Niš beleži skok nataliteta, a roditelji u Srbiji dobijaju rekordne iznose državne pomoći za svako novorođeno dete.

U prvoj polovini ove godine zabeležen je rast nataliteta u Srbiji, a posebno se ističe grad Niš, gde je prema zvaničnoj izjavi ministarke za brigu o porodici i demografiju, Jelene Žarić Kovačević, rođeno više beba nego u istom periodu prošle godine. Skoro 900 beba više rođeno je na nivou cele zemlje, a prema statistikama, Niš prednjači po broju novorođenih. Ovaj podatak o rastu broja beba u Nišu potvrđuje i značaj ulaganja u zdravstvenu infrastrukturu i kontinuiranu finansijsku podršku roditeljima, što su ključne mere države u borbi protiv pada nataliteta.

Tokom obilaska Klinike za ginekologiju i akušerstvo Univerzitetskog kliničkog centra u Nišu, gde se godišnje obavi oko 3.200 porođaja, ministarka Žarić Kovačević je uručila 50 poklon-paketa za bebe. Prilikom posete poručila je da je zdravstvena zaštita u Srbiji više nego zadovoljavajuća i da država ulaže dodatna sredstva u porodilišta širom zemlje. Prema njenim rečima, skok nataliteta u Nišu i drugim gradovima, kao što su Novi Sad i Užice, pokazuje da mere podrške daju rezultate.

Državna pomoć za svako novorođeno dete

Ministarka je istakla da roditelji u Srbiji, zahvaljujući finansijskoj stabilnosti države, mogu da računaju na značajnu pomoć pri rođenju deteta. Roditeljski dodatak u Srbiji trenutno iznosi pola miliona dinara za prvo dete, 600.000 dinara za drugo, 2.180.000 dinara za treće, a za četvrto dete čak 3.200.000 dinara. Ministarka je najavila da će se, ukoliko uslovi dozvole, iznosi u budućnosti još povećavati, čime država želi dodatno da podstakne rast nataliteta.

Osim finansijske podrške, značajna sredstva ulažu se i u unapređenje zdravstvene infrastrukture, posebno u južnim delovima zemlje. Niš je prepoznat kao regionalni centar zdravstvene zaštite za oko dva miliona stanovnika južne i jugoistočne Srbije. “Mnogo novca je uloženo u novi Klinički centar u Nišu, a značajna sredstva biće uložena i u novu zgradu ginekologije i porodilišta. To će biti ogroman korak za naš grad, koji nastavlja da bude regionalni centar zdravstvene zaštite za oko dva miliona ljudi iz južne i jugoistočne Srbije”, izjavila je ministarka Žarić Kovačević.

Rast broja beba u Nišu kao primer uspešnih mera

Prema njenim rečima, rast broja beba u Nišu pokazuje da je sveobuhvatna briga o porodici i detetu ključna za demografski napredak. “Prema statistikama, Niš prednjači po broju novorođenih beba i meni je kao Nišlijki izuzetno drago zbog toga. Pored Niša, istakla bih i Novi Sad, Užice, kao i bolnicu ‘Dragiša Mišović’ u Beogradu. Mi ćemo obići i te ustanove, ali nije sve samo u zdravstvenoj zaštiti – suština je u tome da moramo brzinom i pažnjom obuhvatiti svako dete i svaku porodicu, a to je upravo ono što država radi”, rekla je ministarka.

Takođe, ona je naglasila da je saradnja između zdravstvenih ustanova, lokalne samouprave i države od suštinskog značaja za nastavak pozitivnog trenda. U narednom periodu, država planira dodatna ulaganja u porodilišta i nastavak finansijske podrške roditeljima, kako bi se očuvao i unapredio trend rasta nataliteta.

Kao rezultat, rast broja beba u Nišu postaje primer uspešnih mera državne politike usmerenih na očuvanje porodice i podsticanje demografskog razvoja širom Srbije.

Građani mogu dobrovoljno dati krv danas na više lokacija širom Srbije, uz jasno definisane vremenske termine i uslove za davaoce.

Građani koji žele da učestvuju u akciji dobrovoljnog davanja krvi danas imaju priliku da to urade na više mesta širom Srbije. Prema zvaničnom saopštenju, punktovi za davanje krvi otvoreni su u različitim gradovima, a tačni termini i lokacije su unapred određeni. Ova inicijativa ima za cilj da obezbedi dovoljne zalihe krvi i pruži šansu svima koji žele da pomognu onima kojima je krv najpotrebnija.

U Loznici, krv može da se da u prostorijama Crvenog krsta od 9:30 do 14:30 časova. U Mladenovcu, davanje krvi organizovano je u Biblioteci “Despot Stefan Lazarević” od 9 do 15 časova. Na Novom Beogradu, punkt je otvoren u prostorijama kompanije Microsoft od 10 do 14 časova. U Obrenovcu, građani mogu dati krv u Crvenom krstu od 9 do 14 časova. U Smederevskoj Palanci, mobilni autobus za davanje krvi nalazi se u pešačkoj zoni kod fontane, u periodu od 10 do 16 časova.

Gde svakodnevno možete dati krv u Srbiji

Osim navedenih lokacija, krv je moguće dati svakog dana na Institutu za transfuziju krvi Srbije u Ulici Svetog Save 39. Radno vreme Instituta radnim danima je od 7 do 19 časova, dok je vikendom i praznicima moguće dati krv od 8 do 15 časova. Ova ustanova kontinuirano poziva građane da se odazovu akcijama jer na taj način direktno pomažu spašavanju života.

Prema pravilima, davalac krvi može biti svaka zdrava odrasla osoba uzrasta od 18 do 65 godina. Pre davanja krvi, obavlja se lekarski pregled i proverava nivo hemoglobina kako bi se utvrdilo da li je davanje krvi bezbedno i za davaoca i za osobu koja će primiti krv. Takođe, svi koji žele da učestvuju treba da znaju da je ovaj humani čin od izuzetne važnosti za zdravstveni sistem.

Važnost dobrovoljnog davanja krvi danas

Dobrovoljno davanje krvi danas posebno je značajno zbog stalne potrebe za krvlju u zdravstvenim ustanovama. Osim toga, ovakve akcije omogućavaju hitnim pacijentima i onima na lečenju da dobiju neophodnu podršku na vreme. Kao rezultat toga, svaka jedinica krvi može nekome spasiti život, a sam postupak traje kratko i bezbedan je za davaoca.

Pored toga, akcije dobrovoljnog davanja krvi podižu svest o važnosti solidarnosti u društvu. Zbog toga organizatori apeluju na što veći odziv građana, kako bi zalihe krvi bile stabilne tokom cele godine. Prilikom dolaska na punkt za davanje krvi, potrebno je poneti ličnu kartu i biti u dobrom opštem zdravstvenom stanju.

Na kraju, svi koji danas odluče da daju krv mogu biti sigurni da su učinili veliko humano delo. Svaka kap krvi je dragocena, a vaše dobrovoljno davanje krvi danas može nekome značiti život.

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju dan Svetog Kiprijana i Justine, uz posebnu molitvu protiv zlih sila.

Danas Srpska pravoslavna crkva i vernici slave Svetog sveštenomučenika Kiprijana i Svetu mučenicu Justinu devicu, uz posebnu pažnju posvećenu molitvi protiv nečistih sila i uroka. Ovaj praznik ima posebno mesto u narodnoj tradiciji, jer se veruje da izgovaranje molitve na dan kada se obeležava praznik donosi zaštitu od zlih uticaja.

Prema predanju, Kiprijan je rođen u Kartageni, a potom živeo u Antiohiji gde je upoznao Justinu i njene roditelje, Edesija i Kleodoniju. Njihova porodica bila je neznabožačka, ali je Justina kroz posećivanje hrišćanskih crkava prepoznala pravu veru. Nakon toga, cela porodica primila je krštenje od episkopa Optata. S druge strane, Kiprijan je bio poznat kao volh, osoba koja je imala kontakte sa nečistim dusima i bavila se gatanjem.

Molitva protiv nečistih sila i uroka

U narodu se praznik Svetog Kiprijana i Justine posebno vezuje za molitvu protiv nečistih sila i uroka. Prema predanju, razvratni mladić Aglaid, neznabožac, pokušao je na sve načine da zavede svetu Justinu. Kada ga je ona odbila, potražio je pomoć kod Kiprijana. Kiprijan je, koristeći svoje znanje o zlim dusima, pokušavao da navede zle duhove na Justinu kako bi u njoj probudio nečistu strast prema Aglaidu. Međutim, Justina se molitvom i krsnim znakom uspešno odbranila od svakog pokušaja.

Kiprijan je tako prepoznao silu krsta i odlučio da se krsti. Vremenom je postao prezviter, a potom i episkop. Na kraju su, prema predanju, neznabošci optužili Kiprijana i Justinu, pa su oboje mučeni i pogubljeni u Nikomidiji krajem trećeg veka.

Crna magija i narodno verovanje

U narodu, praznik Svetog Kiprijana i Justine ima dodatno značenje zbog povezanosti sa molitvama protiv vradžbina, bajanja i čaranja. Crna magija obuhvata različite oblike vračanja, bajanja i opčinjavanja, a verovanje u ovakve pojave postoji još od davnih vremena kada su ljudi tražili zaštitu ili rešenje problema kroz magijske rituale. Bajanje podrazumeva izgovaranje posebnih reči, dok se vračanjem i čaranjem pokušava nekome doneti dobro ili zlo, ili izazvati određene promene.

Vračanjem su se najčešće bavile starije žene, poznate kao vračare, čarobnice ili bajalice. Prema narodnom shvatanju, one su bile u kontaktu sa zlim dusima i od njih su dobijale znanje o vračanju. Nauka, međutim, navodi da autosugestija može da ima snažan efekat, što je možda razlog za uspeh nekih vračara u očima naroda.

Molitva koju možete sami izgovoriti

Na današnji dan, posebno se izgovara molitva protiv nečistih sila i uroka, koja glasi: “Vladaru Gospode Isuse Hriste, Bože naš, Svedržitelju i upravitelju svega, Sveti i Sveproslavljeni, Care nad carevima i Gospodaru nad gospodarima, slava Tebi!”

Na kraju, vernici smatraju da izgovaranje ove molitve, naročito na praznik Svetog Kiprijana i Justine, donosi duhovnu zaštitu i mir u domovima. Ovaj običaj ostaje duboko ukorenjen u tradiciji, kao deo narodnog verovanja da je molitva najjače oružje protiv svih oblika zla.