Međunarodni vatrogasci i moćni helikopteri iz više država EU već su u Srbiji, a sutra počinju intervencije na ugroženim područjima

Evropska pomoć Srbiji u borbi protiv požara postaje sve vidljivija dok međunarodni vatrogasno-spasilački timovi i vazduhoplovi iz više evropskih država stižu u našu zemlju. Prema saopštenju Ministarstva unutrašnjih poslova, nakon što je Srbija zatražila pomoć zbog požara koji su zahvatili više oblasti, angažovana su četiri rescEU Black Hawk helikoptera i brojni timovi iz EU.

Helikopterska jedinica Ministarstva unutrašnjih poslova sada koordinira operacije sa međunarodnim partnerima, kako bi kapaciteti bili upotrebljeni tamo gde su trenutno najpotrebniji. Sutra se očekuje početak zajedničkih akcija na terenu, čime evropska pomoć Srbiji u borbi protiv požara dobija pun zamah.

Detalji međunarodne pomoći i angažovani timovi

U okviru saradnje kroz Mehanizam civilne zaštite EU, u Srbiju je stiglo ukupno četiri rescEU Black Hawk helikoptera. Dva dolaze iz Češke, sa 13 članova posade i tehničkog osoblja, jedan iz Slovačke sa sedam članova, i jedan iz Rumunije sa četiri člana posade. Rumunski i slovački helikopterski timovi su odmah po dolasku uključeni u gašenje požara, u saradnji sa domaćim snagama. Češki tim se nalazi u bazi Helikopterske jedinice MUP-a na Aerodromu „Nikola Tesla“ u Beogradu, gde su u toku pripreme za njihovo sutrašnje angažovanje.

Rumunski vatrogasno-spasilački tim sa 69 pripadnika i 15 vozila stigao je u bazu u Beloj Crkvi. Taj tim će se takođe pridružiti aktivnostima na terenu i doprineti suzbijanju požara.

Očekuje se dolazak nemačkog tima i nastavak saradnje

Pored već pristiglih snaga, prema saopštenju, međunarodna pomoć biće proširena dolaskom vatrogasno-spasilačkog tima iz Nemačke. Nemački tim broji 56 pripadnika sa 24 vozila, a njegov dolazak očekuje se 24. avgusta. Ova koordinacija međunarodne pomoći deo je napora Republike Srbije da, uz sopstvene kapacitete, dodatno ojača odgovor na požare i zaštiti živote, imovinu i prirodna dobra.

Ministarstvo unutrašnjih poslova, preko Sektora za vanredne situacije i Helikopterske jedinice, nastavlja da usmerava aktivnosti sa međunarodnim partnerima, kako bi svi resursi bili efikasno raspoređeni.

Važnost evropske pomoći i nastavak borbe

Prihvatanje i koordinacija međunarodne pomoći pokazuje posvećenost Srbije u jačanju zaštite stanovništva i prirode. Takođe, ova praksa doprinosi razmeni iskustava i jačanju kapaciteta domaćih i međunarodnih timova. Evropska pomoć Srbiji u borbi protiv požara, kroz angažovanje helikoptera i vatrogasaca iz više država, pruža dodatnu sigurnost u suočavanju sa vatrenom stihijom.

Sutra se očekuje početak zajedničkih aktivnosti na terenu, a angažovani timovi nastavljaju koordinisano da deluju, u cilju zaštite ljudi i očuvanja prirodnih i materijalnih dobara.

Zbog povećanog rizika od požara, uvedene su stroge mere na delovima Halkidikija, a kršenje nosi kaznu od 300 evra.

Zbog povećanog rizika od izbijanja šumskih požara, na snazi je zabrana kretanja u šumama Halkidikija danas, u subotu 22. avgusta. Ova mera, koju je doneo zamenik regionalnog guvernera Halkidikija, važi za pešake i sva vozila od 8 do 20 časova. Prema saopštenju, zabrana kretanja u šumama Halkidikija odnosi se na određene delove opština Kasandra, Sitonija i Aristotelis.

Zabrana uključuje područje poluostrva Kasandra, deo „Ridge“ od Kasandrina do Agia Paraskevi, kao i oblasti „Arapi“ i „Chalkovouni“ kod Paliourija. Na poluostrvu Sitonija, ograničenje važi za greben Dragoneli na potezu od Pčelarske zadruge do Sikije. U opštini Aristotelis, zabrana obuhvata prostor od Komitse do Uranopolisa, Tsamia Stratoniki, Fysoka i strelište Stratoni.

Gde važi zabrana kretanja u šumama Halkidikija

Nadležni su istakli da će zabrana kretanja u šumama Halkidikija biti kontrolisana na ulazima na šumske puteve. Takođe, grčka policija će vršiti nadzor kako bi se obezbedilo poštovanje ove odluke. Ako neko bude zatečen na zabranjenim područjima, biće udaljen, a predviđena je i administrativna kazna od 300 evra.

Međutim, izuzetak od ove mere imaju samo članovi dobrovoljnih organizacija koji učestvuju u aktivnostima protivpožarne zaštite na teritoriji regionalne jedinice Halkidikija. Ostali građani i turisti su dužni da se pridržavaju zabrane i poštuju instrukcije nadležnih službi.

Preporuke za turiste i lokalno stanovništvo

Nadležni apeluju na posetioce i stanovnike da ozbiljno shvate zabranu kretanja u šumama Halkidikija i izbegavaju šumska područja tokom trajanja mera. Ove mere su uvedene zbog visokog indeksa opasnosti od požara, koji je označen brojem 3. Pored toga, cilj je smanjenje rizika od izbijanja i širenja požara na popularnim turističkim destinacijama.

Kako bi se izbegle posledice, savetuje se da svi prate zvanična saopštenja i obaveštenja lokalnih vlasti. Kršenje zabrane donosi novčanu kaznu, a na terenu će biti pojačane kontrole. Ova mera je deo šireg napora grčkih vlasti da zaštite i stanovništvo i prirodu od potencijalnih katastrofa tokom letnje sezone.

Zabrana kretanja u šumama Halkidikija ostaje na snazi dok god postoji povišen rizik, a sve promene biće blagovremeno saopštene. Poštovanje pravila je ključ za očuvanje bezbednosti i sprečavanje štete na ovom popularnom delu Grčke.

Situacija u Deliblatskoj peščari trenutno je stabilnija, ali su dežurstva i dalje neophodna zbog mogućeg jačanja vetra.

Požar u Deliblatskoj peščari i dalje zahteva stalno angažovanje vatrogasaca, a prema rečima pomoćnika ministra i načelnika Sektora za vanredne situacije, Luka Čaušić, zaštita ljudskih života ostaje apsolutni prioritet. On je istakao da bez dugotrajne kiše potpuno gašenje nije moguće i da bi dežurstva mogla trajati sve do Nove godine. Kako je naveo, situacija je trenutno stabilnija, ali se očekuje da vetar ponovo ojača, što bi moglo da zakomplikuje napore spasilačkih ekipa.

Tok požara u Deliblatskoj peščari i reakcija nadležnih

Požar u Deliblatskoj peščari izbio je u njenom središnjem delu i tokom prvog dana proširio se na oko 300 hektara u svim pravcima. Prema zvaničnoj izjavi, na terenu su angažovani najiskusniji ljudi, kao i alati veštačke inteligencije i sateliti Evropskog mehanizma civilne zaštite. Deliblatska peščara je jedina peščara u Evropi, pretežno pošumljena četinarima i drugim biljkama, što dodatno otežava gašenje požara.

Jedan od rukovodilaca akcije, koji ima iskustva iz velikih međunarodnih požara, naglasio je da je intervencija u Deliblatskoj peščari među najizazovnijima u njegovoj karijeri. Čaušić je posebno pohvalio angažovanje pilota helikoptera, koji su u letelicama provodili i po osam sati dnevno uz kraće pauze za dopunu goriva.

Izazovi na terenu i uloga međunarodne pomoći

Kao posebnu teškoću, Čaušić je istakao specifičan teren peščare, zbog čega vatrogasna vozila ne mogu lako da priđu aktivnim požarištima. Srbija je zatražila pomoć Evropske unije i dobila četiri specijalna vozila za kretanje po peskovitom terenu, iako je traženo deset. Osim toga, gustina vegetacije i jak vetar, koji je dostizao brzinu od 80 do 90 kilometara na sat, dodatno su otežavali kontrolu vatre.

Tokom intervencije, vatrogasci su morali da prave široke proseke prema naseljima kako bi zaštitili šumu i domove. Na pojedinim mestima ti proseci su bili široki i do 120 metara, ali je vetar često prenosio vatru preko njih. Plameni stubovi su dostizali i više desetina metara u visinu, što je predstavljalo dodatnu opasnost za ekipe na terenu i stanovništvo.

Bez žrtava, ali oprez i dalje neophodan

Prema rečima Čaušića, nijedna kuća nije stradala u požaru, iako je vatra u jednom trenutku bila na svega desetak metara od stambenih objekata. On je naglasio da je teren izuzetno opasan čak i za profesionalne vatrogasce i spasioce. Takođe, odbacio je kritike o logističkim problemima i nedostatku angažovanih ljudi, ističući da je prioritet bezbednost spasilaca na terenu.

Sektor za vanredne situacije ima punu podršku Vlade Srbije, a operativna grupa reaguje na njihove zahteve za manje od pola sata. Čaušić je istakao da Srbija svakodnevno ima oko 200 požara i da iskustva iz Deliblatske peščare mogu biti predmet budućih stručnih analiza. Situacija zahteva oprez i dalje angažovanje, dok se ne steknu uslovi za potpuno gašenje požara, odnosno dok ne padne dugotrajna kiša.