Pomoćnica ministra turizma Višnja Rakić navela je da se očekuje predaja svih 30.000 prijava tokom dana.

Više od 23.000 penzionera podnelo je prijavu za turističke vaučere, prema zvaničnoj izjavi pomoćnice ministra turizma Višnja Rakić. Proces podnošenja zahteva započeo je jutros u osam časova, kada su sve pošte širom Srbije otvorile vrata građanima. Kako je navela, očekuje se da tokom dana bude predato svih 30.000 planiranih prijava za turističke vaučere.

Procedura prijave za turističke vaučere

Penzioneri su se okupili ispred Pošta Srbije već od ranih jutarnjih sati, što pokazuje veliko interesovanje za turističke vaučere. Prema rečima Višnje Rakić, „jutros u osam časova sve pošte Srbije su bile otvorene za prijem zahteva, odnosno prijava za dodelu vaučera, tako da očekujemo u narednih sat vremena da sve prijave, brojčano 30.000, bude predato Poštama Srbije“.

Na osnovu dosadašnjih podataka, 23.000 penzionera već je podnelo svoje prijave, dok se ostatak očekuje tokom narednih sati. Osim toga, primetne su gužve ispred pošta, ali se redovi, kako je navedeno, postepeno smanjuju.

Dalji koraci nakon prijave i interesovanje građana

Nakon što penzioneri predaju svoje prijave, Pošta Srbije obrađuje sve pristigle zahteve. Važno je napomenuti da će penzioneri turističke vaučere dobiti na svoje kućne adrese, čime se olakšava čitava procedura dodele.

Pomoćnica ministra turizma naglasila je da za turističke vaučere uvek postoji veliko interesovanje. „Veliko je interesovanje; činjenica je da je u osam časova jutros ispred svih Pošta Srbije bilo i gužve i redova. Koliko imam informacija iz Pošte Srbije, polako su se ti redovi raščistili i građani do 30.000 tog broja ostaju da popune te svoje zahteve“, rekla je Rakićeva.

Penzioneri su tokom dana nastavili da dolaze u pošte širom zemlje kako bi podneli prijave, a celokupan proces je organizovan uz podršku zaposlenih u poštama. Na taj način se omogućava da svaki penzioner koji ispunjava uslove dobije svoj turistički vaučer bez dodatnih komplikacija.

Očekuje se da završetkom ovog kruga prijava bude dodeljeno svih 30.000 turističkih vaučera namenjenih penzionerima, čime se nastavlja tradicija podrške najstarijim građanima u ostvarivanju turističkih putovanja.

U staroplaninskim selima sve više domaćina oživljava tradiciju i nudi jedinstveno iskustvo posetiocima

Stara planina privlači turiste netaknutom prirodom i gostoprimstvom, zbog čega je postala jedna od najtraženijih destinacija za odmor u Srbiji. U poslednje vreme, u selima ovog kraja sve više ljudi obnavlja porodična imanja i pretvara ih u autentične seoske domaćinstva. Prema saopštenju, bračni par Goran i Danijela Krstić iz Niša odlučili su se za takav korak i preselili u selo Kalna, gde su uredili etno-kuću sa brojnim sadržajima za goste.

Tradicionalna jela i domaća atmosfera privlače goste

Osim što je priroda u ovom delu Srbije ostala netaknuta, turisti imaju priliku da uživaju u tradicionalnim jelima koja se pripremaju po starim recepturama. Takođe, domaćini se trude da sačuvaju autentičan ukus ovog kraja. Najpoznatiji specijaliteti su belmuž i janija, koji su postali zaštitni znak staroplaninskih sela. Zbog toga, posetioci često ističu da je boravak u ovim domaćinstvima posebno iskustvo.

Pored toga, domaćinsko gostoprimstvo je prepoznato kao jedan od razloga zbog kojih se turisti vraćaju na Staru planinu. Kako kažu meštani, trud se ogleda u svakom detalju – od uređenja prostora do načina na koji dočekuju goste. Na taj način, tradicija se prenosi i na nove generacije, dok se istovremeno razvija turizam u ovom regionu.

Razvoj turizma menja život u selima

Zbog porasta broja posetilaca, turizam na Staroj planini se razvija velikom brzinom. Sve više domaćinstava odlučuje se da otvori vrata gostima i ponudi jedinstveno iskustvo boravka u prirodi. Štaviše, ovaj trend utiče na oživljavanje sela i unapređenje lokalne ponude. Na taj način, turistička ponuda postaje bogatija, a posetioci mogu da biraju između različitih sadržaja i aktivnosti u prirodi.

Međutim, očuvanje prirodnog okruženja ostaje prioritet za sve domaćine. Zbog toga se vode računa o održivosti i autentičnosti, kako bi Stara planina nastavila da bude privlačna destinacija za generacije koje dolaze. Na kraju, boravak na Staroj planini omogućava gostima da iskuse spoj prirodnih lepota i tradicionalnih vrednosti, što predstavlja poseban doživljaj u savremenom načinu života.

Pijaća voda biće dostupna na deset prometnih lokacija, a očekuju se temperature od 36 do 39 stepeni

Beograd je najavio uvođenje preventivnih mera zbog najavljenih visokih temperatura i narandžastog meteoalarma, prema saopštenju nadležnih gradskih službi. Ove mere počinju od 27. jula, a cilj im je da građanima omoguće lakše podnošenje toplotnog talasa. Prema informacijama Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije, visoke temperature od 36 do 39 stepeni Celzijusa očekuju se do kraja prve dekade avgusta, uz tropske noći sa minimalnim vrednostima od 22 do 24 stepena.

Dostupnost pijaće vode na ključnim lokacijama

Tokom dana sa ekstremnim vrućinama, na deset najprometnijih mesta u Beogradu biće postavljene cisterne sa pijaćom vodom. Ove lokacije uključuju stajalište „Beogradski sajam” u smeru ka periferiji, okretnicu „Zeleni venac”, kružni tok kod gradske opštine Novi Beograd, kao i punktove u Zemunu i drugim delovima grada. Na taj način, građani i posetioci mogu lakše da se osveže i zaštite od posledica visokih temperatura.

Preporuke gradskog i republičkog štaba

Grad Beograd i Gradski štab za vanredne situacije sprovode mere u skladu sa preporukama Republičkog štaba za vanredne situacije. Pored toga, obaveštenje o narandžastom meteoalarmu naglašava važnost pojačane pažnje tokom najtoplijih sati dana. Takođe, izveštaji ukazuju na to da se građanima savetuje izbegavanje boravka na otvorenom u najtoplijem delu dana.

Visoke temperature i aktuelna upozorenja

Prema saopštenju, očekuje se da će period visokih temperatura potrajati do kraja prve dekade avgusta. Zbog toga, gradske vlasti ponavljaju značaj poštovanja preporuka i korišćenja dostupnih resursa poput punktova sa pijaćom vodom. Na taj način, građani mogu da smanje rizik od štetnih posledica toplotnog talasa. Osim toga, ovakve mere omogućavaju lakšu organizaciju svakodnevnih aktivnosti tokom ekstremnih vremenskih uslova.