Moskva je tokom pregovora o Ukrajini iznela zahtev za povlačenje NATO snaga na pozicije iz 1997. i odustajanje od daljeg širenja.

Rusija je tokom najnovijih pregovora o okončanju rata u Ukrajini ponovo istakla zahtev da NATO povuče svoje trupe i vojne baze na položaje koje je imao 1997. godine. Prema navodima iz dokumenta koji su ruski predstavnici distribuirali tokom razgovora u Abu Dabiju, povlačenje NATO je centralna tačka novih ruskih predloga.

Moskva traži ne samo vraćanje vojnog prisustva na granice iz 1997, već i odustajanje NATO od daljeg proširenja. Pored toga, Rusija zahteva i obustavu svih vojnih aktivnosti u Ukrajini, istočnoj Evropi, Južnom Kavkazu i centralnoj Aziji. U dokumentu, na koji se pregovarači pozivaju, dodat je uslov da Velika Britanija i Francuska isključe mogućnost upotrebe nuklearnog oružja u odbrani drugih evropskih zemalja.

Povlačenje NATO: detalji ruskih zahteva iz pregovora

Osim što insistira na povlačenju NATO, Rusija traži da Zapad obustavi svaku isporuku naoružanja Ukrajini. Takođe, Moskva je poručila da bi Ukrajina mogla da postane članica Evropske unije, ali samo ako se odrekne učešća u zajedničkoj odbrambenoj politici tog bloka.

Kopiju nepotpisanog dokumenta, kako je objavljeno, dostavila je osoba uključena u pregovore, dok je njegovu autentičnost potvrdila još jedna osoba koja je upoznata sa razgovorima. U dokumentu se navodi da predstavlja početnu pregovaračku poziciju Moskve.

Ruski zvaničnici su, prema navodima, nagovestili da predsednik Rusije možda može pokazati određenu fleksibilnost u daljim razgovorima. Ipak, povlačenje NATO na pozicije iz 1997. godine ostaje ključni zahtev.

Šta povlačenje NATO snaga znači za istočnu Evropu

Prema analizi, vraćanje NATO na pozicije iz 1997. godine bi značilo povlačenje saveza iz država poput Poljske i baltičkih zemalja, koje su postale članice posle tog datuma. Ovakav zahtev pokazuje da Moskva nije odustala od svojih osnovnih bezbednosnih ciljeva, koje je iznela još u decembru 2021. godine, pre početka vojne ofanzive na Ukrajinu.

Takođe, insistiranje na obustavi isporuka naoružanja i ograničavanju nuklearnih garancija Velike Britanije i Francuske deo su šire strategije Rusije da smanji vojni uticaj Zapada u regionu. Tok pregovora pokazuje da Moskva nastoji da kroz diplomatske zahteve povrati bezbednosnu arhitekturu kakva je postojala krajem devedesetih godina.

U međuvremenu, ostaje da se vidi da li će Zapad pristati na ove zahteve i kako će se razvijati dalji pregovori o okončanju sukoba u Ukrajini.

Kretanje brodova kroz Ormuski moreuz palo je za 65 odsto u odnosu na period pre sukoba, prema saopštenju Britanske agencije za pomorske trgovinske operacije.

Pomorski saobraćaj kroz Ormuski moreuz opao je za 65 odsto u odnosu na predratni nivo, prema podacima Britanske agencije za pomorske trgovinske operacije (UKMTO). Ova promena u plovidbi kroz jedan od najvažnijih svetskih moreuza beleži se od izbijanja američko-izraelskog sukoba protiv Irana 28. februara. Tokom sedam dana zaključno sa 11. novembrom, zabeleženo je 139 odlaznih i 169 dolaznih prolazaka brodova. Za poređenje, prethodne nedelje bilo je 170 odlaznih i 155 dolaznih prolaza.

Osim toga, UKMTO navodi da plovidba kroz Ormuski moreuz ostaje daleko ispod nivoa iz vremena pre poslednjih regionalnih tenzija. Ovakav pad saobraćaja izazvao je pažnju stručnjaka i međunarodnih posmatrača, jer je Ormuski moreuz ključna tačka za globalnu trgovinu energentima.

Statistika pomorskog saobraćaja kroz Ormus

Prema saopštenju, u poslednjoj izveštajnoj nedelji UKMTO je registrovao značajan pad broja brodova. U odnosu na prethodni period, pad iznosi čak 65 odsto. Ove brojke ukazuju na ozbiljan uticaj regionalnih napetosti na transport naftnih i drugih tereta kroz ovaj moreuz.

Takođe, UKMTO je tokom iste nedelje registrovao osam pomorskih incidenata. Od toga je pet incidenata zabeleženo u Ormuskom moreuzu, dva u Persijskom zalivu, dok se jedan dogodio u Omanskom zalivu. Tri broda su nastavila plovidbu nakon incidenta, tri su zatražila pomoć, a za dva slučaja ishod nije poznat.

Incidenti i bezbednosna situacija

Od početka američko-izraelskog rata protiv Irana, UKMTO je zabeležio ukupno 163 incidenta povezana sa sukobom. Među njima, čak 141 izveštaj odnosi se na oštećenje brodova. To ukazuje na rastuću nesigurnost u regionu, što je dodatno uticalo na odluku brodovlasnika i kompanija da smanje ili odlože prolazak kroz Ormuski moreuz.

Prema istom izveštaju, 42 odsto brodova sa iranske liste nepoštovanja pomorskih propisa bilo je umešano u incidente širom Persijskog zaliva, Ormuskog i Omanskog zaliva. Podaci UKMTO uključuju i olakšane prolaske koje su prijavile Sjedinjene Američke Države, iako agencija ove informacije nije mogla nezavisno da potvrdi.

Širi značaj pada saobraćaja kroz Ormus

Zbog toga što je Ormuski moreuz jedna od najvažnijih pomorskih arterija za izvoz nafte i gasa iz regiona, pad saobraćaja kroz Ormus ima globalne posledice. Sve slabija plovidba kroz ovaj moreuz izaziva zabrinutost kod trgovaca, naftnih kompanija i država koje zavise od stabilnog snabdevanja energentima. U međuvremenu, međunarodne organizacije nastavljaju da prate situaciju i bezbednosne izazove u ovom području.

Na kraju, statistika UKMTO jasno pokazuje da je pomorski saobraćaj kroz Ormus značajno opao, dok se bezbednosni rizici zadržavaju na visokom nivou. Dalji razvoj situacije u regionu ostaće pod budnim okom globalne pomorske zajednice.

Predsednici SAD, Kine i Rusije sastaće se u četvrtak u Šenženu na marginama APEC samita, prema saopštenju Bele kuće.

Predstojeći sastanak lidera tri najveće svetske sile, poznat kao trilateralni sastanak Tramp, Si i Putin, biće održan u četvrtak u kineskom gradu Šenženu. Ovaj događaj potvrdila je Bela kuća i najavila da će se razgovarati o smanjenju nuklearnog naoružanja i globalnoj bezbednosti. Lideri Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp, Kine Si Đinping i Rusije Vladimir Putin prvi put će se sastati u ovom formatu. Sastanak će se održati na marginama samita Azijsko-pacifičke ekonomske saradnje (APEC).

“Predsednik je jasno stavio do znanja da će, između ostalih tema, razgovarati o smanjenju nuklearnog oružja u svetu. Tramp veruje da je širenje te vrste naoružanja veoma opasno”, izjavila je portparolka Bele kuće Olivija Vejls. Prema njenim rečima, nuklearno naoružanje biće ključno pitanje, ali će se razgovarati i o drugim aktuelnim temama.

Glavne teme trilateralnog sastanka

Pored pitanja nuklearnog naoružanja, prema saopštenju, očekuje se da će rat u Iranu biti u centru pažnje tokom trilateralnog sastanka Tramp, Si i Putin. Kako je navedeno, pitanje Ukrajine trebalo bi da ostane po strani tokom ovih razgovora. Zvaničnici iz Vašingtona navode da je ovaj skup zamišljen kao početni dijalog između tri sile, što znači da se ne očekuje postizanje konkretnog sporazuma na prvom susretu.

Poslednji nuklearni pakt između SAD i Rusije istekao je u februaru, što dodatno pojačava značaj predstojećih razgovora. Upravo zbog toga međunarodna javnost sa posebnom pažnjom prati najavu ovog sastanka. U međuvremenu, eksperti ocenjuju da bi početak dijaloga mogao otvoriti put za buduće dogovore o kontroli naoružanja.

Istorijski značaj i očekivanja

Ovo je prvi put da se lideri Sjedinjenih Američkih Država, Kine i Rusije sastaju u ovakvom formatu. Uprkos visokim očekivanjima, američki zvaničnici naglašavaju da je glavni cilj pokretanje razgovora, a ne postizanje trenutnog dogovora. Takođe, sastanak Tramp, Si i Putin u Šenženu otvara mogućnost za nove razgovore na temu globalne bezbednosti i smanjenja tenzija na međunarodnoj sceni.

S obzirom na aktuelne globalne izazove, sastanak u Šenženu privlači veliku pažnju političke i stručne javnosti. Pored toga, ovom prilikom biće razmatrane i mogućnosti za dalje ekonomske i bezbednosne inicijative između tri države. Konačno, ostaje da se vidi da li će trilateralni sastanak postaviti temelje za novu fazu međunarodne saradnje.