U napadu na međunarodni aerodrom u Rijadu poginulo je 12 osoba različitih nacionalnosti, dok je 309 ljudi povređeno.

Najmanje 12 osoba je poginulo u napadu Huta na međunarodni aerodrom u Rijadu, saopštilo je saudijsko civilno vazduhoplovstvo. Prema poslednjim informacijama, među stradalima su četvoro Saudijaca, dve osobe iz Bangladeša i po jedan državljanin SAD, Jordana, Palestine, Sirije, Sudana i Egipta. Broj povređenih dostiže 309, a među njima ima i onih u kritičnom stanju. Svim povređenima je ukazana medicinska pomoć u bolnicama.

Ovaj napad dogodio se juče, a prema saopštenju saudijskih vlasti, odgovornost za napad preuzeli su jemenski pobunjenici Huti. Napad na aerodrom u Rijadu predstavlja treći u nizu ove sedmice i najteži koji je pogodio ovu lokaciju u poslednjih deset godina. U međuvremenu, aerodrom je zatvoren za saobraćaj, a letovi su preusmereni na druge destinacije.

Detalji napada na aerodrom u Rijadu

Kako navode nadležne službe, napad je izazvao značajnu materijalnu štetu na objektima i infrastrukturnim kapacitetima aerodroma. Obim štete se još utvrđuje, a stručne ekipe procenjuju sve okolnosti incidenta. Prema zvaničnim informacijama, napad je bio izuzetno snažan, što je dovelo do privremene obustave svih letova iz i ka Rijadu.

Osim toga, zvaničnici ističu da je među poginulima osam stranih državljana. Pored navedenih nacionalnosti, nadležne službe nastavljaju sa identifikacijom povređenih i procenom njihovog zdravstvenog stanja. U napadu je, kako je objavljeno, preusmeren i veliki broj putnika, a aerodrom je trenutno pod strogim merama bezbednosti.

Reakcije vlasti i mere nakon napada

Saudijske vlasti su oštro osudile napad i navele da je napad na aerodrom u Rijadu najteži incident u poslednjih deset godina. Prema saopštenju Generalne uprave za civilno vazduhoplovstvo (GACA), rad aerodroma privremeno je obustavljen, a stručne službe su upućene na teren radi procene štete i pružanja pomoći. S druge strane, međunarodna zajednica prati razvoj događaja, dok se očekuje i dodatna reakcija sigurnosnih organa.

U međuvremenu, pojedini povređeni putnici nalaze se u kritičnom stanju. Svim povređenima je pružena medicinska pomoć, a zdravstvene ekipe dežuraju na licu mesta. Zbog toga je deo aerodroma i dalje zatvoren dok traje istraga i sanacija oštećenih objekata.

Situacija na aerodromu i dalji koraci

Uprava aerodroma saopštila je da će letovi biti preusmeravani dok se ne završi procena štete i dok se ne osigura potpuna bezbednost svih korisnika. Očekuje se da će narednih dana biti poznato više detalja o napadu na aerodrom u Rijadu i merama koje će biti preduzete kako bi se sprečili slični incidenti u budućnosti. Istraga je u toku, a javnost će biti blagovremeno obaveštena o svim novim saznanjima.

Na međunarodnom aerodromu ‘Kralj Halid’ u Rijadu poginulo je najmanje 12 osoba, a više od 300 ljudi je povređeno prema saopštenju lokalnih vlasti.

U napadu na međunarodni aerodrom ‘Kralj Halid’ u Rijadu, glavnom gradu Saudijske Arabije, poginulo je najmanje 12 ljudi, dok je više od 300 osoba povređeno. Prema saopštenju Uprave za civilno vazduhoplovstvo Saudijske Arabije (GACA), napad se dogodio u subotu uveče, a posledice su potresle lokalnu i međunarodnu zajednicu.

Među poginulima su, kako je objavljeno, četiri državljanina Saudijske Arabije, dva državljanina Bangladeša i po jedan državljanin Sjedinjenih Američkih Država, Egipta, Jordana, Sirije, Palestine i Sudana. GACA je navela da je napad prouzrokovao i ozbiljne materijalne štete, čiji se obim još uvek procenjuje.

Broj povređenih i stanje žrtava nakon napada

Pored 12 poginulih, zvanične službe su potvrdile da je 309 ljudi povređeno. Neki od povređenih nalaze se u kritičnom stanju i svi dobijaju medicinsku pomoć u bolnicama širom Rijada. Zdravstvene službe su reagovale odmah po završetku napada. Pored toga, nadležne ekipe rade na proceni ukupnih šteta koje je napad izazvao na infrastrukturi aerodroma.

Rad aerodroma ‘Kralj Halid’ privremeno je obustavljen kako bi se omogućila bezbednost svih putnika i zaposlenih. Prema saopštenju GACA, sve nadležne službe angažovane su na utvrđivanju tačnog broja povređenih, kao i na brizi za stradale i njihove porodice.

Međunarodne reakcije i izjave nakon napada

Napad na aerodrom izazvao je osude i zabrinutost u međunarodnoj javnosti. Bivši predsednik SAD, Donald Tramp, oglasio se povodom ovog događaja, ističući mogućnost brze reakcije Sjedinjenih Američkih Država. On je u izjavi naveo: “Možda se uključimo, reagujemo brzo.” Ova izjava ukazuje na to da bi Sjedinjene Američke Države mogle razmotriti dalje korake, u zavisnosti od razvoja situacije u Saudijskoj Arabiji.

Zbog ozbiljnosti incidenta, zvanične vlasti Saudijske Arabije su najavile da će preduzeti sve mere kako bi garantovale bezbednost putnika i obnovu rada aerodroma. U međuvremenu, međunarodni letovi sa ovog aerodroma su privremeno obustavljeni, dok se ne proceni kompletna šteta i ne završi istraga.

Dalji koraci i istraga napada

Nadležne službe Saudijske Arabije nastavljaju istragu o uzrocima i odgovornima za napad na međunarodni aerodrom ‘Kralj Halid’. Prikupljanje dokaza i svedočenja o ovom događaju je u toku. Zvaničnici apeluju na građane da ostanu mirni i da prate uputstva nadležnih organa.

Konačno, napad na aerodrom u Rijadu podsetio je na važnost međunarodne saradnje u borbi protiv nasilja na javnim mestima. Kako se navodi, prioritet je pružanje pomoći povređenima i vraćanje normalnog funkcionisanja aerodroma što je pre moguće.

Predstavnik Rusije predlaže kompaniji Ilona Maska izgradnju tunela ‘Putin–Tramp’ koji bi spojio Rusiju i SAD, uz procenjenu vrednost od 8 milijardi dolara.

Ambiciozan predlog iz Rusije privlači pažnju svetske javnosti: kompanija Boring, čiji je osnivač Ilon Mask, dobila je poziv da započne gradnju tunela ‘Putin–Tramp’ ispod Beringovog moreuza. Ovaj megaprojekat bi, prema izaslaniku ruskog predsednika za investicije i šefu Ruskog fonda za direktna ulaganja (RDIF), Kirilu Dmitrijevu, mogao direktno povezati Rusiju i Sjedinjene Američke Države, čime bi bio ostvaren istorijski korak u povezivanju Evroazije i Amerike.

Prema objavi Kirila Dmitrijeva na društvenoj mreži X, vreme je da kompanija Ilona Maska pokrene izgradnju tunela koji bi ujedinio dva kontinenta. Uz ovu poruku, Dmitrijev je podelio i dijagram mogućeg izgleda konstrukcije tunela ispod Beringovog moreuza, što dodatno podstiče rasprave o tehničkoj izvodljivosti i potencijalnim benefitima projekta.

Detalji predloga i procene troškova

Dmitrijev je još u oktobru 2025. godine prvi put ukazao na mogućnost realizacije ovog projekta. On je tada istakao da bi inovativne tehnologije kompanije Boring mogle biti ključne za izgradnju podzemno-podmorskog tunela između Aljaske i Rusije. Prema njegovim procenama, projekat bi zahtevao ulaganje od oko osam milijardi dolara (približno 880 milijardi dinara), dok bi kompletna izgradnja mogla biti završena za manje od osam godina.

Takođe, Dmitrijev smatra da bi ovakav infrastrukturni poduhvat imao dalekosežne ekonomske i geopolitičke posledice, jer bi značajno olakšao trgovinske i putničke tokove između dva kontinenta. Ipak, za sada je predlog u fazi javne najave i nije poznato da li je Ilon Mask ili njegova kompanija zvanično odgovorila na poziv iz Rusije.

Mogući značaj za Rusiju i SAD

Projekat tunela ispod Beringovog moreuza već decenijama izaziva interesovanje javnosti i stručnjaka, ali do sada nije realizovan zbog tehničkih i političkih prepreka. Predlog koji uključuje kompaniju Boring i Ilona Maska sada dobija novu dimenziju u svetlu globalnih tehnoloških inovacija. Štaviše, ovakav tunel mogao bi postati simbol saradnje između Rusije i Sjedinjenih Američkih Država, ali i šire međunarodne zajednice.

Osim toga, kako je naveo Dmitrijev, realizacija projekta bi, ukoliko se ostvari, predstavljala važan korak ka jačanju ekonomskih veza i unapređenju saobraćajne infrastrukture. U međuvremenu, javnost očekuje da vidi da li će kompanija Boring uzeti u razmatranje ovaj izazov i da li će biti koraka ka konkretizaciji ideje o tunelu ‘Putin–Tramp’ ispod Beringovog moreuza.