Ministar Ivica Dačić ističe da problem izazivaju propisi Evropske unije, a ne Srbija, i najavljuje bilateralne razgovore

Potpredsednik Vlade Republike Srbije i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić izjavio je da Ministarstvo unutrašnjih poslova preduzima korake kako bi rešilo probleme građana nastale primenom sistema kontrole ulaska i izlaska iz Evropske unije (EES), posebno za one koji žive u pograničnim oblastima. Dačić je naveo da se pitanje rešava na svim nivoima, uključujući bilateralne razgovore sa susednim državama, te da je juče o ovom problemu razgovarao sa hrvatskim ministrom unutrašnjih poslova Davorom Božinovićem, s posebnim osvrtom na stanovnike sela Neštin i Vizić na granici sa Republikom Hrvatskom.

Ministar Dačić je ukazao da su problemi nastali zbog propisa Evropske unije, a ne zbog postupaka Republike Srbije. Naglasio je da su tvrdnje da Srbija izaziva ove poteškoće „apsolutno netačne“ i pozvao na odgovorno izveštavanje u javnosti.

„Uvođenje sistema kontrole ulaska i izlaska iz Evropske unije, koji je počeo da se primenjuje pre više meseci, donelo je određene probleme ne samo našim građanima već i građanima čitavog regiona. Jedan od tih problema su i profesionalci koji zbog prirode posla borave više od predviđenih 180 dana u Evropskoj uniji, kao što su vozači kamiona. Ova profesija se sa sličnim izazovima suočava širom regiona“, izjavio je Dačić.

On je dodao da postoji i druga vrsta problema, a to su ljudi koji žive u pograničnim područjima i svakodnevno prelaze granicu Evropske unije radi posla ili života. Prema njegovim rečima, ovim građanima je zbog novih ograničenja otežano normalno funkcionisanje, s obzirom na to da im je boravak u EU ograničen na 180 dana.

Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije nastavlja razgovore sa drugim državama i institucijama Evropske unije u cilju pronalaženja rešenja za pogođene građane. „Radimo na tome da se omogući normalan život i rad našim građanima u pograničnim oblastima“, naglasio je Dačić.

Građani se sve češće odlučuju na obnovljive izvore energije zbog uštede i ekoloških razloga

Broj domaćinstava u Srbiji koja uvode solarne panele na krovovima u stalnom je porastu, pokazuju poslednji podaci. Odluka za prelazak na obnovljive izvore energije često je vođena željom za smanjenjem troškova električne energije i povećanjem ekološke svesti. Prema izjavama korisnika, prosečna ušteda na računima za struju kreće se od 50 do 70 odsto na godišnjem nivou.

Solarni paneli funkcionišu tako što pretvaraju sunčevu svetlost u električnu energiju, koju domaćinstva mogu koristiti direktno ili skladištiti u baterijama. Savremeni sistemi omogućavaju i vraćanje viška proizvedene energije u elektrodistributivnu mrežu, što dodatno povećava isplativost investicije kroz takozvani ‘net-metering’.

Ekološki aspekt takođe ima značajnu ulogu u donošenju odluke o ugradnji solarnih panela, jer korišćenje energije sunca doprinosi smanjenju emisije štetnih gasova i očuvanju životne sredine. Investicija u solarne sisteme, zavisno od veličine i potreba domaćinstva, najčešće se isplati u periodu od 5 do 8 godina, nakon čega domaćinstva mogu koristiti praktično besplatnu električnu energiju tokom narednih decenija.

„Koristi za kućni budžet su velike, ali je i osećaj da doprinosimo zaštiti životne sredine važan razlog za ovu investiciju“, navode korisnici sistema.

Pre instalacije sistema, građanima se savetuje da se informišu o tehničkim zahtevima i procedurama povezivanja sa distributivnom mrežom, kao i o mogućnostima skladištenja energije ili korišćenja net-meteringa.

Nadležni organi pozivaju građane da odmah prijave incident i prikupe dokaze za ostvarivanje prava

Građani koji pretrpe ujed psa ili mačke na javnim površinama imaju pravo na novčanu naknadu prema važećim propisima, bez obzira da li je reč o napuštenoj životinji ili vlasničkom ljubimcu. Pravo na naknadu obuhvata i slučajeve napada od strane mačke bez vlasnika, a nadležnost za isplatu zavisi od toga kome životinja pripada.

U slučaju da životinja ima vlasnika, odgovornost za štetu snosi sam vlasnik. Ako je reč o uličnom psu ili mački lutalici, odgovorna je lokalna samouprava – grad ili opština na čijoj se teritoriji incident dogodio. Naknada može obuhvatiti nematerijalnu štetu, poput fizičkog bola, duševnog bola i straha, kao i materijalnu štetu, što uključuje troškove lečenja i oštećenu odeću.

Stručnjaci preporučuju četiri ključna koraka odmah nakon napada: prvo, neophodno je odmah potražiti medicinsku pomoć i insistirati da lekar u izveštaju precizira da su povrede posledica ujeda psa ili mačke. Zatim je važno prikupiti podatke svedoka koji su prisustvovali događaju, prijaviti napad policiji radi izrade zvaničnog zapisnika i obavestiti nadležno komunalno preduzeće koje je zaduženo za postupanje prema napuštenim životinjama.

Postoje dva načina da se naplati šteta – vansudski i sudski postupak. U vansudskom poravnanju sa gradom ili opštinom, iznosi naknade se obično kreću od 30.000 do 60.000 dinara. U sudskom postupku, koji podrazumeva prikupljanje detaljnije medicinske dokumentacije i veštačenja, naknade mogu iznositi od 100.000 do 150.000 dinara ili više, u zavisnosti od težine povreda. Proces pred sudom traje u proseku od šest meseci do godinu dana, a isplata se vrši nakon pravosnažnosti presude.

Nadležni organi apeluju na građane da nakon zbrinjavanja povreda kontaktiraju stručnjake za pravnu pomoć kako bi ostvarili svoja prava na najefikasniji način.

„Preporučuje se da se svi koraci preduzmu odmah nakon incidenta, kako bi kasnije postupak bio uspešan i efikasan“, navodi se u preporukama stručnjaka.