Nadležni istražuju napade na postrojenja u Kuvajtu i most u Iranu, dok je broj povređenih u Karadžu dostigao 95

Rat na Bliskom istoku ušao je u 35. dan, a situacija ostaje napeta nakon niza napada na infrastrukturu u regionu. Prema zvaničnim izvorima, iranske rakete pogodile su postrojenje za desalinizaciju vode i električnu energiju u Kuvajtu, izazvavši ozbiljnu štetu. Službe za vanredne situacije su na terenu i rade na održavanju sistema u funkciji.

Istovremeno, u gradu Karadž u Iranu, broj poginulih u nedavnom bombardovanju mosta B1 porastao je na osam, dok je 95 osoba povređeno. Centralni deo mosta potpuno je uništen tokom drugog talasa napada. Nadležni su potvrdili da je istraga u toku i da se preduzimaju mere za sanaciju štete i pomoć povređenima.

U vezi sa incidentom iznad Irana, nadležni su saopštili da je Teheran objavio da je oborio vojni avion, za koji tvrdi da je reč o stelt lovcu F-35, dok se na društvenim mrežama spominje mogućnost da se radi o modelu F-15E. Sudbina pilota za sada nije poznata, a zvanične potvrde iz Pentagona još nema.

U Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, sednica o rezoluciji za Ormuski moreuz uklonjena je sa dnevnog reda bez zvaničnog objašnjenja. Predstavnici Rusije i Kine izjavili su da je upotreba sile “nezakonita”.

Američki predsednik Donald Tramp oglasio se izjavom u kojoj je naveo da je vojska Sjedinjenih Američkih Država spremna za dalje akcije i najavio mogućnost gađanja mostova i elektrana u Iranu, uz poruku da iransko vođstvo mora brzo da reaguje.

“Istraga je u toku i sve nadležne službe su uključene u procenu štete i pružanje pomoći povređenima”, navedeno je u zvaničnoj izjavi.

Stručnjaci ukazuju na razliku između zvaničnih saopštenja i stvarnog stanja na terenu u istočnoj Ukrajini

Ministarstvo odbrane Rusije objavilo je u aprilu 2026. godine da je Luganska oblast u istočnoj Ukrajini potpuno pod ruskom kontrolom, što predstavlja treće takvo proglašenje u poslednje četiri godine, prema zvaničnim izvorima. Ova objava dolazi nakon prethodnih saopštenja iz jula 2022. i jula 2025. godine, kada su ruski zvaničnici i lideri samoproglašene Luganske Narodne Republike već saopštili da je oblast “oslobođena”.

Prema dostupnim analizama vojnih stručnjaka i satelitskim snimcima, ruske snage su u proteklih godinu dana na ovom delu fronta napredovale od jednog do dva kilometra. Najnovije “oslobađanje” odnosi se na zauzimanje nekoliko sela, dok su pojedini delovi oblasti i dalje pod kontrolom ukrajinske vojske.

Zvaničnici navode da se objave o “konačnoj kontroli” koriste za domaću javnost i kao diplomatski argument, iako se na terenu i dalje vode borbe. “Ove izjave služe kao dokaz napretka i pokušaj pritiska na Kijev,” navode analitičari.

Dok su ruske vlasti proslavile završetak operacije, na terenu su zabeleženi sukobi za manja naselja i šumske pojaseve, uz velike gubitke u ljudstvu i tehnici. Prema izveštajima, razlika između 99% i 100% kontrole predstavlja značajnu temu u informacijskom prostoru, iako na terenu može značiti samo pomeranje linije fronta za nekoliko stotina metara.

Zvaničnici ističu da će se pažnja sada usmeriti na Donjecku oblast, dok se saopštenja o “oslobađanju” Luganska koriste za učvršćivanje narativa o neprekidnom napretku. “Istraga je u toku i prati se razvoj situacije na frontu,” navode izvori.

Evropski komesar za energetiku najavio dugotrajne visoke cene i moguće racionalizacije goriva

Evropski komesar za energetiku Dan Jergensen izjavio je da se Evropska unija suočava sa dugotrajnom energetskom krizom usled ratnih dešavanja na Bliskom istoku, navodeći da će cene energije ostati na visokom nivou tokom narednog perioda. Ova izjava data je u intervjuu, gde je naglašeno da Brisel razmatra i ekstremne mere, uključujući racionalizaciju goriva.

Jergensen je upozorio da bi situacija sa snabdevanjem kritičnim proizvodima, poput dizela i avio-goriva, mogla postati još teža u predstojećim nedeljama. Haos na tržištu dodatno je podstaknut zatvaranjem Ormuskog moreuza i napadima na infrastrukturu u Persijskom zalivu.

Prema njegovim rečima, iako Evropska unija još uvek nije u potpunosti blokirana u pogledu snabdevanja energentima, postoji mogućnost dodatnog oslobađanja strateških rezervi nafte kako bi se postigla stabilizacija tržišta. Komesar je dodao da Brisel aktivno radi na pripremi planova za najgore scenarije.

“Ovo će biti dugotrajna kriza. Cene energije će ostati visoke veoma dugo”, izjavio je Jergensen, podvlačeći da se Unija u međuvremenu sve više oslanja na snabdevanje iz Sjedinjenih Američkih Država i drugih partnerskih zemalja.