Tramp i Klinton pozvali građane na glasanje, dok je broj prevremenih glasova u više država znatno porastao. Aljaska istražuje slučaj kandidata sa istim imenom.

Predizborna trka u Sjedinjenim Američkim Državama ušla je u završnicu, a prema poslednjim podacima, odziv birača je znatno veći u poređenju sa istim periodom prethodnog izbornog ciklusa. Prema analizi, gotovo 10 miliona više Amerikanaca već je iskoristilo pravo glasa u odnosu na 2022. godinu.

Donald Tramp, aktuelni predsednik Sjedinjenih Američkih Država, održao je juče predizborni skup na Floridi i pozvao pristalice da izađu na izbore zakazane za 3. novembar. S druge strane, Bil Klinton, bivši predsednik, obratio se demokratama u Misisipiju sa jasnom porukom da podrže demokratskog kandidata za Senat, Skota Koloma. Obojica su naglasili koliko su predstojeći izbori važni za buduću kontrolu Kongresa.

Odziv birača veći u ključnim državama

Prema najnovijim podacima, pet dana pre izbornog dana, broj prevremenih glasova povećan je za skoro 10 miliona u odnosu na isti period 2022. godine. U državama kao što su Ajova i Kanzas, gde se vode neizvesne trke za Senat, zabeležen je rast broja glasova datih unapred od oko 30%. Takođe, u Teksasu je do srede prevremeno glasalo više od 6,3 miliona ljudi, što predstavlja rast od 50% u poređenju sa 4,2 miliona glasova iz istog perioda pre četiri godine.

Osim toga, broj prevremenih glasova porastao je za više od 30% u Mejnu, Mičigenu, Severnoj Karolini i Kanzasu, dok je u Južnoj Karolini taj porast čak 83%. Ovi podaci ukazuju na pojačano interesovanje birača i potencijalno veću izlaznost na dan izbora.

Haos na Aljasci: dva kandidata sa istim imenom

Paralelno sa povećanim odzivom, na Aljasci je otvorena istraga zbog pojave dva kandidata sa istim imenom na izbornom listiću. Savezni tužilac Majkl Hejman potvrdio je da istraga traje već mesecima i da se odnosi na kandidata Den Dž. Salivan, koji deli ime sa aktuelnim republikanskim senatorom iz ove države.

Istraga se bavi navodima da je šema postavljena kako bi birači bili dovedeni u zabludu, jer se na listiću pojavljuje kandidat sa istim imenom kao i senator. Prema pisanju medija, izborni štab demokratske kandidatkinje Meri Peltola navodno je bio uključen u angažovanje tog kandidata. Peltola je, međutim, demantovala da je imala saznanja o pokušajima da se na listiću nađe još jedan kandidat sa istim imenom kao njen protivnik.

Ministarstvo pravde Sjedinjenih Američkih Država saopštilo je da planira da izdvoji glasačke listiće na kojima je rangiran Den Dž. Salivan, kako bi procenilo stepen moguće zabune među biračima.

Tramp i Klinton nastavljaju kampanju, novi skupovi najavljeni

Tramp je najavio nove predizborne skupove u Ajovi i Kanzasu za nedelju, nakon što je prethodno otkazao planirane posete tim državama i saopštio da će u završnici kampanje više koristiti telefonske skupove. U ovim državama rezultati bi mogli da budu ključni za očuvanje tesne republikanske većine u Senatu.

Tramp je tokom oktobra već javno podržao senatora Rodžera Maršala u Kanzasu i republikansku kandidatkinju za Senat u Ajovi Ešli Hinson. U međuvremenu, u Mičigenu se i dalje rasplamsavaju unutrašnji sukobi među demokratama. Članica Predstavničkog doma Hejli Stivens kritikovala je svog partijskog kolegu Abdula El Sajeda, iako je potvrdila da će podržati njegovu kandidaturu.

Stivens je pozvala El Sajeda da popravi odnose sa jevrejskim i crnačkim biračima, dok je njen verenik najavio podršku republikanskom protivniku Majku Rodžersu. El Sajed se izvinio zbog prethodnih izjava i pozvao demokrate da se ujedine u kampanji protiv Rodžersa.

Izbori kao odgovor na troškove života i nezadovoljstvo

Obe političke strane nadaju se da će im povećan odziv birača doneti prednost na izborima. Glavne teme su troškovi života i nezadovoljstvo politikom predsednika. Republikanci su izrazili zabrinutost da bi visoki troškovi života i nezadovoljstvo predsednikom mogli negativno uticati na izlaznost njihovih birača.

Na kraju, izborna trka u SAD ove godine nije samo pitanje broja glasova već i raznovrsnih tema koje pokreću birače širom zemlje. Slučaj sa dva kandidata sa istim imenom na Aljasci dodatno je zakomplikovao političku scenu i pokazao koliko su izbori puni nepredviđenih situacija.

Stanovnici ukrajinskog grada Oleški, evakuisani u humanitarnoj operaciji, za nekoliko sati ponovo stižu na ukrajinsku teritoriju.

Stanovnici ukrajinskog grada Oleški, koji su bili deo humanitarne operacije evakuacije dogovorene između Kijeva i Moskve uz posredovanje Sjedinjenih Američkih Država, uskoro će se vratiti kućama. Ovu informaciju potvrdio je David Arahamija, šef poslaničke grupe stranke Sluga naroda, naglašavajući da je poslednji, četvrti avion sa evakuisanim građanima sleteo u beloruski Gomelj.

Prema njegovim rečima, svi ukrajinski građani koji su evakuisani iz Oleškog, zajedno sa ukrajinskom delegacijom, naći će se na teritoriji Ukrajine u narednim satima. Evakuacija je sprovedena kroz saradnju tri države, a Belorusija je, prema navodima, obezbedila potrebne uslove za boravak i prelazak evakuisanih.

Kako je protekao povratak evakuisanih stanovnika

Evakuacija stanovnika iz Oleškog odvijala se u nekoliko faza. Prvo su autobusi prevezli evakuisane do Anape, a zatim su avionima prebačeni u Gomelj. Ukupno su četiri aviona sletela u ovaj beloruski grad, pri čemu je poslednji avion stigao nešto kasnije tokom dana. Pre dolaska u Belorusiju, evakuisani su boravili u privremenom smeštaju u Simferopolju na Krimu, gde su im lekari pružili osnovne zdravstvene preglede.

Na aerodromu u Gomelju dočekali su ih pripadnici Ministarstva za vanredne situacije, medicinsko osoblje i volonteri Crvenog krsta. Za najmlađe putnike organizovani su prostori za igru i prikazivanje crtanih filmova, kako bi im boravak bio što prijatniji. Nakon odmora i večere, svi evakuisani su raspoređeni po sobama gde su mogli da se oporave od puta.

Dalji koraci i logistika povratka u Ukrajinu

Nakon kraćeg boravka u Gomelju, evakuisani stanovnici Oleškog biće autobusima prevezeni do graničnog prelaza Nova Guta. Prelazak granice omogućiće im povratak na ukrajinsku teritoriju. Kako je najavljeno, ukrajinska delegacija pratiće građane tokom celog procesa, a posebna pažnja biće posvećena bezbednosti i medicinskoj zaštiti svih učesnika humanitarne operacije.

Belorusija se 29. oktobra pridružila ovoj humanitarnoj misiji, pružajući logističku podršku i omogućavajući kontakt između predstavnika Rusije i Ukrajine. Pored toga, prema navodima iz Belorusije, država je obezbedila i bezbednost tokom sprovođenja operacije.

U međuvremenu, prema informacijama iz privremenog smeštaja u Simferopolju, svi evakuisani su prošli lekarske preglede pre nego što su nastavili put. Posle pregleda i obroka, stanovnici su smešteni u sobe i imali su priliku da se odmore nakon putovanja.

Na ovaj način, završava se višednevna operacija povratka više od 750 ljudi iz Oleškog, a njihovo konačno vraćanje na teritoriju Ukrajine predstavlja važan korak u okviru međunarodne humanitarne saradnje.

Među poginulima su mašinovođa, bivša ministarka i mlada inženjerka, dok porodice preživljavaju sate neizvesnosti.

Potvrđeni su prvi identiteti nastradalih u železničkoj nesreći u španskoj pokrajini Toledo, dok se potraga za preživelima još uvek nastavlja. Porodice su u neizvesnosti, a među tragičnim pričama nalazi se i sudbina psa koji je ostao bez vlasnika nakon sudara. Železnička nesreća u Španiji pogodila je mnoge, kako je objavljeno, a ključni detalji o žrtvama i okolnostima događaja polako izlaze na videlo.

Putnici dva voza, AVE kompanije Renfe i kompozicije Iryo, našli su se u trenutku nesreće na putu ka poslovnim sastancima, povratku kući ili u poseti porodicama. Sudar je najviše pogodio sedmi i osmi vagon voza AVE, kao i jedan od poslednjih vagona kompozicije Iryo. Prema objavljenim podacima, porodice stradalih su satima pokušavale da dođu do informacija o svojim najbližima, dok su zvanične potvrde o identitetima pristizale sa zadrškom.

Otkriveni identiteti žrtava železničke nesreće u Španiji

Među nastradalima potvrđeni su Antonio Vaskez, brat toreadora Kura Vaskeza i menadžer toreadora Pabla Aguada, kao i Adrijana Marokvin, mlada inženjerka iz Alikantea. Antonio Vaskez je putovao u osmom vagonu voza AVE, dok je njegova porodica pretrpela sate nesigurnosti zbog nejasnih informacija. Njegov sin je naveo da su u početku pogrešno obavešteni da se otac nalazi u bolnici, ali je kasnije potvrđeno da je poginuo.

Slično je bilo i sa porodicom Adrijane Marokvin, čija je sudbina ostala nepoznata dva dana, da bi na kraju stigla potvrda o njenoj smrti. Ove priče osvetljavaju dubinu tragedije koja je zadesila mnoge porodice i pokazuje koliko je teško doći do zvaničnih informacija u trenucima katastrofe.

Porodice čekaju vesti, potraga za preživelima se nastavlja

Iako su pojedine porodice saznale sudbinu svojih najbližih, mnogi još uvek čekaju vesti o nestalima. Zvanični izvori ističu da je važno razlikovati one čija je smrt potvrđena od nestalih ili osoba čiji identitet još nije utvrđen. Potraga za preživelima ne prestaje, a spasioci nastavljaju da pretražuju vagone, nadajući se da će pronaći još nekoga živog.

U međuvremenu, španska javnost saoseća sa porodicama, a posebnu pažnju izazvala je priča o psu koji je nakon nesreće ostao bez vlasnika. Ovaj detalj dodatno naglašava ljudsku dimenziju tragedije i podseća na posledice koje prevazilaze brojke i statistike.

Železnička nesreća u Španiji i dalje u fokusu

Prema rekonstrukciji događaja, železnička nesreća u Španiji imala je posebno jak uticaj na vagone blizu mesta udara. Zvaničnici ističu da je istraga u toku i da se nastavlja rad na utvrđivanju svih okolnosti. I dok porodice prolaze kroz sate neizvesnosti, javnost očekuje nove informacije o broju žrtava i identitetima, ali i o uzrocima koji su doveli do ove tragedije.