Nove analize ukazuju da veštačka inteligencija češće širi zvanične narative i cenzuriše kritike autokratskih vlasti

Najnovija istraživanja otkrivaju da su zapadni AI modeli postali oruđe za širenje državne propagande autoritarnih režima. Prema rezultatima studije objavljene u časopisu Nature i izveštaju Odbora za nadzor kompanije Meta, vodeći sistemi poput ChatGPT-a i Claude-a sistematski cenzurišu kritike diktatura i favorizuju zvanične narative Pekinga. Ovi nalazi posebno ističu kako je četvrtina sadržaja na kineskom jeziku, kojim se obučavaju najpopularniji AI modeli, pod direktnom kontrolom kineske države.

Veštačka inteligencija je, kako navode autori studije, izložena velikim količinama javno dostupnih podataka koje režimi prilagođavaju sopstvenim potrebama. Na taj način, autokratske vlasti koriste globalne baze podataka za dugoročno oblikovanje informacija i kontrolu narativa. Analiza pokazuje da AI modeli, kada generišu odgovore na kineskom jeziku, u 88 odsto slučajeva pozitivno ocenjuju Komunističku partiju Kine.

Veštačka inteligencija i cenzura kritike autoritarnih režima

Odbor za nadzor kompanije Meta sproveo je dodatno istraživanje o tome kako AI modeli reaguju na političke upite. Prema dobijenim podacima, postoji više nego dvostruko veća verovatnoća da AI modeli odbiju zahtev koji sadrži kritiku represivnih lidera nego zahtev sa kritikama na račun demokratski izabranih političara. Na taj način, prema analizi, proces „pranja cenzure“ omogućio je autoritarnim režimima da svoju kontrolu medija prenesu na globalne digitalne platforme.

Takođe, studije ukazuju da je neutralnost zapadnih AI sistema dovedena u pitanje, jer su podaci kojima se modeli obučavaju sve više infiltrirani propagandnim sadržajem država sa čvrstom kontrolom medija. Ove promene utiču na pouzdanost informacija koje korisnici dobijaju putem veštačke inteligencije i oblikuju globalni informacioni prostor.

Izazovi za tehnološke kompanije i budućnost AI modela

Tehnološki giganti sada se suočavaju sa ključnim izazovom: kako zaštititi veštačku inteligenciju od uticaja sistemske državne propagande. Prema autorima studije, infiltracija državnih narativa u skupove podataka ne samo da utiče na rezultate, već i otežava očuvanje objektivnosti i pouzdanosti AI modela na globalnom tržištu.

Osim toga, analitičari napominju da bi rešenje ovog problema moglo biti presudno za očuvanje slobode govora i informacija u digitalnom dobu. S obzirom na rastuću ulogu veštačke inteligencije u oblikovanju javnog mnjenja, sprečavanje širenja propagande putem AI postaje jedan od prioriteta za budućnost tehnološkog razvoja.

Sudski pozivi za Donalda Trumpa mlađeg, Ivanku Trump i Jareda Kushnera u okviru odbrane od tužbe za klevetu

Pozadina slučaja

BBC se obratio Okružnom sudu na jugu Floride tražeći odobrenje za izdavanje sudskih poziva trojici članova porodice bivšeg predsednika Donalda Trumpa. Ovo je deo pravne strategije britanske javne medijske kuće u odbrani protiv tužbe za klevetu koju je Trump podneo, a koja je teška 10 milijardi dolara. Donald Trump Jr., Ivanka Trump i Jared Kushner pozvani su da dostave svedočenja i dokumentaciju vezanu za događaje 6. januara 2021. godine, kada su pristalice tadašnjeg predsednika napale Kapitol SAD-a.

Detalji zahteva za poziv

Pravni tim BBC-a tvrdi da navedene osobe imaju lično znanje i verovatno poseduju, čuvaju ili kontrolišu zapise koji su relevantni za više elemenata tužbenog zahteva protiv BBC-a. Sud je dao rok do petka advokatima gospodina Trumpa da odgovore na podnesak. Alejandro Brito, advokat koji zastupa Trumpa, nije odmah odgovorio na zahtev za komentar koji je uputila CBS News.

Odgovor Trumpovog pravnog tima

Portparol pravnog tima gospodina Trumpa poslao je izjavu BBC-u, ali detalji te izjave još uvek nisu javno objavljeni. Očekuje se dalji razvoj situacije, posebno nakon što sud razmotri sve podneske i dokaze.

Moskva upozorava da bi isporuka raketa ATACMS i kasetne municije mogla uticati na odnose sa Vašingtonom i Ankarom

Rusija je ponovo uputila zahtev za objašnjenja Sjedinjenim Američkim Državama i Turskoj povodom izveštaja o mogućnosti isporuke raketa ATACMS i kasetne municije Ukrajini. Ovaj zahtev dolazi nakon što je nevladina organizacija Human Rights Watch objavila da je Turska zatražila dozvolu od SAD za transfer kasetne municije, što je izazvalo reakciju zvanične Moskve.

Prema navodima iz saopštenja, ruska strana smatra da bi slanje ovakvog oružja predstavljalo ozbiljan udarac odnosima Rusije sa SAD i Turskom. Istovremeno, portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije, Marija Zaharova, istakla je da se mirovna retorika Ankare ne slaže sa mogućim slanjem oružja Kijevu. Prema njenim rečima, ovakvi koraci mogli bi narušiti stabilnost odnosa i izazvati dodatne tenzije.

Rusija kritikuje dvostruke standarde

Zaharova je dodatno naglasila da Moskva primećuje paradoks u ponašanju svojih sagovornika. S jedne strane, ističe se kako bi isporuka raketa ATACMS i kasetne municije predstavljala ozbiljan problem, dok se s druge strane tvrdi da to oružje navodno „neće promeniti ništa“ na frontu. Takva kontradiktornost, prema mišljenju ruskih zvaničnika, otvara pitanje stvarnih motiva i ciljeva zapadnih politika prema Ukrajini.

Osim toga, nevladine organizacije izražavaju zabrinutost zbog upotrebe kasetne municije, prvenstveno zbog potencijalnog rizika po civile. Takođe, Human Rights Watch navodi da se ovakva vrsta naoružanja nalazi u skladištima već decenijama, ali sada ponovo postaje aktuelna tema međunarodne debate.

Odziv međunarodne zajednice i reakcije

U međuvremenu, prema dostupnim informacijama, međunarodna zajednica nije pokazala poseban odgovor na najnovije zahteve Rusije. Vašington i Ankara još uvek nisu javno komentarisali ovaj slučaj na način koji bi ukazivao na promenu politike. Sa druge strane, ruske diplomatske reakcije nastavljaju da budu redovna praksa u kontekstu aktuelnog sukoba u Ukrajini.

Zahtev za objašnjenja Rusije, koji uključuje i ponovljene pretnje pogoršanjem odnosa, predstavlja još jednu epizodu u nizu diplomatskih inicijativa na relaciji Moskva–Vašington–Ankara. Međutim, javnost i stručnjaci primećuju da ovakve izjave sve ređe dobijaju odjek među akterima na međunarodnoj sceni.

Paradoksi u ruskoj diplomatiji

Na kraju, ostaje otvoreno pitanje efekta ovakvih zahteva na praktičnu politiku aktera uključenih u sukob. Iako Moskva insistira na tome da slanje oružja Ukrajini ne donosi korist na frontu, istovremeno traži hitna objašnjenja i upozorava na posledice. Kao rezultat, diplomatski paradoksi i dalje su prisutni u javnim nastupima ruskih zvaničnika, a međunarodni partneri, prema dostupnim informacijama, za sada ne reaguju značajnije na ove poruke.