Na graničnom prelazu Batrovci teretna vozila trenutno čekaju šest sati na izlaz, dok su zadržavanja manja na Šidu i Bezdanu.

Zadržavanja na graničnim prelazima postaju izazov za vozače kamiona, a prema poslednjem izveštaju, na prelazu Batrovci teretna vozila čekaju šest sati na izlaz iz Srbije. Prema saopštenju Auto-moto saveza Srbije (AMSS), informacije Uprave granične policije iz 5.15 časova potvrđuju ovu situaciju.

Na drugom važnom prelazu, Šid, teretna vozila čekaju četiri sata, dok je na Bezdanu zadržavanje dva sata. S druge strane, na ostalim graničnim prelazima nema zadržavanja, što olakšava prelazak vozačima koji koriste te pravce. Pored toga, saopšteno je da nema čekanja ni na naplatnim stanicama na autoputevima u Srbiji, čime se izbegavaju dodatne gužve na domaćim putevima.

Zadržavanja najduža na Batrovcima

Trenutno najduža zadržavanja za teretna vozila beleže se na graničnom prelazu Batrovci, gde vozači čekaju čak šest sati na izlazu iz Srbije. Ova informacija stigla je iz Uprave granične policije i potvrđena je jutros u 5.15 časova. Mnogi prevoznici ističu da ovakva situacija otežava ispunjavanje rokova za isporuke i stvara dodatne troškove zbog dužeg zadržavanja vozila.

Na prelazu Šid, vozači kamiona čekaju četiri sata, dok je na Bezdanu situacija nešto bolja sa zadržavanjem od dva sata. Ove informacije korisne su za sve koji planiraju putovanja ili transport robe preko ovih prelaza.

Ostali prelazi i naplatne stanice bez gužvi

AMSS je saopštio da na ostalim graničnim prelazima nema zadržavanja, što predstavlja olakšanje za vozače koji koriste alternativne pravce. Takođe, nema čekanja ni na naplatnim stanicama na auto-putevima u Srbiji, što doprinosi boljem protoku saobraćaja unutar zemlje.

Ipak, vozači kamiona koji planiraju prelazak preko Batrovaca, Šida ili Bezdana trebalo bi da budu spremni na duže čekanje. Preporučuje se da se pre puta informišu o aktuelnom stanju na graničnim prelazima, kako bi izbegli nepotrebna zadržavanja i bolje isplanirali svoju rutu.

Svečanom ceremonijom u Herceg Novom obeležen je Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave uz isticanje značaja tradicije.

Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave obeležen je danas u Herceg Novom svečanom ceremonijom, na kojoj je prisustvovao veliki broj zvanica iz javnog i kulturnog života. Generalni sekretar Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije Dušan Kozarev otvorio je skup, prenoseći pozdrave ministra Marka Đurića i čestitajući praznik svim Srbima i Srpkinjama. On je naglasio da je ove godine 108 godina od proboja Solunskog fronta, događaja koji je, kako je naveo, zauvek obeležio istoriju srpskog naroda i slobodne Evrope.

Pored toga, Kozarev je istakao da Srbija predstavlja domovinu svih Srba, a osećaj pripadnosti prevazilazi granice, generacije i političke razlike. Govoreći o značaju ovog praznika, poručio je da je obaveza svakog pojedinca da neguje jezik, kulturu i tradiciju, ali i univerzalne vrednosti slobode i zajedništva koje su kroz istoriju izvojevane velikim žrtvama.

Simbolika srpske trobojke i poruka jedinstva

Kozarev je podsetio na vekovnu borbu srpskog naroda, posebno naglašavajući važnost srpske trobojke. Prema njegovim rečima, zastava nije samo državno obeležje, već i simbol ponosa i identiteta koji treba svakodnevno poštovati i isticati. On je istakao da nas dan srpskog jedinstva obavezuje da budućim generacijama prenesemo vrednosti slobode, nezavisnosti i zajedništva.

Takođe, Kozarev je u svom govoru naglasio da srpsko nacionalno jedinstvo počiva na promovisanju mira, stabilnosti i dobrosusedskih odnosa, što je, kako je rekao, politika koju sprovodi predsednik Aleksandar Vučić. On je izrazio snažno uverenje da ujedinjeni Srbi mogu da prevaziđu sve izazove.

Prisustvo zvaničnika i značaj događaja za region

Ceremoniji su prisustvovali ambasador Republike Srbije u Crnoj Gori Nebojša Rodić, ministri i poslanici iz Vlade i Skupštine Crne Gore, kao i predstavnici Srpske pravoslavne crkve i kulturno-umetničkih društava. Prisutnima se obratio i dr Sava Nikolić. Ovim skupom, Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave dodatno je osnažio veze između srpskog naroda u Crnoj Gori, Srbiji, Republici Srpskoj i regionu.

Na kraju, Kozarev je poručio da srpski narod, kao najbrojniji u regionu, ima obavezu da očuva svoja ognjišta, ali i da u harmoničnom suživotu sa svim komšijama čuva čast svojih predaka. Obeležavanje ovog praznika još jednom je istaklo značaj jedinstva i zajedničkih vrednosti za budućnost srpskog naroda.

Stručnjaci upozoravaju na povećanu opasnost od stršljena tokom toplih jesenjih dana, posebno u dvorištima i voćnjacima.

Dva mladića iz okoline Priboja izgubila su život nakon uboda stršljena u razmaku od samo 15 dana, što još jednom skreće pažnju na ozbiljnu opasnost koju predstavljaju ubodi stršljena u Priboju tokom jeseni. Prema dostupnim informacijama, jedan mladić je preminuo nakon uboda na porodičnom slavlju u okolini Obrenovca, dok je drugi stradao dok je bio na kvadu u okolini Pribojske Golešine. U oba slučaja, mladići su prevezeni u hitnu pomoć, ali bez znakova života.

Ove tragedije dolaze nakon najmanje četiri ranije zabeležena smrtna slučaja tokom leta, izazvana ubodom stršljena, osa i pčela. Stručnjaci naglašavaju da tokom toplih jesenjih dana stršljenovi i ose ostaju izuzetno aktivni i agresivni, jer su im gnezda puna, a potraga za hranom ih dovodi u neposrednu blizinu ljudi.

Veća aktivnost stršljena tokom jeseni

Vladica Stanković iz Vladičinog Hana, poznat po radu sa gmizavcima i insektima, ističe da je zbog visokih temperatura i sušnog perioda poslednjih nedelja primećena povećana aktivnost stršljena. On upozorava da se, posle kratkog zahlađenja, očekuje novi talas toplih dana, što dodatno produžava sezonu njihove aktivnosti. “Stršljenovi će biti aktivni sve do kasne jeseni, kada dolazi do promena u samom leglu. Ova godina je bila povoljna za njih zbog obilja hrane i sunčanih dana. Kada je hladnije, njihova aktivnost se smanjuje, ali ljudi, posebno oni alergični, moraju biti veoma obazrivi”, navodi Stanković.

Prema njegovim rečima, ubodi stršljena mogu izazvati ozbiljne alergijske reakcije, uključujući smanjenje krvnog pritiska i probleme sa disanjem. U najtežim slučajevima može doći do gušenja. Zbog toga je preporučljivo kod sebe imati lekove za alergiju, kako bi se sprečile teže posledice do dolaska u zdravstvenu ustanovu.

Zašto su stršljenovi opasniji u ovom periodu

Iako temperature postepeno opadaju, stršljenovi i ose ostaju aktivni sve do prvih mrazeva. Njihova gnezda često se nalaze u šupljinama drveća, ali i na mestima blizu ljudi, kao što su objekti, šupe i tavani. Tokom jeseni se ponašanje ovih insekata menja, pa zbog promena u dostupnosti hrane češće posećuju voćnjake, vinograde i pčelinjake.

Osim toga, privlače ih voće, sokovi, slatkiši i mesta gde se priprema zimnica. Topli i sunčani dani dodatno pogoduju njihovoj aktivnosti. Kako se temperature spuštaju, aktivnost stršljena polako opada, ali opasnost ne nestaje sve do kasne jeseni.

Smrtni slučajevi u Srbiji posle uboda insekata tokom leta

Tokom ove godine zabeleženo je najmanje šest smrtnih slučajeva povezanih sa ubodima insekata. U Vranju je 13. juna muškarac preminuo od uboda pčele. Dana 2. jula u Ripnju je preminuo muškarac (71) nakon napada roja osa, dok je 15. jula u Vinči muškarac (39) izgubio život posle više uboda osa. Dana 6. avgusta u Višnjici stradao je muškarac nakon više uboda stršljena. U prvoj polovini septembra, dva mladića iz Priboja izgubila su život zbog uboda stršljena.

S obzirom na povećanu aktivnost ovih insekata u jesen, stručnjaci savetuju oprez svima koji borave u dvorištima, voćnjacima, vinogradima i prirodi. Prisutnost stršljena i osa može biti posebno rizična za osobe koje su alergične na njihov otrov, zbog čega je preporučljivo izbegavati kontakt i koristiti zaštitnu odeću tokom boravka na otvorenom.

Takođe, važno je obratiti pažnju na moguće gnezda u blizini kuće ili mesta gde se često boravi, i zatražiti stručnu pomoć za uklanjanje, kako bi se sprečile slične tragedije kao one koje su se dogodile u Priboju.