Iranski lider poslao poruku podrške Hezbolahu, uz najavu kontinuiteta politike prema američkim i izraelskim snagama

Modžtaba Hamnei, novi vrhovni vođa Irana, uputio je zvaničnu poruku Naimu Kasemu, generalnom sekretaru Hezbolaha, izražavajući zahvalnost i podršku ovoj organizaciji. Prema dostupnim informacijama, Hamnei je naglasio da Iran ostaje uz grupe koje deluju protiv američkih i izraelskih snaga širom Bliskog istoka.

U poruci, Hamnei je pohvalio Hezbolah zbog, kako je naveo, “istrajnosti, postojanosti i strpljenja” u borbi protiv, navodno, “najsurovijih neprijatelja islamskog sveta”. Iranski mediji prenose da je ova poruka signalizirala kontinuitet spoljnopolitičke strategije Irana nakon promene na vrhu vlasti.

Hamnei je istakao da će Teheran nastaviti da podržava savezničke oružane grupe u regionu, uprkos ratnim dešavanjima i pritiscima iz Vašingtona i Tel Aviva. Od početka rata 28. februara, Hamnei se nije pojavljivao u javnosti, a iz Teherana su pristizale uglavnom pisane ili posredno prenete poruke. Prema navodima diplomatskih izvora, Hamnei se nalazi u Iranu, ali izbegava javne nastupe od preuzimanja funkcije vrhovnog vođe.

Zapadni i izraelski zvaničnici smatraju da je Hamnei ranjen u napadu u kojem je stradao njegov otac, ajatolah Ali Hamnei, kao i više članova porodice. Zvanične potvrde o njegovom zdravstvenom stanju ili daljim planovima za javna obraćanja za sada nema.

“Iran ostaje privržen podršci savezničkim grupama u regionu”, navodi se u poruci Modžtabe Hamneija.

Regionalni analitičari ocenjuju da ovakve poruke ukazuju na odlučnost iranskog rukovodstva da zadrži dosadašnji kurs uprkos promenama na vrhu vlasti i pritiscima iz inostranstva.

Zamenik ministra spoljnih poslova Bugarske ističe da parlament nije doneo odluku o vojnom angažovanju, diplomatska komunikacija sa Teheranom se nastavlja

Ministarstvo spoljnih poslova Irana uputilo je zvaničnu notu ambasadi Bugarske u Teheranu, pozivajući Sofiju da se uzdrži od aktivnosti koje bi mogle predstavljati podršku Sjedinjenim Američkim Državama, uključujući korišćenje američkih aviona na aerodromu ‘Vasil Levski’. Iran je u upozorenju naveo da zadržava pravo na preduzimanje mera u cilju zaštite svog suvereniteta.

Zamenik ministra spoljnih poslova Bugarske Marin Rajkov izjavio je da bugarski parlament nije usvojio odluku kojom se zemlja obavezuje na učešće u vojnim akcijama povezanih sa trenutnim konfliktom. Rajkov je naglasio da se radi o planiranoj vojnoj vežbi i da prisustvo američke avijacije ne menja trenutni diplomatski ili bezbednosni status Bugarske.

U saopštenju iz Irana navodi se da su avioni-cisterne na aerodromu ‘Vasil Levski’, kao i prisustvo američkih vojnih aviona, deo podrške operacijama protiv Irana. Bugarska strana, međutim, poručuje da je komunikacija sa Teheranom redovna i da su iranske vlasti obaveštene o neutralnom stavu Bugarske prema aktuelnim događajima.

“Bugarska nije uključena u ratne sukobe i nema nameru da učestvuje u vojnim operacijama koje su povezane sa trenutnom regionalnom eskalacijom,” izjavio je Rajkov. Dodao je da raspoređeni avioni u Bugarskoj ne učestvuju u napadima na Iran.

Prema navodima bugarskih zvaničnika, diplomatski odnosi sa Iranom ostaju na uobičajenom nivou, a sve aktivnosti na teritoriji Bugarske sprovode se u skladu sa međunarodnim pravom.

Prema podacima američkog automobilskog udruženja, prosečna cena goriva nastavila je rast zbog poremećaja u svetskoj naftnoj ponudi

Prosečna cena benzina u Sjedinjenim Američkim Državama dostigla je 4,06 dolara po galonu 1. aprila 2026. godine, prema najnovijim podacima Američkog automobilskog udruženja (AAA). Ovaj porast dolazi nakon što su dan ranije cene premašile granicu od 4 dolara, što je najviša vrednost od avgusta 2022. godine.

Glavni razlog rasta cena goriva je nastavak sukoba u Iranu, koji utiče na globalnu ponudu nafte. Prema izveštajima, rat u Iranu je doveo do poremećaja u transportu nafte kroz moreuz Hormuz, kroz koji prolazi oko petina svetske nafte. Analiza Lloyd’s List Intelligence navodi da je većina brodova koji sada prolaze kroz ovaj strateški prolaz povezana sa Iranom, dok je komercijalni saobraćaj značajno smanjen.

Prema podacima, cena benzina je 0,05 dolara viša nego prethodnog dana, 1,08 dolara viša nego pre mesec dana i 0,86 dolara viša nego u istom periodu prošle godine. Cena dizela na isti datum iznosila je 5,49 dolara po galonu. Ovi podaci ukazuju na rast od 36% u prosečnoj ceni benzina od početka sukoba.

Prema američkoj Administraciji za energetske informacije, nafta Brent čini oko 51% ukupne cene galona benzina u SAD, što znači da promene na svetskom tržištu direktno utiču na potrošače.

U kontekstu trenutne situacije, američki predsednik Donald Tramp izjavio je za lokalne medije da očekuje pad cena goriva kada se sukob završi. Bela kuća je saopštila da će predsednik održati obraćanje u sredu uveče, tokom kojeg će izneti najnovije informacije o situaciji u Iranu. Portparolka Bele kuće Karolin Levitt je putem društvenih mreža navela da će predsednik u obraćanju pružiti ažurirane informacije o sukobu i naporima za postizanje sporazuma.

Zbog trenutne blokade moreuza Hormuz i neizvesnosti na svetskom tržištu, stručnjaci očekuju da će cene goriva ostati na povišenom nivou dok se ne pronađe rešenje za trenutni sukob. Situacija na Bliskom istoku nastavlja da značajno utiče na ekonomske tokove i svakodnevni život građana u Sjedinjenim Državama, a dalje promene u cenama zavisiće od razvoja događaja u regionu.