Porodica tvrdi da je pomoć pozvana sa zakašnjenjem, a istraga o sumnjivoj smrti na radnom mestu u Galaciju je u toku.

Smrt žene od 58 godina na radnom mestu u rumunskom gradu Galaciju izazvala je pažnju javnosti. Događaj se desio nakon što je došlo do žestoke svađe sa nadređenima, a porodica sada traži pravdu i odgovore na mnoga pitanja. Prema rečima rođaka, došlo je do ozbiljnih propusta u pružanju pomoći, što dodatno komplikuje slučaj.

Prema saopštenju porodice, žena je imala srčanih problema i radila je na kasi jednog hipermarketa u Galaciju. Tog dana, njena direktna šefica je zatražila od nje da ode u drugo odeljenje prodavnice, iako to, kako tvrde rođaci, nije bilo u opisu njenog posla. Osim toga, žena je imala ugrađen stent i nije smela da se fizički napreže. Ova promena zadatka izazvala je napetost i dovela do verbalnog sukoba.

“Sišla je u odeljenje na dva sata, a zatim se vratila. Moja sestra joj je rekla da joj je loše i da bi želela da nastavi posao na kasi, ali joj je šefica još grublje odgovorila i rekla: ‘Radićeš ono što ja kažem’. Nakon toga, otišla je u kancelariju direktora kako bi rešila situaciju”, ispričala je sestra žrtve, Jona Jonesku.

Istraga smrti na radnom mestu u Galaciju

Nakon ovog događaja, žena se, prema navodima porodice, vratila iz kancelarije veoma crvena u licu i nervozna. Ubrzo joj je pozlilo. Kolege su izjavljivale da je počela da povraća, da joj je išla pena na usta, tresla se i kašljala. Rođaci su istakli da su nadređeni pomoć zvali sa zakašnjenjem od nekoliko desetina minuta. Kako napominju, najpre su pokušali da je pošalju kući automobilom jednog zaposlenog, a tek potom su pozvali hitnu službu.

Suprug preminule, Marijan Cigera, izjavio je da je njegova supruga duže vreme bila izložena verbalnom zlostavljanju na poslu. “To joj je pokrenulo bolest. Ona je stalno bila verbalno napadana i nije izdržala. Veoma se uznemirila i nije odmah dobila potrebnu pomoć”, rekao je Cigera.

Prema rečima reportera, žena se prethodna dva meseca kod kuće žalila na verbalno i emocionalno zlostavljanje. Na dan nesreće, šefovi su pokušali da je pošalju kući, ali je pomoć pozvana tek kasnije, kada je već bilo kasno. Prvo je bila stabilizovana i prevezena u bolnicu, ali je ubrzo preminula.

Porodica traži pravdu, istraga u toku

Porodica sada insistira na temeljnoj istrazi okolnosti pod kojima je došlo do smrti, posebno zbog navoda o zlostavljanju i kašnjenju u pružanju pomoći. Predstavnici prodavnice za sada nisu komentarisali slučaj. Nadležni organi su pokrenuli istragu kako bi utvrdili sve detalje smrti na radnom mestu u Galaciju. U međuvremenu, javnost i dalje prati razvoj događaja, očekujući da se razjasne svi aspekti ovog tragičnog slučaja.

Ruski predsednik najavio mogućnost istorijskog sastanka sa liderima SAD i Kine tokom samita APEC-a u novembru.

Vladimir Putin, predsednik Rusije, istakao je da je moguć trilateralni sastanak sa Donaldom Trampom, predsednikom SAD, i Si Đinpingom, predsednikom Kine, tokom predstojećeg samita Azijsko-pacifičke ekonomske saradnje (APEC) koji će biti održan u Kini u novembru. Prema njegovim rečima, održavanje ovakvog susreta zavisi prvenstveno od domaćina, odnosno od kineske strane, ali i od spremnosti svih učesnika da zajednički odrede teme razgovora i pravac diskusije.

Mogućnosti i značaj sastanka na samitu APEC-a

Najava mogućeg sastanka između Putina, Trampa i Si Đinpinga otvorila je pitanje kakav bi uticaj ovaj susret mogao imati na međunarodne odnose i ekonomske tokove među najvažnijim akterima APEC-a. Kako je Putin naveo, ovakav format sastanka je moguć, ali će konačna odluka biti doneta u skladu sa stavom Kine kao zemljom domaćinom. Putin je ovu mogućnost spomenuo tokom plenarne sednice međunarodnog diskusionog kluba “Valdaj”. On je naglasio da bi direktna razmena mišljenja između lidera tri velike sile bila korisna za razjašnjavanje stavova i pronalaženje zajedničkih tačaka.

Putin o temama potencijalnog trilateralnog sastanka

Prema rečima ruskog predsednika, najvažnije u pripremi ovakvog susreta jeste precizno određivanje tema za razgovor. “Najvažnije je odrediti teme za razgovor, ali će to u velikoj meri zavisiti od domaćina ovog događaja”, izjavio je Vladimir Putin. On je istakao da su ovakvi skupovi “uvek korisni” jer omogućavaju liderima da iznesu svoje stavove, ali i da čuju mišljenja drugih strana.

Uloga Kine kao domaćina i naredni koraci

Osim toga, Putin je podvukao da će Kina kao organizator samita imati ključnu ulogu u određivanju formata i sadržaja eventualnog trilateralnog sastanka. Odluka o tome da li će do susreta zaista doći biće doneta tek nakon konsultacija sa svim akterima i detaljne razrade dnevnog reda. U međuvremenu, međunarodna javnost sa pažnjom prati najave i mogućnosti koje donosi samit APEC-a, dok lideri razmatraju potencijalne koristi od direktnih razgovora na najvišem nivou. Na kraju, ostaje da se vidi da li će samit Azijsko-pacifičke ekonomske saradnje u novembru doneti istorijski susret između Putina, Trampa i Si Đinpinga, što bi svakako moglo imati efekta na dalji razvoj globalnih odnosa.

Alzaq optužen za operisanje međunarodne mreže prikupljanja sredstava za Hamas, uključujući donacije iz SAD.

Optužbe protiv Saleema Alzaqa

Federalni tužioci u Sjedinjenim Američkim Državama podigli su optužnicu protiv Saleema Alzaqa, 45-godišnjeg stanovnika Gaze, zbog navodnog upravljanja kampanjom prikupljanja sredstava za terorističku organizaciju Hamas. Prema optužnici, Alzaq je od januara 2020. do decembra 2025. godine organizovao prikupljanje više od 1,7 miliona dolara, od čega je najmanje 626,000 dolara došlo od donatora iz SAD.Saleem Alzaq, koji je član Hamasa od 2017. godine, optužen je za više krivičnih dela, uključujući pružanje materijalne podrške Hamasu i pranje novca.

Detalji optužnice i međunarodna saradnja

Optužnica detaljno opisuje kako su Alzaq i njegovi saučesnici koristili humanitarne kampanje kao paravan za finansiranje Hamasa. Pored američkih donatora, uključeni su i pojedinci iz Francuske koji su pomagali u transferu novca. Dvojica braće iz Louisiane donirala su oko 105,000 dolara, dok je jedan muškarac iz Floride uplatio skoro 50,000 dolara terorističkoj mreži.

Sudski postupak i moguće kazne

Iako Alzaq trenutno nije uhapšen i nalazi se u Gazi, suočava se s maksimalnom kaznom od 20 godina zatvora za svaku od tri glavne tačke optužnice. Dodatno, optužen je i za zaveru da prevari Sjedinjene Države, što nosi maksimalnu kaznu od pet godina zatvora.