Program Ministarstva privrede namenjen preduzetnicima u manje razvijenim opštinama i udruženjima za razvoj preduzetništva.

Vlada Srbije je odobrila novi paket podrške kroz koji je ukupno izdvojeno 160 miliona dinara bespovratne pomoći, prema saopštenju Ministarstva privrede. Ovaj iznos podeljen je na dva programa — po 80 miliona dinara za privredne subjekte u manje razvijenim krajevima i za udruženja koja rade na razvoju preduzetništva. Kroz program podrške za ravnomerni privredni razvoj Srbije pod nazivom „Jednake šanse razvoja i prilike za nerazvijene krajeve Srbije“, sredstva su dostupna postojećim i novoosnovanim preduzetnicima, zadrugama i mikro privrednim društvima koji posluju u manje razvijenim opštinama.

Zahvaljujući ovom paketu, pojedinačni iznos koji preduzetnici mogu da dobiju kreće se od 300.000 do 800.000 dinara. Program je usmeren na podsticanje privredne aktivnosti, ulaganja i zapošljavanja, posebno u lokalnim samoupravama treće i četvrte grupe razvijenosti, kao i u devastiranim područjima Srbije. Time se nastoji smanjiti regionalne razlike i obezbediti ravnomerniji ekonomski napredak.

Ko ima pravo na 800.000 dinara bespovratne pomoći

Pravo na sredstva, odnosno bespovratnu pomoć, imaju privredni subjekti koji ispune uslove programa. Za ulaganja do 800.000 dinara, država obezbeđuje pokriće do 100% ukupne vrednosti investicije, uključujući i PDV. Ako je vrednost investicije veća od 800.000 dinara, razliku nadoknađuje sam korisnik sredstava. U okviru programa, prioritet imaju oni iz manje razvijenih opština i regija koje se nalaze u trećoj i četvrtoj grupi razvijenosti ili su devastirane, što je detaljno regulisano uslovima konkursa.

Pored toga, deo sredstava odvojen je za udruženja koja svojim radom doprinose razvoju preduzetništva. Time Vlada Srbije nastavlja sa merama koje treba da unaprede poslovno okruženje i pruže podršku onima koji ulažu u lokalnu privredu.

Detalji dodele i način korišćenja sredstava

Sredstva iz ovog paketa dodeljuju se kao de minimis državna pomoć, što znači da postoji ograničenje u ukupnom iznosu koji jedan privredni subjekt može dobiti u određenom periodu. Program predviđa transparentnu proceduru prijavljivanja i dodele, a korisnici mogu sredstva koristiti za različite vrste investicija koje doprinose njihovom rastu i zapošljavanju.

Takođe, podrška je deo šireg plana za smanjenje ekonomskih razlika među regionima. Na taj način, Vlada Srbije podstiče i jačanje lokalne preduzetničke baze i razvoj udruženja koja pružaju podršku privredi.

Potraga za preostala dva portugalska državljana kod Senja i dalje traje, spaseni su pronađeni kilometrima od mesta nestanka.

Dvoje portugalskih državljana preživelo je deset sati u vodi tokom nevremena u Velebitskom kanalu kod Senja, dok potraga za još dvoje njihovih prijatelja i dalje traje, prema policijskim izvorima. Prema saopštenju, tokom noći između utorka i srede, četvoro Portugalaca u tridesetim godinama nestalo je nakon što su se otisnuli iz kampa Kozica, devet kilometara severno od Senja, koristeći mali čamac na naduvavanje dužine oko 1,5 metara.

Senj je postao žarište intenzivne potrage kada je nevreme, praćeno jakom burom i talasima visokim do tri metra, otežalo uslove na moru. Prema informacijama, devojka je pronađena iscrpljena u moru danas oko podneva, osam sati nakon nestanka. Ubrzo potom, i mladić je lociran na stenama, nakon što je gotovo deset sati proveo boreći se sa talasima.

Potraga za nestalim Portugalcima u Velebitskom kanalu

Prema navodima iz saopštenja, portugalski državljani su se otisnuli na more u trenutku kada su vremenski uslovi bili nepovoljni. Takođe, izveštaji ukazuju da su koristili čamac koji nije namenjen za plovidbu, što je dodatno povećalo rizik. Postoji i sumnja da su pre plovidbe konzumirali alkohol, što je dodatno otežalo celu situaciju.

Uprkos naporima spasilačkih ekipa, dvoje njihovih prijatelja još uvek nije pronađeno. Potraga se nastavlja, a spasioci pretražuju šire područje Velebitskog kanala u nadi da će pronaći preostale nestale. Situaciju dodatno otežavaju visoki talasi i jak vetar, zbog čega su svi resursi angažovani na terenu.

Detalji nesreće i uslovi potrage

Istraga o nestanku portugalskih turista kod Senja uključuje analizu vremenskih prilika i uslova čamca. Prema dostupnim podacima, čamac na naduvavanje kojim su se otisnuli nije imao opremu za sigurnu plovidbu. Takođe, prema saopštenju, porodica i prijatelji nestalih su prijavili njihov nestanak nakon što im se više nisu javljali.

U međuvremenu, spaseni mladić i devojka su prebačeni na sigurno, gde im je pružena medicinska pomoć zbog iscrpljenosti i dugotrajnog boravka u hladnoj vodi. Prema rečima spasilaca, njihova izdržljivost i sreća bili su presudni za preživljavanje u ovako teškim uslovima.

Potraga za preostala dva portugalska državljana u Velebitskom kanalu se nastavlja, a spasilačke službe apeluju na sve koji borave na moru da prate vremenske prognoze i koriste odgovarajuću opremu.

Običaji i izreke koje su nam bake prenosile ostaju deo svakodnevice, iako je mnogo toga danas drugačije.

Generacije pre nas odrastale su uz narodna verovanja, pravila i izreke koje su se prenosile sa kolena na koleno. Ova narodna verovanja iz detinjstva često su oblikovala ponašanje dece, čak i kada nisu znala zbog čega je nešto „ne valja“. Iako se vremena menjaju, mnoga od tih pravila i danas poštujemo u svakodnevnom životu.

Jedno od najpoznatijih verovanja je da sedenje na ivici stola donosi nesreću u ljubavi. Deci su bake govorile da se neće udati ili oženiti ako sede na stolu. Takođe, često su upozoravale da klackanje na stolici znači da će „gledati kravu“, što je bio način da ih odvrate od opasnog ponašanja. Pored toga, izreke su se odnosile i na novac — savetovalo se da novčanik nikada ne treba ostaviti prazan, jer „novac neće dolaziti“.

Najpoznatija narodna verovanja iz detinjstva

Narodna verovanja iz detinjstva nisu se odnosila samo na ponašanje za stolom. Bilo je i pravila vezanih za metenje, pozajmljivanje stvari, kao i za način ponašanja pred važne događaje. Na primer, neki su izbegavali da prolaze ispod merdevina, dok su drugi verovali da ne treba ostavljati cipele naopako. Kucanje u drvo „da ne ureknemo“ i danas je prisutno među mnogima.

U prošlim vremenima kada nije bilo interneta, a knjige nisu bile dostupne svima, ovakve izreke su služile kao jednostavan način prenošenja iskustva i mudrosti. Na taj način, bake su bile svojevrsni „pretraživač“ svog doba, jer su kroz šaljive i jednostavne rečenice prenosile važne poruke deci.

Zašto su narodna verovanja iz detinjstva i dalje prisutna?

Iako danas gotovo svaku informaciju možemo proveriti u nekoliko sekundi, narodna verovanja iz detinjstva opstaju i dalje. Mnoge porodice i dalje poštuju određene običaje, bez obzira što su svesni da iza njih često stoje samo praktični razlozi. Na primer, rečenica „ne klati se na stolici, gledaće te krava“ imala je cilj da dete zaštiti od povrede, ali je u narodnom govoru vremenom poprimila mističan ton.

Osim toga, ova verovanja su više od pravila — ona su uspomena na detinjstvo i glas bake koja je bila uverena da baš tako treba. Iako možda više ne verujemo u svako „ne valja“, ove fraze podsećaju nas na prošla vremena i čine deo našeg identiteta.

Na kraju, ostaje pitanje: koje narodna verovanja iz detinjstva ste vi najčešće slušali dok ste bili mali?