinja preminula od upale pluća neutvrđenog porekla i da testiranja nisu pokazala prisustvo opasnih mikroorganizama povezanih sa njenim radom. Nakon ovog saopštenja, mediji su uklonili vesti o mogućem slučaju kuge, a gradske vlasti Bajkalska povukle su preporuku građanima da ne putuju u Šelehov.

Međutim, nezavisni lokalni portal objavio je da su najmanje četiri bolnice u Irkutsku bile zatvorene i stavljene u karantin na tri nedelje. Ova informacija nije zvanično potvrđena, ali izaziva dodatnu zabrinutost u vezi sa kuga u Rusiji.

Šta je kuga i kakav je rizik za javno zdravlje?

Kugu izaziva bakterija Yersinia pestis, koja je u prošlosti odnela veliki broj života u Evropi. Danas je ova bolest prisutna na svim kontinentima osim Okeanije. Ljudi se mogu zaraziti ujedom buve, kontaktom sa zaraženim materijalom ili respiratorno.

Prema rečima naučne novinarke Irine Jakutenko, “obični antibiotici su delotvorni protiv kuge, jer je ta bolest danas izuzetno retka i nije razvila otpornost”. SZO je kontaktirala ruske vlasti radi procene situacije, dok Evropski centar za sprečavanje i kontrolu bolesti (ECDC) i Sjedinjene Američke Države nastavljaju da prate izveštaje o slučaju kuga u Rusiji. SAD su izrazile spremnost da pomognu u suzbijanju bolesti ako bude potrebno.