Građani upozoreni da redovno proveravaju prostore oko vinove loze zbog potencijalnog prisustva zmija

Vinova loza, koja se nalazi u gotovo svakom dvorištu u Srbiji, često privlači zmije jer im pruža hranu, zaklon i toplotu, saopšteno je u upozorenju građanima. Gusta lisnata masa vinove loze stvara hladovinu tokom dana, dok toplotu noću zadržava zemlja ispod čokota, što zmijama odgovara za boravak i gnežđenje. Ispod starih čokota zemlja je meka i rahla, a u blizini vinove loze često se nalaze miševi, žabe i insekti, osnovna hrana zmija.

Prema dostupnim informacijama, zmije najčešće koriste razgranat korenov sistem loze za sklonište, posebno tamo gde biljka raste godinama. Građanima se savetuje da jednom mesečno proveravaju prostor oko korena, ali da to rade štapom ili motikom, a ne rukama. Prisutnost ljuštura od presvlačenja može ukazivati na boravak zmija u blizini.

Posebno se upozorava na rizik kada loza raste uz temelje kuće, jer zmije mogu pronaći put do podrumskih prostorija kroz pukotine. Preporučuje se redovno okopavanje zemlje oko čokota, uklanjanje suvog lišća i granja i posipanje belog luka u prahu ili cimeta oko biljke. Sadnja pelina ili lavande takođe može pomoći u odvraćanju zmija, zbog jakog mirisa ovih biljaka.

Najčešće vrste koje se pojavljuju u blizini vinove loze su belouška, koja nije otrovna, i ređe poskok, koji je otrovan. Ako se poskok primeti u dvorištu, savetuje se da građani ne pokušavaju sami da ga uklone, već da kontaktiraju nadležne službe. Dolaskom proleća, kada zmije postaju aktivnije, preporučuje se dodatna opreznost i redovna provera prostora ispod i oko vinove loze.

Meteorolozi najavljuju zahlađenje od utorka, sa padavinama u južnim i zapadnim krajevima, a u planinama moguć sneg

Vremenska prognoza za Srbiju uoči vaskršnjih praznika predviđa značajnu promenu vremena. Prema saopštenju meteorologa, početak sedmice doneće sunčano i veoma toplo vreme, sa temperaturama između 21 i 25 stepeni Celzijusa, dok se u Beogradu očekuje do 24 stepena. Ove vrednosti su za 7 do 8 stepeni više od prosečnih za početak aprila.

Od utorka sledi postepeni pad temperature, kada će maksimalne dnevne vrednosti iznositi od 15 do 20 stepeni, a od srede do petka od 10 do 15 stepeni. Ova promena nastaje usled priliva hladnijeg vazduha sa istoka Evrope. Padavine se prognoziraju uglavnom za južne, jugozapadne i zapadne delove zemlje, naročito u brdsko-planinskim oblastima.

Za petak i tokom vaskršnjih praznika, u višim planinskim predelima mogući su i snežni padavine, dok će u nižim delovima zemlje vreme biti prohladno, sa maksimalnim temperaturama od 8 do 14 stepeni, što je neuobičajeno za ovo doba godine.

“Nakon veoma toplog početka sedmice, očekuje se zahlađenje, koje će biti izraženije prema vaskršnjim praznicima, tako da će se nastaviti veoma promenljivo aprilsko vreme”, navedeno je u prognozi.

Meteorolozi preporučuju građanima da se prilagode najavljenim vremenskim uslovima i prate dalje zvanične prognoze.

Vernici širom zemlje započinju poslednju sedmicu posta, obeleženu molitvom, pripremama i tradicionalnim zabranama

Vernici pravoslavne veroispovesti širom Srbije danas ulaze u poslednju, najstrožu nedelju velikog posta, koja vodi ka proslavi Vaskrsa. Ova sedmica, poznata i kao Strasna nedelja, započinje Strasnim ponedeljkom i donosi pojačane molitve, bdenje i strogi post u znak pripreme za najveći hrišćanski praznik.

Tokom Strasne nedelje, prema narodnim običajima, vernicima se savetuje suzdržavanje od pojedinih radnji, uključujući bračne odnose i određene kućne poslove, dok se istovremeno obavljaju pripreme za Vaskrs. Na Veliku sredu, žene tradicionalno izbegavaju šivenje, a u pojedinim regionima se bere lekovito bilje za zaštitu od zlih sila. Veliki četvrtak je posvećen poljoprivrednim radovima, pri čemu je dozvoljena samo setva bostana, dok žene u nekim krajevima odlaze na reku i pale sveće za preminule.

Veliki petak se smatra najstrožim danom posta i danom sećanja na stradanje Isusa Hrista, kada se u domaćinstvima boje vaskršnja jaja, često crvenom bojom kao simbol vaskrsenja. U nekim oblastima, jaja se ostavljaju u crkve ili koriste za zaštitu stoke. Velika subota donosi nastavak farbanja jaja i pripremu posebnih vaskršnjih kolača uoči praznika.

Na dan Vaskrsa, vernici obeležavaju Isusovo vaskrsenje kroz zajedničku proslavu, ukrašavanje jaja i tradicionalne običaje, slaveći obnovu života i nade. Ova sedmica, sa svim svojim pravilima i ritualima, ima dubok duhovni značaj za hrišćansku zajednicu u Srbiji.