U petak nas očekuje pad temperature i promena vremena, uz kišu i grmljavinu najpre na severu i zapadu zemlje.

Građani Srbije mogu da očekuju značajan pad temperature u petak, prema saopštenju meteorologa. Pad temperature u Srbiji biće najprimetniji na severu i zapadu zemlje, dok će u ostalim krajevima i dalje biti toplo tokom četvrtka.

Danas u severnim i zapadnim delovima Srbije vreme će biti promenljivo oblačno i svežije. U nekim delovima Vojvodine ujutru se može očekivati slaba, kratkotrajna kiša. Ipak, u drugim predelima zemlje preovladavaće sunčano i veoma toplo vreme. Iako se tokom poslepodneva mogu pojaviti kratkotrajni pljuskovi, to se uglavnom odnosi na brdsko-planinske krajeve juga Srbije.

Pad temperature u Srbiji i dolazak kišnog fronta

Kako je istaknuto, već tokom četvrtka popodne očekuje se naoblačenje praćeno kišom i mogućom grmljavinom. Ovaj front će se tokom petka i subote proširiti prema centralnoj i južnoj Srbiji. Zbog toga bi trebalo obratiti pažnju na naglu promenu vremena. Najniža temperatura biće između 10 i 21 °C, dok će najviša dnevna varirati od 27 °C na severozapadu do 36 °C na jugoistoku zemlje.

U Subotici se trenutno meri 2 °C, dok je u Novom Sadu takođe 2 °C. U Beogradu je jutros izmereno 8 °C, Nišu i Čačku po 4 °C, a u Leskovcu 1 °C. Ovi podaci ukazuju da će razlika u temperaturama biti značajna između regiona, ali se pad temperature u Srbiji očekuje na celoj teritoriji.

Preporuke zbog naglog pada temperature

Zbog promenljivih vremenskih uslova, stručnjaci savetuju da se građani pripreme za naglo osveženje. Jakne i kišobrani preporučuju se naročito onima koji žive ili putuju na sever i zapad zemlje. Takođe, vetar će duvati slab do umeren, uglavnom severozapadnog pravca.

Nakon ovog perioda, prema najavama, temperature bi trebalo da ostanu niže u odnosu na prethodne tople dane, a kiša i pljuskovi mogu povremeno zahvatiti i druge delove Srbije. Pad temperature u Srbiji tokom vikenda osetiće se širom zemlje, zbog čega je važno pratiti najnovije prognoze.

Na graničnim prelazima i naplatnim rampama nema zadržavanja, ali vozači se suočavaju sa gužvama u gradovima zbog radova i početka školske godine.

Sa završetkom glavnog talasa letnjih putovanja, prema saopštenju AMSS, trenutno nema većih zadržavanja na putničkim terminalima na graničnim prelazima. Međutim, gužve u gradovima ponovo su izražene, posebno zbog povećanog broja automobila na ulicama posle početka školske godine. Takođe, AMSS upozorava na brojne aktuelne radove na putevima, što dodatno usporava saobraćaj.

Gužve u gradovima: uticaj radova i školske godine

Zbog povratka đaka u školske klupe i pojačanog saobraćaja, gužve su najizraženije u jutarnjim i popodnevnim špicevima. Posebno komplikovano postaje na prilazima gradskim centrima, kao i na najprometnijim saobraćajnicama u blizini škola. S druge strane, vozači na auto-putevima i naplatnim rampama mogu očekivati nesmetan prolaz, jer trenutno nema čekanja na tim tačkama.

Radovi na putevima dodatno utiču na tok saobraćaja u urbanim sredinama. Zbog toga se preporučuje vozačima dodatni oprez, naročito u zonama gde se nalaze škole ili su u toku infrastrukturni radovi. Kao rezultat, prolazak kroz određene deonice može biti usporen, a vozači bi trebalo da planiraju više vremena za putovanja unutar grada.

Stanje na graničnim prelazima i naplatnim rampama

Prema poslednjim informacijama Uprave granične policije Republike Srbije, na putničkim terminalima nema zadržavanja vozila. Ipak, teretna vozila čekaju znatno duže na izlazu iz Srbije. Na Horgošu teretnjaci čekaju oko 300 minuta, na Kelebiji 120 minuta, dok je na Batrovcima zadržavanje oko 420 minuta. Na graničnom prelazu Šid drumski terminal za teretna vozila čeka se 180 minuta, a na Bezdanu 240 minuta.

Na naplatnim rampama na auto-putevima nema zadržavanja za putnička vozila. Ova informacija posebno je važna za one koji planiraju duža putovanja ili povratak u grad posle odmora, jer se na ovim tačkama ne očekuju problemi.

Apel za oprez u saobraćaju

AMSS apeluje na sve vozače da budu posebno oprezni prilikom vožnje u blizini škola i na mestima gde su prisutni radovi na putevima. Osim toga, savetuje se prilagođavanje brzine i poštovanje saobraćajne signalizacije. U međuvremenu, vozači bi trebalo da obrate pažnju na promenljive uslove saobraćaja, kako bi osigurali bezbednost svih učesnika, posebno dece koja se vraćaju u školske klupe.

Na kraju, važno je napomenuti da se situacija na putevima može brzo promeniti. Zbog toga se preporučuje praćenje najnovijih informacija o gužvama u gradovima i stanju na graničnim prelazima, kako bi putovanje bilo što bezbednije i efikasnije.

Kazaljke se vraćaju jedan sat unazad u noći između 24. i 25. oktobra 2026, što donosi dodatni sat sna.

Zimsko računanje vremena u Srbiji tradicionalno donosi promene u svakodnevnom ritmu, a ove godine kazaljke se pomeraju 25. oktobra. Pitanje zimsko računanje vremena u Srbiji postaje posebno aktuelno kada se približi kraj oktobra, jer su mnogi građani zainteresovani za tačan datum i razloge iza ove prakse. Prema zvaničnom saopštenju, satovi će se u noći između subote, 24. oktobra, i nedelje, 25. oktobra 2026. godine, pomeriti jedan sat unazad, tačno u 3.00, što znači da će tada ponovo biti 2.00.

Pomeranje sata dvaput godišnje već decenijama izaziva polemike širom sveta, a posebno se raspravlja o praktičnom i zdravstvenom značaju ove promene. Prema nekim stručnjacima, promena vremena može uticati na kvalitet sna, dok drugi ističu da je najvažnije kako organizujemo svoju dnevnu rutinu.

Zašto zimsko računanje vremena u Srbiji?

Osnovni razlog uvođenja zimskog računanja vremena u Srbiji, ali i u većini evropskih zemalja, jeste bolje iskorišćavanje prirodne dnevne svetlosti. Time se pokušava prilagoditi radno vreme i aktivnosti sa izlaskom i zalaskom sunca. Međutim, stručna javnost je podeljena: dok lekari upozoravaju na moguće negativne posledice po zdravlje poput poremećaja sna i smanjene koncentracije, astronomi napominju da promena sata ne povećava količinu sunčeve svetlosti, već samo menja način na koji je koristimo tokom dana.

Pitanje da li zimsko računanje vremena u Srbiji donosi više koristi ili štete ostaje otvoreno, naročito imajući u vidu da Evropska unija razmatra ukidanje ove prakse. Srbija za sada zadržava postojeći sistem, ali se povremeno otvaraju diskusije da li bi trebalo trajno odabrati zimsko ili letnje vreme, ili možda potpuno novi model prilagođen lokalnim uslovima.

Kako pomeranje sata utiče na svakodnevicu građana

Dodatni sat sna pri prelasku na zimsko računanje vremena u Srbiji mnogima prija, ali prelazak može doneti i privremene poremećaje dnevnog ritma. Takođe, radna efikasnost, koncentracija i opšte raspoloženje mogu biti pod uticajem promenjenog bioritma, što potvrđuju izveštaji brojnih stručnjaka. Ipak, nakon nekoliko dana organizam se uglavnom prilagodi novom režimu.

Osim toga, pomeranje sata ima i praktičan značaj u poslovanju, saobraćaju i obrazovanju, jer usklađuje aktivnosti sa ostatkom Evrope. To je posebno važno za međunarodnu saradnju i funkcionisanje javnih servisa.

Šta bi značilo ukidanje promene vremena?

Iako je Evropska unija najavila mogućnost ukidanja sezonskog pomeranja kazaljki, Srbija još nije donela odluku o trajnom prelasku na jedno vreme. Diskusije su u toku, a argumenti za i protiv postoje kod oba modela. Pitanje zimsko računanje vremena u Srbiji tako ostaje relevantno svake jeseni, dok se ne donese konačna odluka na državnom nivou.

Na kraju, bez obzira na individualne stavove, svi građani Srbije treba da podsete sebe i svoje bližnje da u noći između 24. i 25. oktobra 2026. godine pomere sat jedan sat unazad. Na taj način, prelazak na zimsko računanje vremena u Srbiji proći će bez neprijatnih iznenađenja i svi će imati priliku da iskoriste dodatni sat odmora.