Porodica sa dvoje male dece iz sela Vrnčani ostala bez kuće nakon udara groma, pomoć im je sada najpotrebnija.

Dom porodice Pavlović iz sela Vrnčani kod Gornjeg Milanovca nestao je u požaru koji je za samo trideset minuta progutao njihovu kuću. Udar groma tokom snažnog nevremena izazvao je požar, a porodica sa dvoje male dece ostala je bez svega što su godinama sticali, prema saopštenju ljudi iz sela.

Darko Pavlović, njegova supruga Milica, njihovo dvoje male dece, kao i Darkovi roditelji, ostali su bez krova nad glavom. Sve što je činilo njihov dom nestalo je u plamenu, a komšije su pokušale da pomognu, ali vatra je bila brža.

Požar progutao dom porodice Pavlović

Darko je bio na poslu kada je dobio poziv da nešto gori. „Odmah sam rekao da svi izađu napolje, samo da se neko ne povredi. Kada sam stigao, krov je već potpuno izgoreo, sve je bilo u plamenu. Uzeo sam crevo i pokušao da spasem šta mogu. Vatrogasci su stigli sa dva kamiona, ali kuća je već bila uništena“, ispričao je Darko Pavlović.

Njegova supruga Milica bila je sama sa decom, starom pet i tri godine, kada je požar izbio. „Probala sam bar nešto da izvučem – dokumenta, ključeve – ali dim je već zahvatio sve. Samo smo izvukli žive glave. Izletela sam napolje jer je dim počeo da me guši. Sve je trajalo oko pola sata. Probala sam i ja da gasim, ali ništa nije vredelo“, objasnila je Milica.

Miljana Pavlović, Darkova majka, priseća se trenutka kada se sve dogodilo: „Izašla sam da pokupim veš. Zagrmelo je, svetlica je sevnula, udario je grom i onda je krenulo da gori. Muž mi je spavao, pa smo ga budili. Strašno je bilo.“

Komšije i meštani pomažu porodici

Kada su shvatili šta se dešava, komšije i meštani sela Vrnčani odmah su pritekli u pomoć. Svi su pokušavali da spasu makar deo stvari, ali plamen je bio nemilosrdan. Vatrogasci su brzo stigli i uspeli da lokalizuju požar, ali kuća nije mogla biti spasena.

U ovoj nesreći, porodica Pavlović nije ostala sama. Komšije, prijatelji i meštani okupili su se oko njih, doneli novac, odeću za decu i druge potrepštine. Darko Pavlović se zahvalio svima: „Hvala svim komšijama i meštanima koji su došli da pomognu. Hvala svima koji su donirali novac, odeću za decu i pružili nam podršku kada nam je bilo najteže. To nam mnogo znači.“

Posebnu zahvalnost upućuje i svom poslodavcu, koji im je ustupio kuću u kojoj sada privremeno borave. To im omogućava makar osnovnu sigurnost dok pokušavaju da obnove svoj dom.

Borba za obnovu doma pre zime

Porodica Pavlović sada pokušava da se sabere i krene ispočetka. Njihov cilj je da obnove kuću pre zime, kako bi deca ponovo imala svoj dom i sigurnost. Ne traže mnogo – samo ono što svaka porodica želi: siguran krov nad glavom i mesto za odrastanje dece.

Porodica se obraća svima koji mogu da pomognu. Pomoć može biti u novcu, građevinskom materijalu, radu, odeći ili stvarima koje su im potrebne za svakodnevni život. Svaka pomoć je važna. Svaki dinar, svaki komad materijala i svaki dan proveden u radu na obnovi njihovog doma za ovu porodicu znači korak bliže normalnom životu.

Broj računa za pomoć je: Darko Pavlović 5968170001069907900061.

Zajedno možemo pomoći porodici Pavlović da pre zime ponovo imaju svoj dom.

Lik Nade Šakić, čuvarice logora iz filma, osvetljava teške priče preživelih iz logora Stara Gradiška.

Film „Dara iz Jasenovca“ otvorio je brojna pitanja o stradanju u ustaškom logoru, a poseban fokus privukla je priča o Nadi Šakić. Prema svedočenjima preživelih, Nada Šakić bila je jedna od najokrutnijih čuvarica ženskog logora Stara Gradiška, koji je bio deo sistema Jasenovac. Njenu ulogu u filmu tumačila je glumica Alisa Radaković.

Nada Šakić bila je pripadnica ustaškog pokreta, supruga Dinka Šakića i polusestra Vjekoslava „Maksa“ Luburića. Prema svedočanstvima žena koje su preživele logor Stara Gradiška, ostala je upamćena po izuzetnoj surovosti, posebno prema deci i trudnicama. Detalji iz tih svedočenja često opisuju njenu pojavu u zelenoj ustaškoj uniformi, sa opasačem, pištoljem i kamom u čizmi.

Svedočanstva o surovosti u logoru Stara Gradiška

Svedoci navode da je Nada Šakić često postupala bez ikakvog povoda, a jedan događaj posebno se ističe u pričama preživelih. Kako se tvrdi, nakon molitve, sedela je na klupi u parku, izvadila revolver i pucala u mladu zatvorenicu, a zatim nastavila da sedi kao da se ništa nije dogodilo. Takvi i slični opisi doprineli su njenoj reputaciji jedne od najokrutnijih žena u logorskom sistemu.

Stradanje žena i dece: svedočanstva iz logora Jasenovac

Logor Stara Gradiška posebno je bio mesto stradanja za žene i decu. Prema svedočenjima preživelih, kroz njega su prošle hiljade žrtava, a mnogi su bili izloženi masovnim ubistvima, izgladnjivanju i brutalnim oblicima zlostavljanja. Takođe, u tim svedočenjima opisuju se i načini ubijanja, kao što su bacanje u jame i bunare, spaljivanje, trovanje, kao i smrt od gladi, žeđi i hladnoće.

Nakon završetka rata, Nada i Dinko Šakić napustili su Evropu i otišli u Argentinu, gde su prema navodima živeli pod lažnim imenima. U Argentini su započeli novi život i dobili još dvoje dece. Dinko Šakić je 1947. godine u Rosariju otvorio malu fabriku tekstila, a njihov krsni kum bio je Ante Pavelić, prema dostavljenom materijalu.

Izručenje, suđenje i kasniji život

Sredinom jula 1998. godine, vlasti tadašnje SR Jugoslavije i Hrvatske zatražile su izručenje Nade Šakić iz Argentine. Tokom 1999. godine, Županijski sud odbacio je dokaze protiv nje i oslobodio je krivice. Nakon presude, izjavila je: „Pravda je pobedila!“. Ostatak života provela je u Hrvatskoj, u domu za penzionere u Zagrebu, gde je preminula u februaru 2011. godine.

Priča o Nadi Šakić u filmu „Dara iz Jasenovca“ ostaje podsećanje na tamno poglavlje istorije i na svedočanstva o stradanju žena i dece u sistemu logora Jasenovac.

Tokom velikih vrućina većina ljudi pokušava da pronađe način da se što pre rashladi. Pijemo hladne napitke, uključujemo klimu, tuširamo se i tražimo hladovinu. Ipak, neke navike koje deluju kao dobro rešenje mogu imati potpuno suprotan efekat.

Jedna od najčešćih grešaka jeste čekanje da se pojavi jaka žeđ pre nego što popijemo vodu.

Ne čekajte da ožednite

Žeđ je jedan od načina na koji telo signalizira da mu je potrebna tečnost, ali tokom velikih vrućina nije dobro oslanjati se samo na taj osećaj.

Organizam gubi vodu znojenjem, naročito kada dugo boravimo napolju ili smo fizički aktivni. Ako tečnost ne nadoknađujemo redovno, može doći do dehidracije.

Umor, glavobolja, suva usta, vrtoglavica i slabost mogu biti neki od znakova da telu nedostaje tečnosti.

Još jedna greška: ledeno hladan tuš

Kada je temperatura visoka, hladan tuš zvuči kao savršeno rešenje. Međutim, veoma hladna voda može izazvati naglu reakciju organizma.

Krvni sudovi u koži mogu se suziti, što privremeno smanjuje gubitak toplote preko kože. Zbog toga izrazito hladan tuš nije nužno najbolji način za rashlađivanje.

Mlaka ili umereno hladna voda često je prijatniji izbor jer omogućava postepeno snižavanje telesne temperature.

Klima ne treba da bude podešena na minimum

Još jedna česta greška jeste spuštanje temperature na klimi na najnižu moguću vrednost.

Iako prostorija tada brzo postane hladna, velika temperaturna razlika između spoljašnjosti i unutrašnjosti može biti neprijatna za organizam.

Mnogo je važnije napraviti prijatnu i umerenu temperaturu nego pokušavati da od prostorije napravimo frižider.

Alkohol tokom vrućine nije dobar izbor za hidrataciju

Hladno pivo ili drugo alkoholno piće mnogima deluju kao savršeno osveženje tokom leta, ali alkohol nije zamena za vodu.

Naprotiv, može doprineti gubitku tečnosti i dodatno opteretiti organizam, posebno ako se konzumira tokom velikih vrućina.

Zbog toga je voda i dalje najjednostavniji izbor za nadoknadu tečnosti.

Ne treba ni preterivati sa vodom

Iako je hidratacija važna, ni ispijanje ogromnih količina vode u kratkom periodu nije dobra ideja.

Organizmu je potrebna ravnoteža vode i elektrolita. Preterano unošenje vode za kratko vreme može dovesti do opasnog pada koncentracije natrijuma u krvi.

Najbolje je unositi tečnost redovno i prilagoditi količinu vremenskim uslovima, fizičkoj aktivnosti i individualnim potrebama.

Najtopliji deo dana treba izbegavati

Tokom toplotnog talasa nije problem samo šta radimo, već i kada to radimo.

Ako je moguće, fizičke aktivnosti i duži boravak napolju treba planirati za ranije jutarnje ili kasnije večernje sate. U najtoplijem delu dana bolje je potražiti hladovinu ili klimatizovan prostor.

Posebnu pažnju treba obratiti na decu, starije osobe i ljude koji imaju hronične zdravstvene probleme.

Slušajte signale organizma

Vrućina može veoma brzo da iscrpi telo, naročito kada se potcenjuju prvi simptomi pregrevanja.

Ako se pojave jaka slabost, konfuzija, nesvestica ili veoma visoka telesna temperatura, to više nije obična neprijatnost zbog vrućine i potrebno je odmah potražiti medicinsku pomoć.

Najvažnije je zato ne čekati da telo bude potpuno iscrpljeno. Redovno unošenje tečnosti, izbegavanje najveće vrućine, lagana odeća i umeren boravak u rashlađenom prostoru mogu značajno pomoći da se visoke temperature lakše podnesu.

Jer tokom toplotnog talasa nije dovoljno samo pronaći način da nam bude hladnije – važno je pomoći organizmu da se bezbedno izbori sa vrućinom.