Zbog početka najintenzivnije letnje turističke sezone, MUP apeluje na vozače da voze strpljivo i poštuju saobraćajne propise.

Ministarstvo unutrašnjih poslova upozorilo je da nas očekuje jedan od najopterećenijih vikenda ovog leta na srpskim putevima. Zbog početka najintenzivnijeg dela letnje turističke sezone, broj vozila naglo raste, a pojačana kontrola saobraćaja već je na snazi, prema saopštenju ovog ministarstva.

Pojačane kontrole i apeli na vozače

U objavi MUP-a, ističe se fokus na bezbednost saobraćaja tokom vikenda. „Vozite strpljivo – gužva nije razlog da rizikujete život“, navodi se u zvaničnom upozorenju. Prema informacijama iz saopštenja, pripadnici Uprave saobraćajne policije, u okviru Direkcije policije, biće dodatno angažovani na kontroli i regulisanju saobraćaja. Posebnu pažnju posvetiće zonama naplatnih stanica, kako bi putovanja protekla što bezbednije.

Rezultati dosadašnjih kontrola i ključne preporuke

U toku je akcija pojačane kontrole saobraćaja širom zemlje. Tokom poslednja četiri dana, saobraćajna policija je kontrolisala skoro 37.000 vozila. Tom prilikom otkriveno je više od 26.500 prekršaja. Najčešći prekršaji odnose se na prekoračenje brzine, nekorišćenje sigurnosnog pojasa i vožnju pod dejstvom alkohola. Kao rezultat toga, izrečene su brojne sankcije vozačima.

Napad na bezbednost u saobraćaju i važnost odgovornog ponašanja

Pored toga, Ministarstvo unutrašnjih poslova naglašava da gužve ne smeju biti razlog za ugrožavanje života. „Na putu nije važno ko će stići prvi. Važno je da svi stignu“, poručuju iz MUP-a. Takođe, apeluje se na sve učesnike u saobraćaju da budu odgovorni i poštuju propise, kako bi se povećala bezbednost na putevima tokom jednog od najopterećenijih vikenda ovog leta.

Hitna pomoć na Tasosu reagovala nakon poziva na broj 112, dete zbrinuto bez troškova

Porodica iz Srbije doživela je tokom letovanja na Tasosu neprijatnost kada je njihova četvorogodišnja ćerka pala sa kreveta i zadobila posekotinu ispod brade. Zbog toga su satima pokušavali da dobiju medicinsku pomoć, ali bez uspeha, prema navodima članova porodice. Ovo iskustvo podelili su na društvenim mrežama kako bi upozorili druge turiste šta mogu da očekuju u sličnoj situaciji.

„Naša ćerkica je noćas pala sa kreveta, pri čemu se ozbiljno posekla ispod brade. Nekako smo uspeli da zaustavimo krvarenje, ali je bilo evidentno da rana zahteva lekara“, naveli su roditelji.

Hitna pomoć na Tasosu i iskustvo porodice iz Srbije

Prvi pokušaji da stupe u kontakt sa lekarima čiji su brojevi bili na flajerima pronađenim u smeštaju nisu dali rezultat. Prema rečima porodice, doktori iz Potosa i Limenarije na Tasosu, iako reklamirani kao dostupni 24 sata, nisu se javljali na telefonske pozive tokom noći. Zbog toga je porodica odlučila da pozove broj 112, za koji su saznali putem društvenih mreža.

Pozivom na broj 112 dobili su kol centar hitne službe koji komunicira i na engleskom jeziku. Operateri su ih uputili da krenu ka Zdravstvenom centru u Prinosu, dok je vozilo Hitne pomoći iz Prinosu istovremeno krenulo ka njima. Na putu su se sreli sa medicinskom ekipom, koja je preuzela dete i majku, dok je otac nastavio do zdravstvenog centra sopstvenim automobilom.

Medicinska pomoć i značaj broja 112 za turiste

U zdravstvenom centru u Prinosu lekari su zbrinuli dete i ušili ranu. Roditelji su istakli da su medicinski radnici bili izuzetno ljubazni i pažljivi, imajući u vidu da je dete bilo uplašeno. Kako navode, zatražen je samo pasoš, dok nikakvi troškovi nisu naplaćeni.

Konačno, članovi porodice naglašavaju da je upravo poziv broju 112 omogućio da brzo dobiju odgovarajuću medicinsku pomoć. Savetuju i ostalim turistima da u sličnim situacijama ne oklevaju da kontaktiraju ovaj broj. „Bitno je da ljudi znaju da uvek imaju mogućnost zvanja broja 112, jer je očigledno da se lekari koji se reklamiraju kao dostupni 24 časa ne javljaju tokom noći, bar je naše iskustvo to pokazalo. Neko će možda imati ozbiljniji zdravstveni problem“, naveli su roditelji.

Ovo iskustvo porodice iz Srbije na Tasosu ukazuje na važnost poznavanja hitnih brojeva u inostranstvu i na mogućnost da se brzo dobije pomoć čak i kada lokalni medicinski kontakti nisu dostupni.

Neutralan izraz lica na fotografijama za lična dokumenta zahteva zvanični pravilnik, a slično pravilo važi i u većini država sveta.

Pravila o fotografisanju za lična dokumenta u Srbiji nalažu da osobe na fotografiji moraju imati ozbiljan izraz lica. Zbog toga je osmeh na fotografiji za ličnu kartu ili pasoš zabranjen. Fokus ključne fraze „zašto moramo imati ozbiljno lice“ proističe iz potrebe za preciznom biometrijskom identifikacijom.

Prema važećem pravilniku Ministarstva unutrašnjih poslova, neutralan izraz lica olakšava rad biometrijskih sistema. Osmeh, podignute obrve ili nepravilno postavljena glava mogu biti razlog za odbijanje fotografije. Ova pravila nisu samo nepisana praksa fotografa, već zvanične smernice koje se primenjuju pri izdavanju dokumenata.

Zašto moramo imati ozbiljno lice na službenim fotografijama

Neutralan izraz lica je ključan jer biometrijski softver koristi karakteristike lica za identifikaciju. Svaka promena izraza, kao što je osmeh, može otežati ili onemogućiti automatsko prepoznavanje. Zbog toga većina država primenjuje slične propise, insistirajući na ozbiljnom izrazu lica na fotografijama za pasoš ili ličnu kartu.

Osim toga, pravila se odnose i na položaj glave i očiju, kao i na zabranjene dodatke poput naočara sa tamnim staklima ili šešira. Na taj način se standardizuje proces i smanjuje mogućnost zloupotrebe identiteta.

Primena pravila u drugim državama

Zašto moramo imati ozbiljno lice nije pitanje estetike, već tehničke potrebe. Većina evropskih i svetskih država koristi slične smernice, zahtevajući neutralan izraz lica i strogo definisan položaj glave. Takođe, izbegava se bilo kakvo prekrivanje lica ili upotreba digitalnog retuširanja.

Uprkos tome što se nekima ovakva pravila mogu činiti preterano strogim, ona imaju jasan cilj: olakšavanje pouzdane identifikacije i povećanje bezbednosti dokumenata. Na kraju, propisi koji definišu izgled fotografije za ličnu kartu ili pasoš ne razlikuju se značajno među državama, a svi imaju isti cilj – prepoznavanje identiteta bez greške.