Program predviđa ulaganja u masovnu proizvodnju oružja, modernizaciju ukrajinske industrije i zajedničke evropske projekte

Evropska komisija donela je danas odluku o usvajanju programa vrednog 1,5 milijardi evra u okviru Evropskog programa odbrambene industrije (EDIP), sa ciljem da se poveća kapacitet proizvodnje oružja i unapredi vojna industrija širom Evrope. Kako je saopšteno, program je osmišljen kao odgovor na aktuelne bezbednosne izazove i fokusiran je na jačanje industrijske baze, intenziviranje saradnje sa Ukrajinom i promovisanje zajedničkih evropskih projekata od strateškog značaja.

Više od 700 miliona evra biće usmereno na povećanje proizvodnje ključnih komponenti, uključujući protivdronske sisteme, rakete i municiju. Od tog iznosa, 260 miliona evra namenjeno je Instrumentu za podršku Ukrajini, što će omogućiti obnovu i modernizaciju ukrajinske odbrambene i tehnološke industrije kroz zajedničke projekte sa evropskim partnerima.

Dodatno, 325 miliona evra biće izdvojeno za Evropske odbrambene projekte od zajedničkog interesa (EDPCI), u kojima mogu učestvovati i Norveška i Ukrajina. Ova sredstva namenjena su jačanju integrisanog i efikasnog evropskog odbrambenog prostora.

Za zajedničko opremanje država članica i Norveške planirano je 240 miliona evra, sa posebnim akcentom na sisteme protivvazdušne i raketne odbrane, kao i na kopnene i pomorske borbene sisteme. Inovacije su takođe deo programa, sa 100 miliona evra za startap kompanije i mala i srednja preduzeća kroz fond FAST, dok će 35,3 miliona evra kroz inicijativu BraveTech EU podržati razvoj naprednih tehnologija za potrebe ukrajinskih oružanih snaga.

Prema zvaničnim informacijama, program EDIP pokriva period od 2026. do 2027. godine i ima za cilj dugoročnu konkurentnost evropske odbrane, ističući da je bezbednost sada prvenstveno industrijsko i tehnološko pitanje.

Ukrajinska platforma sprovodi analizu širenja propagande, institucije demantuju lažne vesti i video-snimke

Pet značajnih slučajeva ruskih dezinformacija otkriveno je tokom protekle nedelje, saopštila je ukrajinska platforma za analizu informacija. Prema zvaničnim navodima, fokus propagande bio je na negiranju vojnih udara, fabrikovanju korupcionaških afera, širenju teorija zavere o Zapadu i korišćenju lažnih identiteta medija.

Najopasnija dezinformacija odnosila se na navodni iranski napad na skladište ukrajinskog oružja u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, sa tvrdnjom da je poginuo 21 državljanin Ukrajine. Ministarstvo spoljnih poslova Ukrajine izričito je demantovalo ovu informaciju, označivši je kao potpunu fabrikaciju. Sličan pokušaj prebacivanja odgovornosti zabeležen je i povodom udara na stambenu zgradu u Lavovu, kada je propaganda optužila ukrajinsku protivvazdušnu odbranu, iako su autentični video-snimci potvrdili direktan udar ruskog drona.

Pored toga, lažne informacije o predsedniku Volodimiru Zelenskom, poput tvrdnje da poseduje jedan procenat akcija farmaceutskog giganta, širene su putem fiktivnog portala koji je osnovan za potrebe dezinformacione kampanje. Ove informacije potom su preuzeli koordinisani izvori u pokušaju da obezbede privid masovnosti. Takođe, pojavio se i lažni video-izveštaj sa logotipom poznatog instituta, u kojem se neutemeljeno tvrdi da Kijev nudi vojnu pomoć saveznicima protiv Irana kako bi prikrio unutrašnje skandale, što je institut odmah demantovao.

U Nemačkoj je distribuiran montirani video-snimak sa logotipom poznatog magazina, u kojem se navodi da 62% stanovništva želi Vladimira Putina na mestu kancelara. Proverom je utvrđeno da anketa nije sprovedena, a navodni citati analitičara su izmišljeni. Prema analizi, ovakvi koordinisani pokušaji širenja dezinformacija predstavljaju deo šire strategije destabilizacije i unosa razdora među međunarodnim partnerima.

“Borba protiv digitalnih laži jednako je važna kao i ona na frontu”, navodi se u zvaničnoj analizi.

Jerom Pauel govorio studentima u Kembridžu o izazovima zapošljavanja, potvrđujući uticaj rata u Iranu i inflacije

Predsednik Federalnih rezervi Sjedinjenih Američkih Država, Džerom Pauel, obratio se studentima ekonomije na Univerzitetu Harvard u Kembridžu 30.03.2026. godine, ističući izazove sa kojima se suočavaju mladi na američkom tržištu rada. Pauel je na predavanju govorio o trenutnim ekonomskim prilikama, uključujući uticaj rata u Iranu i inflacije na tržište rada.

Pauel je istakao da mladi Amerikanci nailaze na otežane uslove prilikom traženja zaposlenja, navodeći da je rast zaposlenosti usporen i da postoji zabrinutost zbog napretka veštačke inteligencije. Prema njegovim rečima, iako trenutna situacija može delovati obeshrabrujuće, dugoročne prilike za mlade ostaju značajne. “Nema sumnje da je ovo izazovan trenutak za ulazak na tržište rada, ali uz strpljenje, ekonomija će u budućnosti pružiti dobre mogućnosti”, izjavio je Pauel pred studentima.

Tokom predavanja, Pauel je govorio i o otpornosti finansijskog sistema na potencijalne krize. Posebno se osvrnuo na inflaciju povezanu sa ratom u Iranu, navodeći da su dugoročna inflaciona očekivanja i dalje pod kontrolom. Prema podacima Ministarstva rada SAD, stopa nezaposlenosti mladih uzrasta od 20 do 24 godine trenutno iznosi 7,4%, nakon što je tokom prethodne jeseni dostigla više od 9%.

Pauel će u maju napustiti funkciju predsednika Federalnih rezervi, a na tom mestu zameniće ga bivši zvaničnik Federalnih rezervi Kevin Varš, kojeg je predsednik Tramp nominovao početkom godine. U međuvremenu, Federalne rezerve razmatraju ekonomske podatke koji pokazuju da inflacija ostaje iznad ciljanih 2% godišnje, dok rast cena goriva, uzrokovan ratom u Iranu, utiče na troškove širom američke privrede.

Tokom razgovora sa studentima, Pauel je naglasio da su mladi posebno pogođeni usporavanjem tržišta rada, ali da postoje šanse za oporavak i dugoročni rast. Nije izneo konkretne prognoze o budućim ekonomskim kretanjima, ali je ukazao na važnost prilagođavanja novim tehnologijama i nastavku obrazovanja kao ključnim faktorima za uspeh na tržištu rada.

U zaključku, Pauel je poručio studentima da ne gube motivaciju i da ostanu istrajni u traženju prilika, uprkos trenutnim izazovima povezanima sa globalnim krizama i promenama na tržištu rada.