Američke federalne vlasti potvrdile optužnice protiv dvoje osumnjičenih, istraga o incidentu i dalje traje

Dvoje američkih državljana, brat i sestra, optuženi su pred federalnim sudom nakon što je improvizovana eksplozivna naprava pronađena 16. marta 2026. godine ispred centra za posetioce vojne baze MacDill u Tampi na Floridi. Američko tužilaštvo saopštilo je da su optužnice protiv Alena Zhenga i njegove sestre Ann Mary Zheng otvorene u četvrtak, a da je istraga u vezi sa pronađenim uređajem u toku.

Prema navodima federalnih organa, sigurnosne službe baze MacDill reagovale su nakon prijave o sumnjivom paketu na ulaznom punktu. Pripadnici FBI-ove kancelarije u Tampi izjavili su da su preliminarna ispitivanja pokazala prisustvo „mogućih energetskih materijala“, dok se čeka konačna laboratorijska analiza. Eksplozivna naprava nije detonirala, a prema rečima američkog tužioca Gregorija Kehoa, mogla je predstavljati ozbiljnu pretnju po bezbednost.

FBI-jev direktor Kash Patel izjavio je na društvenim mrežama da je Alen Zheng napustio Sjedinjene Američke Države i trenutno se nalazi u Kini, dok se Ann Mary Zheng nalazi u pritvoru i tereti se za pomaganje i ometanje pravde. Njeno prvo saslušanje pred sudom održano je u četvrtak ujutru.

U saopštenju Federalnog istražnog biroa navodi se da se istraga nastavlja u saradnji sa partnerskim agencijama i da će svi odgovorni biti procesuirani, bez obzira na to gde se nalaze. Američko tužilaštvo je istaklo da motiv za postavljanje eksplozivne naprave nije poznat, ali je ukazano na moguću povezanost sa ličnim stavovima osumnjičenih prema američkoj vladi.

Ann Mary Zheng optužena je za saučesništvo i prikrivanje dokaza. Za Alena Zhenga se navodi da se nalazi van dometa američkih organa gonjenja. Nadležni su potvrdili da tokom incidenta nije bilo povređenih niti materijalne štete na objektima baze.

Baza MacDill u Tampi predstavlja važan vojni objekat u okviru američkih oružanih snaga i sedište je nekoliko ključnih vojnih komandi. Slučaj ostaje pod istragom federalnih i lokalnih organa, dok se očekuje dodatna laboratorijska analiza eksplozivnog materijala.

Zvaničnici nisu izneli više informacija o potencijalnim razlozima za postavljanje uređaja niti o prethodnim vezama osumnjičenih sa vojskom ili bazom. Dalji tok postupka zavisiće od rezultata istrage i eventualne saradnje sa međunarodnim institucijama.

Tim naučnika potvrdio prisustvo kofeina, lekova protiv bolova i kokaina kod ajkula, uticaj na zdravlje životinja još nije u potpunosti poznat

Naučnici su u novoj studiji izvestili da su ajkule u vodama oko Bahama izložene raznim supstancama, uključujući kofein, lekove protiv bolova i kokain. Istraživanje je sprovedeno analizom uzoraka krvi 85 ajkula iz pet različitih vrsta, koje su uhvaćene oko šest kilometara od obale udaljenog ostrva. Prilikom analize, istraživači su testirali prisustvo 24 različite supstance, među kojima su bile i legalne i ilegalne droge.

Prema rezultatima studije, kod 28 ajkula utvrđeno je prisustvo kofeina, dva uobičajena protivupalna leka koji se mogu nabaviti bez recepta, kao i kokaina u jednom slučaju. Neki primerci su bili pozitivni na više od jedne supstance. Naučnici navode da su lekovi, ilegalne droge i slične supstance sve češće prepoznate kao zagađivači koji predstavljaju novo pitanje za očuvanje morskih ekosistema.

Autori studije ističu da su oblasti koje prolaze kroz ubrzanu urbanizaciju i razvoj turizma posebno izložene ovom problemu. Ovo istraživanje je prvo koje se bavi prisustvom ovakvih zagađivača kod ajkula u Bahamima. “Iako otkriće kokaina, koji je ilegalna supstanca, često privlači pažnju, raširenost kofeina i farmaceutskih proizvoda u krvi analiziranih ajkula jednako je značajna”, navela je vođa tima Nataša Vosnik, zoolog i profesor na Federalnom univerzitetu Parana u Brazilu.

Vosnik ističe da su u pitanju legalne supstance koje se često konzumiraju i često zanemaruju kada je u pitanju njihov uticaj na životnu sredinu, ali da su tragovi jasno uočljivi kod morskih životinja. Naučnici napominju da efekti ovih supstanci na zdravlje i ponašanje ajkula još nisu u potpunosti poznati i da su potrebna dodatna istraživanja kako bi se utvrdio njihov dugoročni uticaj na morske ekosisteme.

Studija zaključuje da je neophodno pratiti prisustvo farmaceutskih i drugih hemijskih supstanci u životnoj sredini, posebno u oblastima sa intenzivnim ljudskim aktivnostima, kako bi se bolje razumelo njihovo potencijalno dejstvo na morske organizme.

Senat odbio amandman o foto-identifikaciji za birače; rasprava o izbornom zakonu i dalje traje, saopštili zvaničnici

Amandman kojim bi se uveo zahtev za ličnu foto-identifikaciju prilikom glasanja nije usvojen u američkom Senatu 26. marta 2026. godine. Rasprava je vođena tokom razmatranja izbornog zakona poznatog kao SAVE America Act. Prema zvaničnim informacijama, Senat je odbio amandman sa 53 glasa za i 47 protiv, što nije bilo dovoljno da se dostigne prag od 60 glasova potrebnih za njegovo usvajanje.

Predlog je podneo senator Džon Hjasted iz Ohaja, a njime su kao validni dokumenti za identifikaciju predviđeni vozačka dozvola, državna lična karta, pasoš, vojna ili plemenska identifikacija. Prema navodima predlagača, ovakvi dokumenti su već široko korišćeni u svakodnevnom životu građana SAD.

Senat je razmatrao amandman u sklopu višenedeljne debate o širem izbornom zakonu, koji predviđa i obaveznu proveru državljanstva prilikom registracije za glasanje i određene oblike lične identifikacije na biračkom mestu. Iako je predsednik Donald Tramp pozvao republikanske članove Senata da pronađu način za usvajanje zakona, nije postignut konsenzus potreban za njegovo izglasavanje.

Vođa demokrata u Senatu Čak Šumer izjavio je tokom rasprave da bi predloženi amandman uveo najstrože jedinstveno pravilo za identifikaciju birača na saveznom nivou u SAD, ukidajući postojeće različite regulative u 50 saveznih država. On je ocenio da bi takvo rešenje predstavljalo “previše restriktivan, jedinstveni pristup” za sve savezne izbore.

Republikanski senatori, uključujući Džona Tun-a iz Južne Dakote, istakli su da su predloženi identifikacioni dokumenti oni koje građani već poseduju i svakodnevno koriste. Prema njihovim navodima, cilj amandmana je jačanje poverenja u izborni proces kroz standardizovanu proveru identiteta.

Debata o izbornom zakonu nastavlja se u Senatu, dok trenutni predlozi nisu dobili potrebnu podršku za usvajanje. Glasanje o amandmanu deo je šire rasprave o reformi izbornog sistema u Sjedinjenim Američkim Državama.