SAD i Kina dogovorile su nastavak jednogodišnjeg primirja do januara 2027, dok Peking predlaže širi trgovinski sporazum.

Američki predsednik Donald Tramp i kineski predsednik Si Đinping postigli su dogovor o produženju jednogodišnjeg trgovinskog primirja do januara 2027. godine, neposredno pre početka samita u Vašingtonu. Ova odluka dolazi dok Kina najavljuje novi, obimniji trgovinski sporazum, a sastanak dvojice lidera u Beloj kući privlači pažnju globalne javnosti.

Primirje u trgovinskom ratu SAD i Kine: dogovor i simbolika

Si Đinping je sinoć sleteo u zajedničku bazu Endrjuz kod Vašingtona, gde su ga dočekali Tramp i prva dama Melanija. Ovaj susret predstavlja prvi dolazak kineskog predsednika u američku prestonicu od 2015. godine. Tokom ceremonije dočeka, dvojica lidera su razmenila pozdrave na crvenom tepihu, dok su iznad njih leteli bombarderi B1, a počasna garda odala vojni pozdrav. U međuvremenu, američki ministar finansija Skot Besent izjavio je da se primirje u trgovinskom ratu, koje je trebalo da istekne 10. novembra, sada produžava do 10. januara 2027. godine.

Predlog za širi trgovinski sporazum i ključni detalji samita

Prema saopštenju, Kina je predložila veći trgovinski sporazum, o kojem se očekuje razgovor tokom samita. Dogovor o produženju primirja rezultat je intenzivnih razgovora američkog i kineskog ministra finansija u prethodnim danima. Si Đinping boravi u hotelu “Valdorf Astorija”, koji je ranije bio u vlasništvu Donalda Trampa, dok je prethodnu posetu proveo u državnoj rezidenciji Bler haus.

Razgovori o trgovini, veštačkoj inteligenciji i Tajvanu

Tramp i Si će danas i u petak ujutru po vašingtonskom vremenu prisustvovati nizu sastanaka i kulturnih događaja. Očekuje se da će posebnu pažnju posvetiti trgovinskom ratu, kao i otvaranju dijaloga o razvoju veštačke inteligencije i rizicima koje tehnologija donosi. Takođe, tema Tajvana biće deo razgovora, s obzirom na ranije izjave američkog predsednika o prodaji oružja Tajvanu kao mogućem pregovaračkom adutu.

Poruke lidera i značaj 2026. godine za odnose SAD i Kine

U zvaničnoj izjavi, Si Đinping je istakao zadovoljstvo državnom posetom i naglasio da bi SAD i Kina trebalo da budu partneri, a ne rivali. Dodao je da će 2026. godina biti ključna za odnose dve zemlje. “Dve strane treba da rade na izgradnji stabilnih odnosa, sa saradnjom kao glavnim osloncem”, poručio je Si. On je izrazio uverenje da je moguće pronaći pravi pristup za uspešnu saradnju u novoj eri. Konačno, sastanak u Vašingtonu predstavlja treći susret Trampa i Sija od Trampovog povratka na predsedničku funkciju prošle godine. Međunarodna pažnja usmerena je na to kakav će ishod doneti produženo primirje u trgovinskom ratu SAD i Kine i da li će novi predlog Pekinga pokrenuti talas promena u svetskoj ekonomiji.

Nadležne službe ističu da za sada nema izveštaja o šteti ili povređenima, a sve informacije se pažljivo proveravaju.

Snažan zemljotres jačine 5,5 stepeni Rihterove skale pogodio je istočnu Tursku u četvrtak, 24.09.2026. godine, oko 9.40 časova po lokalnom vremenu. Prema izveštajima seizmoloških centara, epicentar je registrovan na koordinatama širine 37.471 i dužine 38.7869, dok je hipocentar bio na dubini od približno 8 kilometara ispod površine Zemlje.

Zemljotres je izazvao uznemirenost među stanovništvom u pogođenom regionu, ali prema zvaničnim informacijama, za sada nema prijavljenih materijalnih šteta niti povređenih osoba. Nadležne službe nastavljaju sa praćenjem situacije i ističu da je stanje pod stalnim nadzorom.

Detalji o zemljotresu i reakcija službi

Prema Evropsko-mediteranskom seizmološkom centru, zemljotres magnitude 5,5 bio je dovoljno snažan da se oseti u širem području Turske, a najviše su ga primetili stanovnici istočnih regija. Takođe, zbog dubine hipocentra od oko 8 kilometara, podrhtavanje tla je bilo jasno primetno u okolnim mestima, ali bez posledica po infrastrukturu.

Nadležne institucije su odmah reagovale nakon što su registrovale potres. Timovi su angažovani kako bi proverili stanje na terenu i procenili eventualne posledice. Međutim, do ovog trenutka, nije prijavljena ni jedna ozbiljna šteta, niti su evidentirani ugroženi građani.

Uloga nadležnih službi i dalje praćenje

Osim toga, stručnjaci upozoravaju da je nakon svakog zemljotresa moguće pojavljivanje slabijih naknadnih potresa, zbog čega se apeluje na građane da ostanu obazrivi. Takođe, službe za vanredne situacije stalno proveravaju stanje objekata i infrastrukture kako bi, ukoliko bude potrebno, odmah reagovale.

U međuvremenu, stanovništvu se savetuje da prati zvanična saopštenja i informacije o eventualnim daljim aktivnostima. S obzirom na to da je zemljotres jačine 5,5 pogodio istočnu Tursku, pažnja javnosti je usmerena na sve nove podatke koje nadležne službe objavljuju.

Na kraju, stručnjaci ukazuju da je za sada situacija pod kontrolom i da nema razloga za paniku. Sve službe ostaju pripravne dok se stanje potpuno ne stabilizuje.

Produžena misija nosača aviona ‘USS Abraham Linkoln’ donela zabrinutost zbog mentalnog zdravlja mornara, bez smrtnih slučajeva.

Osam pripadnika Mornarice SAD sa nosača aviona USS Abraham Linkoln pokušalo je samoubistvo tokom produžene misije, navodi se u pismu koje je zvaničnik Mornarice uputio američkim senatorima. Prema saopštenju, broj pokušaja samoubistva obuhvata članove posade, mornare iz brodskog avio-krila, štaba udarne grupe, eskadre razarača i pratećih eskadrila. Broj pripadnika u udarnoj grupi iznosi oko 7.500, od kojih su većina mornari. Pismo je upućeno senatorki Kirsten Džilibrand, članici Odbora za oružane snage.

Najnoviji podaci Mornarice SAD izazvali su zabrinutost zbog mentalnog zdravlja posade. Dužina misije, koju su pojedini mornari opisali kao izuzetno zahtevnu, prema navodima iz pisma, povezala se sa nestašicom zaliha i padom morala. Zvaničnici su naglasili da nijedna smrt tokom ove misije nije bila posledica samoubistva, ali su dva pokušaja skakanja u more već ranije zabeležena dok je “Linkoln” bio na Bliskom istoku i podržavao operacije u ratu u Iranu. Nema detalja o preostalih šest pokušaja, navodi se u zvaničnom pismu.

Zabrinutost zbog uslova na brodu i odgovori Mornarice SAD

Senatorka Džilibrand izrazila je zabrinutost zbog uslova i medicinskih resursa na brodu, navodeći u svom saopštenju da su uslovi na “Linkolnu” ozbiljni i pogoršavaju se. Istakla je da trupe i njihove porodice svakodnevno podnose velike žrtve. Takođe je kritikovala predsednika SAD Donalda Trampa, koji je ranije ocenio da misija “ni približno ne traje dovoljno dugo”.

Nosač aviona “Linkoln” bio je na moru bez pristajanja u luku čak 286 dana, podržavajući američke vojne operacije. Uobičajene misije traju šest do sedam meseci, uz redovna pristajanja radi dopune zaliha hrane. Ova misija je počela u novembru, a prvobitno je trebalo da se završi u maju. Međutim, produžena je nakon što je rat počeo u februaru. Brod se ovog meseca zaustavio na Tajlandu i trenutno plovi nazad ka San Dijegu nakon zadržavanja na Guamu.

Podrška za mentalno zdravlje i zvanične izjave

U zvaničnoj izjavi, predstavnici Mornarice SAD naglasili su da svaku pretnju dobrobiti pripadnika shvataju ozbiljno. Posadi su na raspolaganju sveštenici, medicinsko osoblje i stručnjaci za mentalno zdravlje, kako bi se problemi prepoznali i rešavali što pre. Na brodu se nalaze pet sveštenika, klinički psiholog, klinički socijalni radnik, tehničari za behaviorističko zdravlje i integrisani savetnik za prevenciju. Prema rečima zvaničnika, dobrobit pripadnika službe ostaje najviši prioritet.

Rodbina članova posade, kako je objavljeno, istakla je zabrinutost zbog nestašice hrane i niskog morala, ukazujući na to da produženi boravak na moru negativno utiče na mentalno zdravlje mornara. Međutim, pojedini vojni zvaničnici umanjuju značaj ovih tvrdnji, navodeći da su problemi rešeni pre nekoliko meseci i da nije zabeležen porast suicidalnih ideja ili pokušaja samoubistva na brodu.

Dalji koraci i nadzor nad mentalnim zdravljem na brodu

U pismu je istaknuto da je Mornarica SAD na raspolaganju članovima posade i njihovim porodicama za sva pitanja i podršku. Nastavlja se praćenje mentalnog zdravlja i pregled uslova na nosaču aviona “USS Abraham Linkoln”, kako bi se očuvala bezbednost i dobrobit svih pripadnika tokom trajanja i završetka misije.