Centralna komanda SAD saopštila da je akcija trajala sedam sati, pogođene lokacije raketa i dronova

Američke oružane snage izvele su novu seriju napada na vojne ciljeve u Iranu, u oblasti Ormuškog moreuza, tokom sedmočasovne operacije, saopštila je Centralna komanda Oružanih snaga SAD. Napadi su izvedeni borbenim avionima, dronovima i mornaričkim brodovima, a ciljevi su bili lokacije iranskih raketa, dronova, pomorskih kapaciteta i sistema obalske odbrane.

Kako je navedeno, cilj akcije je bio da se dodatno oslabi sposobnost Irana da ugrozi komercijalne brodove i civilne posade. „Američke snage ostaju budne, smrtonosne i spremne da izvrše operacije koje naloži vrhovni komandant“, navodi se u saopštenju.

Admiral Bred Kuper iz Centralne komande izjavio je da je Iran u proteklih sedam dana izveo napade na civile i komercijalne brodove, što je, prema njegovim rečima, dovelo do stradanja i povreda gotovo desetak članova posada. Takođe je naglasio da su iranske snage lansirale desetine raketa i dronova prema susednim zalivskim državama, čime je dodatno destabilizovan region.

„Američke snage smatraju Iran odgovornim za neopravdanu agresiju koja ugrožava nevine živote“, istakao je Kuper, dodavši da je vojska SAD spremna da odgovori na svaki nalog vrhovnog komandanta.

Prema zvaničnim izvorima, napadi su sprovedeni kao odgovor na kontinuirane pretnje iranskih vojnih kapaciteta po bezbednost pomorskih ruta u regionu.

Zvaničnici potvrdili da su komercijalni letovi u oblasti Vašingtona privremeno obustavljeni tokom posete iračkog lidera, uz velike poremećaje saobraćaja

Letovi na aerodromu Ronald Regan u oblasti Vašingtona privremeno su obustavljeni u utorak, što je dovelo do otkazivanja više od stotinu letova i značajnih kašnjenja. Prema navodima izvora upoznatih sa situacijom, do ovih mera došlo je zbog bezbednosnih procedura koje su sprovedene tokom zvanične posete iračkog premijera Alija al-Zaidija Sjedinjenim Američkim Državama, u vreme sukoba između Iraka i Irana.

Prema dostupnim informacijama, komercijalni letovi sa aerodroma u Vašingtonu nisu mogli da poleću niti sleću od 11.00 do oko 15.00 časova po lokalnom vremenu. Kako prenose izvori, više od 300 letova je zabeležilo kašnjenja, dok je najmanje 126 letova otkazano, prema podacima sa veb-sajta za praćenje letova.

Aerodrom Ronald Regan se nalazi u jednoj od najprometnijih i najsloženijih vazdušnih zona u Sjedinjenim Državama, gde svakodnevno stotine komercijalnih letova funkcionišu u blizini vojnih ruta i federalnih zgrada, uključujući institucije u Vašingtonu i Severnoj Virdžiniji.

Zvaničnici Bele kuće i Federalne administracije za avijaciju saopštili su da su tokom boravka iračkog premijera u glavnom gradu pravovremeno obaveštavali o razvoju situacije, kako bi se minimalizovao uticaj na putnike i saobraćaj. Deo aviona koji su već bili na pisti dobio je dozvolu za poletanje tokom privremenih prekida, dok su ostali letovi morali da čekaju na završetak predviđenih bezbednosnih procedura.

Poseta iračkog premijera održana je u trenutku povećanih bezbednosnih izazova zbog aktuelnog oružanog sukoba između Iraka i Irana. Zvaničnici su istakli da su privremene mere obustave saobraćaja sprovedene isključivo iz bezbednosnih razloga, u skladu sa standardnim procedurama prilikom dolaska visokih državnih delegacija. Precizni detalji o merama nisu objavljeni.

Vašingtonski aerodromi često primenjuju slične procedure tokom poseta stranih zvaničnika, naročito u periodima visokih tenzija ili međunarodnih kriza. Ovakve mere mogu da utiču na veliki broj putnika i letova, s obzirom na specifičnosti vazdušnog prostora iznad glavnog grada SAD.

Nezavisni izvori nisu naveli podatke o eventualnim bezbednosnim incidentima tokom trajanja mera. Letovi su nastavljeni po okončanju bezbednosnih procedura, a saobraćaj se postepeno vratio u redovan režim.

Ministarstvo za unutrašnju bezbednost SAD potvrdilo novu politiku, snimanje intervencija postaje obavezno posle nedavnih incidenata

Američko ministarstvo za unutrašnju bezbednost (DHS) saopštilo je da će svaki tim za hapšenje imigracionih i carinskih službi (ICE) imati najmanje jednog službenika sa kamerom na telu tokom operacija. Ova odluka dolazi nakon što su dva nedavna incidenta sa smrtnim ishodom, u kojima agenti nisu nosili kamere, izazvala pažnju javnosti i pitanja o transparentnosti rada.

Prema navodima DHS, prioritet je da svi ICE službenici širom Sjedinjenih Američkih Država budu opremljeni kamerama. U saopštenju se navodi da je takva mera posebno značajna zbog porasta napada na agente imigracione službe. DHS ističe da je obezbeđivanje kamera deo šireg cilja povećanja poverenja u rad službenika i dokumentovanja intervencija.

Nova politika najavljena je posle dva odvojena slučaja u kojima su, prema navodima izveštaja, agenti ICE-a upotrebili smrtonosnu silu tokom operacija. Prvi incident dogodio se u Hjustonu, gde je državljanin Meksika izgubio život tokom intervencije, dok je drugi slučaj zabeležen šest dana kasnije u Biddefordu, Maine, sa smrtnim ishodom za državljanina Kolumbije. U oba slučaja, službenici koji su učestvovali nisu imali aktivne kamere na telu tokom događaja.

Nakon pucnjave u Hjustonu, DHS je izvestio da su kamere već bile raspoređene u više od polovine ICE terenskih kancelarija, dok je ostatak planiran za opremanje u roku od 60 dana. Prema navodima zvaničnika, kašnjenje u kompletiranju opremanja pripisano je višemesečnom zastoju u finansiranju DHS-a tokom delimičnog gašenja vlade ranije tokom godine.

Portparol DHS-a naveo je da su službenici uključeni u nedavne incidente bili deo onih jedinica koje još nisu dobile kamere zbog pomenutih budžetskih ograničenja. Ministarstvo je istaklo da će nova politika biti u potpunosti sprovedena čim svi timovi dobiju potrebnu opremu, a obuka za korišćenje kamera je već u toku u preostalim kancelarijama.

Zahtev za upotrebu kamera na telu deo je sve šireg trenda među američkim agencijama za sprovođenje zakona, u cilju povećanja odgovornosti i transparentnosti. Prema izjavama DHS-a, uvođenje ove tehnologije ima za cilj da doprinese zaštiti i službenika i osoba sa kojima dolaze u kontakt tokom operacija.

Javna rasprava o radu ICE službenika postala je intenzivnija nakon pomenutih slučajeva, a brojni predstavnici lokalnih zajednica i organizacija za ljudska prava pozvali su na bržu primenu kamera. DHS je naveo da će snimci sa kamera biti korišćeni u svim relevantnim istragama, u skladu sa federalnim propisima i zakonima o privatnosti.

Očekuje se da će puna implementacija nove politike doprineti boljoj dokumentaciji službenih postupanja i omogućiti detaljniju analizu svih incidenata, čime se nastoji povećati poverenje javnosti u rad imigracionih službi.